Kako preživeti nuklearni napad? Nađite podrum i nadajte se najboljem, savetuje američka vlada

Američka Federalna agencija za vanredne situacije (FEMA) objavila je vodič za preživljavanje nuklearnog napada usred eskalacije globalnih tenzija.

"Nuklearne eksplozije mogu da izazovu značajnu štetu i žrtve od eksplozije, toplote i radijacije, ali možete da sačuvate svoju porodicu ako znate šta da radite i budete spremni ako do toga dođe", napisala je savezna agencija u vodiču.

FEMA je u vodiču naglasila da je "prozor delovanja" svega 15 minuta od nuklearne detonacije, a da su tri "kritična koraka" za opstanak: Uđi unutra, Ostani unutra i Ostani u toku.

Detaljni plan za smak sveta: Najbolje će proći oni koje atomska bomba odmah dezintegriše

U slučaju nuklearne eksplozije, pojedinci treba odmah da nađu sklonište u čvrstoj, stabilnoj zgradi - idealno u podrumu ili centralnoj prostoriji udaljenoj od prozora i reše se kontaminirane odeće i speru kako znaju i umeju prašinu i radioaktivne čestice.

Naglašava se da bi trebalo ostati u zatvorenom najmanje 24 sata, osim ako vlasti nisu drugačije naložile i izuzetno je važno da se izbegne izlazak na otvoreno jer padavine mogu biti visoko radioaktivne i opasne.

FEMA takođe upozorava da nuklearne eksplozije mogu da izazovu značajna razaranja ne samo od same eksplozije, već i od posledica padavina i efekata elektromagnetnog pulsa (EMP).

Zbog toga, navodi se u brošuri za preživljavanje FEMA, Amerikanci bi trebalo da imaju komplete za hitne slučajeve i lociraju najbliža skloništa.

"Ako je osoba uhvaćena napolju ili na opasnom mestu kada dođe do eksplozije, trebalo bi da pronađe najbliže, najbolje sklonište koje može i da legne licem nadole. Ako su u vozilu – što se u većini scenarija smatra nebezbednim – pojedinci bi trebalo da se sagnu ispod kontrolne table", navodi FEMA.

Ako se poštuju ove smernice, tvrdi FEMA, šanse za preživljavanje su "značajno poboljšane".

Uputstva za nesigurna vremena

Nisu samo Amerikanci ti koji strahuju od nuklearnog sukoba. Evropa se takođe priprema za tu mogućnost, aplikacijama i brošurama kojima savetuje građane da nagomilaju hranu i vodu i toalet papir, izgrade bunkere i nauče da prežive bez struje.

Nemačka tako razvija aplikaciju koja bi trebalo da pomogne ljudima da lociraju najbliži bunker u slučaju napada. Švedska distribuira pamflet od 32 stranice pod naslovom "Ako dođe do krize ili rata". Pola miliona Finaca je već preuzelo vodič za pripravnost u vanrednim situacijama.

Nabavite toalet papir: Nordijske zemlje savetuju građane šta da rade u slučaju ruskog napada

"Živimo u nesigurnim vremenima. U našem kutku sveta trenutno se vode oružani sukobi. Terorizam, sajber-napadi i kampanje širenja dezinformacija se koriste da potkopaju i utiču na nas", navodi se u uvodu švedskog pamfleta.

Kako bi se to izbeglo, savetuju Šveđani, građani se pozivaju da naprave "pozamašnu" zalihu pijaće vode (i svake godine kontrolišu u kakvom je stanju), da imaju dovoljno tople ćebadi, odeće za hladno vreme i alternativne načine grejanja, da nabave radio na baterije i mnogo energetski jake hrane koja može brzo da se pripremi.

Sličnu brošuru objavila je i Norveška. Da bi se zaštitili u "turbulentnom svetu", Norvežani se savetuju da prikupe zalihu hrane za najmanje nedelju dana uključujući hleb, konzerve, namaze, suvo vođe, med, čokoladu, energetske štanglice, med, orašaste plodove i krekere.

Takođe bi trebalo prikupiti i lekove, na prvom mestu tablete joda u slučaju nuklearnog incidenta, i keš.

Finska je objavila onlajn vodič preživljavanja kriznih situacija od nestašice vode i šumskog požara do vojnog sukoba, sa uznemirujućim naslovom: "Da li biste preživeli 72 sata?"

Cilj je, objasnili su autori "Gardijanu", jačanje psihološke otpornosti Finaca.

U međuvremenu, nemački fokus je na povećanju broja svojih bunkera i skloništa nakon zvanične procene da zemlja od 84 miliona ljudi ima manje od 600 javnih skloništa, koja zajedno mogu da prime samo 480.000 ljudi.

Nemačka domaćinstva su pozvana da adaptiraju sopstvene podrume, garaže ili magaze, ili iskopaju stare bunkere, dok će graditelji zgrada biti zakonski obavezni da u nove domove uključe skloništa – kao što je Poljska već uradila.