Svet
Koga bi sledećeg Bajden mogao da pomiluje?
Laži i zataškavanja porodice Bajden traju dugo
Odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da pomiluje svog sina Hantera šokirala je Amerikance, sa obe strane političkog spektra.
Hanter Bajden je osuđen za kršenje federalnih zakona o držanju oružja, nakon što je lagao da nije narkoman. Takođe je priznao krivicu kako bi izbegao politički neprijatno suđenje o utaji poreza koje bi, najverovatnije, otkrilo neke od njegovih ilegalnih izvora prihoda.
Problem nije samo u tome što je Džozef Bajden pomilovao svog sina za ove prekršaje – i tako bez pardona slagao Amerikance da se neće mešati u sudske postupke – već što je izdao "potpuno i bezuslovno pomilovanje" Hanteru za "sve prekršaje protiv SAD koje je počinio ili je mogao da počini ili je učestvovao od 1. januara 2014. do 1. decembra 2024."
Niko nije dobio tako široko pomilovanje otkako je Džerald Ford pomilovao Ričarda Niksona pre pedeset godina.
Postoji razlog zašto pomilovanje Huntera obuhvata period od 11 godina. Hanter je u aprilu 2014. preuzeo posao u upravnom odboru "Burisma holdingsa", sumnjive ukrajinske gasne kompanije, dok je njegov otac bio potpredsednik SAD.
Hanter Bajden nije imao kvalifikacije za taj posao osim što je bio Džoov sin. Pomilovanje takođe pogodno pokriva većinu drugih Hanterovih sumnjivih poslova u Kini i Rumuniji.
Treba imati na umu da ovo nije kao da su davno otvoreni Trampovi hoteli i kazina dobili dodatne poslove od stranih izvora nakon njegovog mandata 2016.
Trgovanje uticajem Džozefa Bajdena je uvek bio porodični posao koji uključuje Bajdenogog brata Džima i mrežu bankarskih računa preko kojih su, navodno, Bajdenovi dobili milione, piše "Dejli mejl" i navodi da nikoga ne bi smelo da iznenadi ako "strika Džim" dobije pomilovanje.
Laži i zataškavanja porodice Bajden traju dugo.
Džozef Bajden je 2019. slagao da nikada nije razgovarao sa sinom o njegovim inostranim poslovima, kao i da nikada nije upoznao nijednog Hanterovog saradnika.
Hanterov bivši poslovni partner Devon Arčer svedočio je prošle godine o tome kako je Bajden redovno razgovartao sa stranim saradnicima svog sina, kako bi ovaj ispao važniji u njihovim očima. Bajden se takođe sastao sa Hanterovim ruskim i kazahstanskim partnerima u "Kafe Milanu", živopisnom restoranu u Vašingtonu.
Prilikom debate sa Trampom 2020. Bajden je tvrdio da njegov sin nikada nije zaradio na Kini. Laž.
Tvrdio je i da je Hanterov laptop "rusko maslo". U tom istom laptopu, jedan od mejlova navodi da "10 odsto drži H za Velikog momka". "Veliki momak" je Džozef Bajden, što je potvrdio još jedan poslovni partner Hantera Bajdena, Toni Bobulinski.
Godine 2020, Bajdenova kampanja je angažovala bivše šefove obaveštajnih agencija da potkrepe lažnu tvrdnju da je laptop "podmetačina" Moskve. Ministarstvo pravde pod Bajdenom je pustilo da istekne rok za pokretanje postupka zbog optužbi za trgovinu uticajem, a uzbunjivači poreske uprave otkrili su kako je gušilo i njihove istrage o porodičnom biznisu Bajdena.
Tek kada je pokušaj zataškavanja propao, Ministarstvo pravde je moralo da nađe bar neki slučaj protiv Bajdena koji će isterati do kraja. Zato su izabrali i najbenignije.
Kada je Džozef napuštao potpredsedničku funkciju i kada je njegov politički naslednik (i jedina nada) sin Bo umro, izgleda da su Bajdenovi požurili da prikupe što je moguće više para jer je delovalo da se doba "punjenja džepova" završava.
Sada se, piše "Dejli mejl", ponovo suočavaju sa političkom irelevantnošću, a predsednik drsko koristi svoju moć pomilovanja da bi prikrio tragove.
Čak su i demokrate umorne od Bajdena. A Trampov novi Kongres će na proleće imati pune ruke posla sa drugim stvarima. Ali celokupno Bajdenovo zataškavanje i ljigavost koju je bez sumnje prikrivao zaista bi trebalo da budu razotkriveni. Čini se da je potpuna istraga dobro mesto za početak, navodi list.
Ova zbrka je korumpirala najmanje dve predsedničke administracije. To je učinilo javnost ciničnijom prema američkoj politici, agencijama za sprovođenje zakona i tužiocima i spoljnoj politici. To je zatrovalo deceniju američkih odnosa sa Ukrajinom.
Istorijske knjige bi trebalo da više od 10 posto krivice za sve to pripišu "Velikom momku", zaključuje "Dejli mejl".
