Fridrih Merc, verovatno sledeći nemački kancelar, vodi kampanju za svoju verziju MAGA (akronim od Trampovog slogana "Učinimo Ameriku ponovo velikom"), obećavajući da će vratiti izgubljeni osećaj veličine svoje zemlje u veoma nesigurnim vremenima.
Ali s obzirom na ogromne globalne izazove sa kojima se Nemačka trenutno suočava, od industrijskog pada do sukoba u Evropi, Merc bi se mogao naći u situaciji da bude nemoćan da ostvari svoju nostalgičnu viziju obnavljanja ekonomskog rasta i osećaja sigurnosti, piše "Politiko".
Čini se da će Merc i njegova konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) preuzeti vlast u roku od nekoliko meseci nakon sloma nemačke vladajuće "semafor" koalicije. Sa prevremenim izborima zakazanim za 23. februar, nemački konzervativci su daleko ispred u anketama sa 32 odsto podrške.
To stavlja Merca, 69-godišnjeg korporativnog advokata po zanimanju, na korak da ispuni svoj dugogodišnji san da postane kancelar.
Problem je u tome što je Nemačka sada ranjiva na svetske događaje van neposredne kontrole bilo kog nacionalnog lidera.
Decenijama unazad su se bezbednost i prosperitet zemlje oslanjali na tri stuba: garanciju odbrane SAD, praktično nesputanu međunarodnu trgovinu koja je omogućavala njenoj izvozno orijentisanoj ekonomiji da cveta, i jeftine energente iz Rusije za jačanje nemačke industrije.
Dok se Merc priprema da preuzme uzde i obećava da će voditi Nemačku u suštinski novom pravcu, zemlji nedostaje sveobuhvatna vizija da zameni te zastarele stubove.
Merc je izneo konzervativnu viziju o tome kako će vladati. On planira da smanji socijalne beneficije, naglo smanji broj tražilaca azila koji dolaze u Nemačku, ukine propise kako bi podstakao više privatnih investicija i da vojnu potrošnju učini budžetskim prioritetom uz održavanje fiskalne discipline.
Ali nejasno je da li bi ta politika, čak i ako se realizuje, bila dovoljna da odgovori na monumentalne izazove sa kojima se Nemačka sada suočava.
Mercova osnovna misija je da poništi nasleđe Angele Merkel, njegove prethodnice iz CDU koja je bila kancelarka 16 godina, navodi se u tekstu. Kako se podseća, nakon što je pobedila u partijskoj borbi za moć 2002, Merkelova ga je praktično proterala iz vođstva CDU. Nakon godina na političkoj margini, Merc je napustio nemački parlament i upustio se u biznis, na kraju predsedavajući nemačkim ogrankom američkog investicionog fonda "Blekrok".
Vratio se u politiku 2021, kada ga je velika većina stranke CDU dovela na čelo partije.
Mercova oštra i ponekad populistička retorika takođe predstavlja značajan odmak od rezervisanih tonova Šolca i Merkelove. Čini se da ga nemački birači ne vole posebno — drugi konzervativni političari su popularniji, prema anketama — ali Merc je, kažu njegove partijske kolege, i dalje prava osoba za taj posao.
Političari CDU takođe veruju da će se Merc bolje nositi sa Donaldom Trampom, koji je gajio posebnu antipatiju prema Merkelovoj i Nemačkoj tokom svog prvog mandata kao predsednika SAD. A sam Merc veruje da će moći da se suprotstavi Trampu mnogo bolje od Šolca.
Merc je obećao da će se suprotstaviti Trampu tako što će odlučnije zastupati spoljnopolitičke interese Nemačke, ali kada je reč o detaljima, ponudio je samo nejasna obećanja.
U tekstu se ocenjuje da Nemačka ostaje na milost i nemilost Trampovim odlukama. Posle decenija posthladnoratovskog razoružanja, nemačka vojska je nesposobna da vodi produženi rat, a čak je i 2023. Berlin potrošio samo 1,5 odsto BDP-a na odbranu (66,8 milijardi dolara).
U međuvremenu, ubeđivanje Trampa u prednosti slobodne trgovine, makar samo sa Evropom, izgleda kao da je daleko, s obzirom da su carine osnova ekonomske agende novoizabranog predsednika SAD.