Šta bi Trampov kandidat za čelnika FBI menjao: Selidba, obračun sa dubokom državom i tone reformi

Keš Patel godinama je dobro poznat kao lojalni pristalica Donalda Trampa koji deli sumnjičavost novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država prema FBI i obaveštajnoj zajednici.

Tramp ga je sada izabrao da vodi FBI i očekuje ga verovatno žestoka i dugotrajna borba za potvrđivanje u Senatu, navodi agencija Asošijeted pres (AP) koja u svom tekstu analizira Patelove izjave medijima i stavove iznete u njegovoj knjizi o tome kako bi preoblikovao FBI.

Kako se ocenjuje, na osnovu izrečenog, više od 110 godina star FBI bio bi radikalno izmenjen. Posebno je pitanje koliko je to izvodljivo, dodaje se u tekstu. 

Patel je, tako, u septembarskom intervjuu za "Šon Keli šou" izjavio da bi zatvorio zgradu Džej Edgar Huver u Vašingtonu, sedište FBI.

"Zatvorio bih zgradu FBI Huver prvog dana i ponovo je otvorio sledećeg dana kao muzej 'duboke države'. Onda bih 7.000 zaposlenih koji rade u toj zgradi poslao širom Amerike da jure kriminalce. Vi ste policajci – idite i budite policajci", rekao je Patel.

Takav plan bi nesumnjivo zahtevao savladavanje pravnih, logističkih i birokratskih prepreka i mogao bi više da bude deo svojevrsne kampanje nego odraz stvarne ambicije, dodaje AP.

U prošlogodišnjoj knjizi "Vladini gangsteri: Duboka država, istina i bitka za našu demokratiju", Patel je predložio skromniju reformu preseljenja centrale iz Vašingtona "kako bi se sprečilo institucionalno posezanje i obuzdalo angažovanje rukovodstva FBI u političkim igrama". 

Trampov kandidat za prvog čoveka FBI, takođe, je govorio i o gonjenju "zaverenika" unutar vlade i medija. U prošlogodišnjem intervjuu sa konzervativnim strategom Stivom Benonom, Patel se osvrnuo na, kako je naveo, krađu i nameštanje izbora 2020. godine kada je Trampa pobedio aktuelni predsednik Džozef Bajden.

"Obračunaćemo se sa ljudima u medijima koji su lagali američke građane i pomogli Džou Bajdenu da namešta predsedničke izbore", rekao je tada Patel dodajući da isto važi i za "spletkaroše" u vladi. 

Istakao je da tek treba da se utvrdi da li će takav obračun biti sproveden civilno ili krivično. U njegovoj knjizi na nekoliko stranica pominje bivše zvaničnike FBI, Ministarstva pravde i drugih federalnih agencija za koje je naveo da su kao deo "izvršne vlasti duboke države".

Trampov kandidat za direktora FBI: Otvoriću muzej duboke države

Patel je, uz to, bio žestoki kritičar nadzora kojem pribegava FBI u skladu sa Zakonom o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA), a u svom intervjuu za "Šon Keli šou" pozvao je na "veliku, veliku reformu, tone reformi".

Ti stavovi ga povezuju sa levičarskim građanskim libertarijancima koji su dugo bili skeptični prema moći vlade i Trampovim pristalicama ogorčenim zbog dobro dokumentovanog pogrešnog nadzora tokom istrage FBI o potencijalnim vezama između Rusije i Trampove kampanje 2016.

Ako bude potvrđen za prvog čoveka agencije, Patel će preuzeti FBI usred debate o posebno spornoj odredbi FISA poznatoj kao Odeljak 702, koja dozvoljava SAD da bez naloga prikuplja komunikacije ne-amerikanaca koji se nalaze van zemlje u svrhu prikupljanja stranih obaveštajnih podataka.

Bajden je u aprilu potpisao dvogodišnje produženje ovlašćenja nakon žestoke debate u Kongresu. Iako se FBI može pohvaliti visokom stopom poštovanja odredbi zakona, kako navodi AP, analitičari su okrivljeni za niz zloupotreba i grešaka.

Patel je jasno stavio do znanja da prezire glasanje za ponovno odobrenje. U svojoj knjizi, naveo je da savezni branilac treba da bude prisutan kako bi se zalagao za prava optuženih u svim sudskim postupcima po FISA.

Zalagao se i za smanjenje broja pripadnika obaveštajne zajednice. Kada je reč o FBI, Patel je prošle godine rekao da bi podržao da se kancelarije za analizu obaveštajnih podataka odvoji od ostalih aktivnosti u borbi protiv kriminala.

Nije jasno kako to nameravao da uradi s obzirom na to da operacije prikupljanja obaveštajnih podataka FBI čine ključni njegovog deo mandata i budžeta, zaključuje AP.