Svet

Sahel kao poprište novog Hladnog rata: Kako će proterivanje francuske vojske uticati na Afriku

Prema mišljenju američkog analitičara, postoji trostruka politika koju će Zapad primeniti radi održavanja svoje moći u ovom delu sveta
Sahel kao poprište novog Hladnog rata: Kako će proterivanje francuske vojske uticati na AfrikuGetty © Patrick ROBERT/Corbis

Četvrtak je bio istorijski dan za afričku geopolitiku pošto je Čad saopštio da proteruje francuske trupe, dok je Senegal rekao da planira da uradi isto u bliskoj budućnosti, piše američki analitičar Andrej Koribko.

"Ovo su poslednje vojne ispostave Francuske u Sahelu nakon što su njene snage proterane iz Burkine Faso, Malija i Nigera, koji sada čine Sahelski savez (ASS) koji se pretvara u Konfederaciju. Neposredna posledica je da će ruski uticaj verovatno porasti, dok se očekuje da će Francuska pretvoriti Obalu Slonovače u svoju glavnu regionalnu bazu", ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, ovi potezi su u skladu sa većim trendom u Africi - kontinentu koji je postao poprište u novom hladnom ratu, u okviru kog Zapad želi da zadrži svoju sve slabiju unipolarnu hegemoniju, dok Rusija i Kina predvode pritisak "nezapadnog" sveta da se tamo ubrzaju multipolarni procesi.

"Prvi akter se manifestuje kroz državne udare, obojene revolucije i pobune (kolektivno poznatim kao Hibridni rat), dok drugi ima oblik Rusije koja pomaže svojim partnerima da se suprotstave ovim pretnjama, dok Kina pruža ekonomsku pomoć bez obaveza", dodaje Koribko.

Američki analitičar napominje da je najnoviji razvoj događaja potvrdio da je "afričko zaleđe bastion multipolarnosti kontinenta", dok obalna periferija služi kao "ulazna tačka i redut (utvrđenje) za unipolarnost", kao i da sve ovo održava dinamiku prisutnu u Evroaziji.

"Ovo zauzvrat daje dodatnu verodostojnost teoriji profesora Aleksandra Dugina o istorijskom rivalstvu između kopnenih i morskih sila. U afričkom kontekstu, kopnene sile Evroazije pomažu svojim kolegama partnerima u zaleđu da se oslobode uticaja evroazijskih pomorskih sila", smatra on i dodaje:

"Iste te pomorske sile, u ovom slučaju Francuska (koja istorijski ima dvojni identitet pomorske i kopnene sile) i SAD, sada se povlače u obalu Slonovače sa izlazom na more, nakon što su izbačene iz Sahela. Ovo će staviti veći pritisak na Nigeriju - afričku kopnenu silu koja ima dugu istoriju bliskih veza sa zapadnim pomorskim silama poput Velike Britanije i SAD".

Kako dodaje, jedno je da Zapad izgubi svoju geostratešku poziciju u Sahelu, koji uključuje neke od najsiromašnijih zemalja sveta, a potpuno drugo da izgubi Nigeriju, koja ima mnogo energetskih rezervi i najnaseljenija je zemlja Afrike.

"Povlačenje Francuske i SAD iz Sahela u Obalu Slonovače je korisno samo u onoj meri u kojoj pruža bazu za destabilizaciju Sahelskog saveza (konfederacije), ali je beskorisno u odnosu na Nigeriju", ocenjuje ekspert.

Stoga bi se, prema njegovim rečima, moglo očekivati da će Zapad (predvođen SAD i Francuskom) primeniti trostruku politiku radi suprotstavljanja multipolarnosti:

- intenziviranje hibridnog rata protiv Sahelskog saveza 

- širenje uticaja u Nigeriji

- pokretanje hibridnog rata protiv Nigerije ukoliko to ne uspe.

"Obala Slonovače će igrati centralnu ulogu u prvom aspektu, drugi će imati diplomatsku i ekonomsku formu, dok se treći može manifestovati kroz tajnu podršku (uključujući i vojnu) postojećim oružanim grupama", navodi Koribko.

On ističe da nije poznato kolike su šanse za uspeh ovih politika, ali da će se deo ili čitav navedeni niz poteza verovatno dogoditi usled neslaganja između zapadnih/nezapadnih i unipolarnih/multipolarnih interesa u Africi, koje je povećano poslednjim udarom za francusku vojsku.

"Njima i SAD će možda trebati još vremena da naprave plan kako da najefikasnije odgovore na sve, ali niko ne treba da sumnja da će oni nešto učiniti, a šta god da učine, imaće za cilj da povrate izgubljenu hegemoniju", zaključuje američki analitičar.

image