Vojnoindustrijski kompleks SAD, zajedno sa američkim vlastima, ostao je zapanjen "orešnikom", smatra Pepe Eskobar brazilski nezavisni geopolitički analitičar.
"Kada je u pitanju najsavremenije rusko oružje, ono što neprocenjivi Rej Mekgovern definiše kao MICIMATT (Military-Industrial-Congressional-Intelligence-Media-Academia-Think-Tank) – ceo hegemonistički kompleks – izgleda kao da boravi u neprestanom stuporu (stanju zapanjenosti)", piše Eskobar.
Kako navodi, ovaj kompleks nije imao pojma o "kalibru", "sarmatu", "kinžalu", "cirkonu" ili "avangardu" sve dok nisu predstavljeni, a ista je situacija i sa "orešnikom" za kog su SAD saznale tek kada su 30 minuta pre lansiranja dobile protokolarno upozorenje, o testiranju rakete bez nuklearnog tereta, od Rusije.
"Amerikanci su pretpostavili da će to biti samo još jedan test balističke rakete, jer se to rutinski dešava blizu Arktika. Čak ni predsednik Putin nije znao da je 'orešnik' spreman za do poslednjeg trenutka. A portparol Kremlja Peskov je potvrdio da je samo jedan veoma uzak krug ljudi znao da 'orešnik' uopšte postoji", ističe brazilski analitičar.
Ukratko – MICIMATT vidi samo ono što Rusija pokazuje – i to onda kada se to dogodi. Nazovite to nepropusnim zavetom tajnosti koji prožima ruski vojni kompleks – koji je, inače, ogromna državna, nacionalizovana kompanija, sa nekoliko privatnih komponenti, ocenjuje on.
Prema njegovim rečima, "orešnik" je sistem naoružanja koji se zasniva na kinetičkoj energiji i sredstvo koje može promeniti tok sukoba, kada je reč o tehnologiji i ratovanju na više načina.
"Jednostavna fizika nam govori da je kombinovanjem dovoljno kinetičke sile i mase zagarantovana potpuna devastacija, uporediva sa nuklearnim oružjem niske do srednje jačine. Uz dodatnu prednost odsustva zračenja", napominje Eskobar.
On dodaje i da je u pitanju balistička raketa srednjeg dometa čiji je razvoj, navodno, pokrenut pre nego što se Tramp povukao iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa 2019, kao i da se on može koristiti za udare po SAD ako se lansira sa Dalekog istoka, što su Rusi "veoma diplomatski" izbegli da istaknu.
"Štaviše, primena tehnologije sa 'orešnika' na taktičke projektile – Putin je krajem prošle nedelje rekao da se to već dešava – takođe menja ceo taktički domen. Nova igra u gradu – Rusija je sposobna da dejstvuje kinetičkim oružjem veoma velike brzine bukvalno bilo gde širom sveta – nakon što upozori civile da napuste područje oko ciljeva. I nema apsolutno nikakve odbrane od toga, nigde", piše brazilski stručnjak.
"Nemaš gde da pobegneš, dušo, nemaš gde da se sakriješ"
Sasvim je predvidljivo da "vouk", arogantni i neuki MICIMATT, kao i NATO i ceo Kolektivni zapad sa ispranim mozgovima jednostavno nemaju pojma šta ih je upravo pogodilo, naizgled iz vedra neba, navodi on uz podsećanje da je u pitanju sistem razorne snage sličnoj jačini taktičkog nuklearnog oružja, sa preciznošću snajperskog meta.
"Stoga, glineni golubovi u vidu nosača aviona vredni nekoliko milijardi dolara, celo 'Carstvo baza' (odnosi se na oko 800 američkih baza širom sveta), razni podzemni bunkeri, platforme za lansiranje ICBM, pomorska brodogradilišta, da ne pominjemo sedište NATO-a u Briselu, bazu sa "aegis ašor" u Redžikovu (Poljska), centar združenih snaga NATO-a u Holandiji, južnu komandu NATO-a u Napulju – sva ova neizmerno skupa imovina je legitiman cilj za nenuklearne 'orešnike' e koji su sposobni da ih u trenutku pretvore u prah, nekoliko minuta nakon letenja brzinama većim od 10 maha", piše Eskobar.
Analitičar podseća i na vreme koje "orešniku" treba da stigne do određenih lokacija i ističe da ukoliko se lansira iz južne Rusije može da stigne do američke vazduhoplovne baze u Kataru za 13 minuta, sa Kamčatke na Dalekom istoku može stići do Gvama za 22 minuta, dok mu od Čukotke treba 23 minuta do silosa raketa "minutmen 3" u Montani.
"Da citiram epski hit 'Motauna' iz šezdesetih: 'Nemaš gde da pobegneš, dušo, nemaš gde da se sakriješ'", navodi on.
Kao odgovor na to, Eskobar dodaje da su MICIMATT i NATO dva puta lansirali rakete ATACMS na Kursku oblast, pustili "probni PR balon" u vezi sa "samoubilačkom mogućnošću slanja nuklearnog oružja Kijevu", zatim da je NATO upozorio kompanije da se prebace na "ratni režim", kao i da se ponovo javila ideja o raspoređivanju francuskih i britanskih trupa u Ukrajini, dok je Nemačka počela da razrađuje planove za upotrebu metro stanica kao skloništa od vazdušnih napada.
"Sva ova eskalirajuća paranoja zvuči kao gomila dece koja vrište igrajući se u svojoj kutiji sa peskom. Jer, iz praktičnih razloga, Rusija je ta koja sada vlada igrom eskalacije", napominje stručnjak.
Razdvajanje Rusije i Kine je težak zadatak
Pepe Eskobar smatra da je duboka država već pokušala da uvuče Trampa u opaki rat koji bi bio "de fakto preemptivni protivpobunjenički", čak i pre nego što je pokušao da uradi bilo šta praktično u vezi NATO-ovim propalim projektom Ukrajina.
"Njegov idealni izlaz bi biti izlaz u stilu Avganistana, prepuštajući sav teret na NATO čivavama. Ipak, to se neće dogoditi", ocenjuje on.
Kako navodi, Moskva ne gaji nikakve iluzije o drugom mandatu Donalda Trampa, što se vidi u uslovima za rešavanje sukoba u Ukrajini koji podrazumevaju: potpuno povlačenje Kijeva iz Donbasa i Novorusije, Ukrajina van NATO-a, ukidanje svih sankcija uvedenih Rusiji i nesvrstana Ukrajina bez nuklearnog oružja.
"To je to, o svemu ovome se ne može pregovarati. U suprotnom će se sukob nastaviti na bojnom polju, onako kako Rusija smatra da je prikladno – sve do potpune predaje Ukrajine", ističe on.
Prema rečima Eskobara, postoje akteri koji pritiskaju Trampa da pojača napore vezane za "projekat Ukrajina", koji je deo "Etosa o neprekidnim ratovima". Istovremeno najbolje što Tramp može da uradi da izbegne ovo, jeste da skrene pažnju sa ovog projekta tako što će uslišiti želje izraelskog lobija u Vašingtonu i pokrenuti rat protiv Irana.
Međutim, ovo bi moglo da izazove dodatni problem usled toga što Teheran, ne samo da izvozi većinu energije u Kinu, već je i suštinsko čvorište Međunarodnog transportnog koridora sever-jug (INSTC), kao i inicijative Pojas i put (BRI).
"To bi bio pravi rat po izboru – istovremeno protiv tri članice BRIKS-a (Rusije, Kine i Irana). Uostalom, američka vladajuća klasa je već angažovana u uradil ili umri hibridnom ratu protiv BRIKS-a", ističe brazilski analitičar.
Ipak, sukob Trampa i Kine će biti uporište spoljne politike SAD počevši od 20. januara. Praktično svi Trampovi ljudi imenovani na ključne pozicije – koliko god pogrešni bili – veruju da je moguće raskinuti sveobuhvatno strateško partnerstvo Rusije i Kine i sprečiti Kinu da kupuje energiju od Irana.
"Biće pokušaja da se poremete brodski putevi i linije snabdevanja – od pomorskih puteva svile na obodu Indijskog okeana do Severnog morskog puta pored Arktika, uključujući moguće operacije 'lažne zastave' duž INSTC-a. Ali sa Orešnikom koji sada ulazi u igru, svuda gde će Hegemon (SAD) pokušati da maltretira Kinu, moraće da se suoči i sa Rusijom. Dakle, iskušenje da se prekine 'projekat Ukrajina' i NATO prodiranje na zapadne granice Rusije uvek će biti tamo u pozadini Trampovog uma, deo sindroma 'zavesti Rusiju da potkopa Kinu'", smatra on i dodaje:
"Problem za Hegemona je u tome što prepletena strateška partnerstva BRIKS i ŠOS na nivou Rusija-Kina-Iran imaju druge – kinetičke – ideje".