Svet
Putinova šala je živa istina: Kada se zemljama EU ne sviđa pobednik izbora – oni opet broje glasove
Zapad je u padu, vreme curi, strateški ciljevi se ne ostvaraju, ocenjuje karijerni diplomata Zoran Milivojević
U svakoj šali, kažu, ima malo istine. A u šali ruskog predsednika Vladimira Putina, po svemu sudeći, ima najmanje šale, a najviše istine.
"Vlastima se nije dopao jedan kandidat i odlučili su da ponovo prebroje glasove", našalio se predsednik Rusije Vladimir Putin na račun događaja u Rumuniji, gde se drugi krug predsedničkih izbora održava 8. decembra.
Dodao je i da se ovo često dešava u zemljama Evropske unije. Primećuje se i da se dešava u državama, poput Gruzije, koje se usuđuju da obustave pristupne pregovore o članstvu u EU.
Kontekst u kome se sve odvija, ističe za RT Balkan karijerni diplomata Zoran Milivojević, pokazuje da je Zapad u padu, da vreme curi – da se strateški ciljevi ne ostvaruju.
"Promene u Vašingtonu diktiraju jednu sasvim novu geopolitičku situaciju koja ne odgovara nekim zapadnim centrima moći i interesima, neoloiberalnim politikama i, ako hoćete, elitama da se neki procesi ubrzavaju kako bi se predupredio potpuni pad i gubitak kontrole", ukazuje Milivojević.
O šali nema ni govora: Ustavni sud Rumunije doneo je odluku o ponovnom prebrojavanju glasova iz prvog kruga predsedničkih izbora, nakon što je kandidat koji nema nijednu lepu reč za NATO, niti za članstvo Rumunije u Alijansi i za koga Zapad nije navijao, osvojio najviše glasova.
Reč je o nezavisnom kandidatu Kalinu Đorđesku, čija je pobeda, ako je verovati pisanju zapadnih medija, bila iznenađenje za Rumuniju koja je članica EU i NATO.
Analitičari su predviđali da Đorđesku neće ući u drugi krug izbora, mediji su ga uglavnom ignorisali, a njegova kampanja se velikim delom oslanjala na društvenu mrežu TikTok. Zbog ove "iznenađujuće" pobede i TikTok je dobio packe: rumunski Vrhovni savet odbrane saopštio da ta društvena mreža poštovala zakonska pravila koja regulišu izborni proces tokom predsedničkih izbora.
TikTok je ranije odbacio takve tvrdnje, rekavši da sprovodi smernice protiv izbornih dezinformacija i da je većina kandidata vodila kampanju na njegovoj platformi, kao i na drugim društvenim mrežama.
Biće da su svi krivi zbog toga što je najviše glasova osvojio kandidat koji nije po meri Zapada.
A u Gruziji se atmosfera usijala odmah posle održavanja parlamentarnih izbora, na kojima je pobedila vladajuća partija Gruzijski san.
Četiri opozicione stranke koje su ušle u parlament saopštile da neće priznati rezultate izbora i pozvale pristalice da izađu na skupove, a predsednica Salome Zurabišvili, koja podržava proevropsku opoziciju, takođe je pozvala na proteste.
Novi talas demonstracija počeo je 28. novembra nakon što je gruzijski premijer Irakli Kobahidize objavio da obustavlja početak pregovora o članstvu Gruzije u EU do 2028. godine.
Demonstranti su na protestima koji se od tada organizuju svake noći, gađali zgradu parlamenta kamenicama, flašama, petardama, a u noći 1. decembra su izazvali i požar, dok ih je policija nekoliko puta rasterivala vodenim topovima i suzavcem.
Kobahidize je na konferenciji za novinare rekao da je "nacionalni Majdan u Gruziji propao, uprkos koordinisanim pokušajima", a protesti su nastavljeni.
U Slovačkoj se takođe se demonstriralo. Demonstranti su se usprotivili planu Ficove vlade da revidira krivični zakon, a nije izostalo protivljenje njegovoj proruskoj politici.
On je nedavno i zvanično prihvatio Putinov poziv u Moskvu, 9. maja.
Poručio je da će se truditi da dok je god na vlasti, da će blokirati članstvo Ukrajine u NATO.
Nedavno je saopštio da će naredne nedelje biti održana vanredna sednica parlamenta na kojoj će biti razmotreni "agresivni ispadi i ponašanje na opozicionim protestima i skupovima", podsetivši da su na protestima nosili transparente na kojima se tvrdilo da se nije dogodio atentat na njega, da bi nas sve trebalo staviti u policijski pritvor i to ne samo njega i predsednika, već i predstavnike Slovačke nacionalne stranke i partije Glas-SD.
Milivojević podseća na državnog sekretara nekadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame (Kerija) i "liniju vatre", odnosno na prostor koji treba da se integriše u zapadnu sferu interesa i da se pokrije institucionalizovano, preko NATO i EU.
"To je naš region ( pet država plus 'Kosovo' ), zapadni Balkan, Jermenija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina, to je ta linija vatre, koja tada nije bila zaposednuta i treba da se zaposedne. Stvari se loše odvijaju i na frontu u Ukrajini, Rusija je u ofanzivi, otišao je Bajden i militaristička politika, dolazi Tramp sa pričom o miru, a ne o ratovima, intervencijama", navodi naš sagovornik.
On dodaje da u Evropi postoje elite, planovi, budžeti i programi, uključujući i novu garnituru u EU – visoku predstavnicu, komesara za odbranu – koji su iz baltičkih republika, gde militaristički elemenat dominira.
"Tu se prepoznaje slučaj Moldavije, Jermenije, Gruzije i ovoga u Rumuniji, gde vodi kandidat koji je na suverenističkim linijama, i vraćamo se na obojene revolucije, pokušaje menjanja, nepoštovanje prava, standarda, normi. Izbori u Gruziji su prošli perfektno, izbori u Moldaviji su u najmanju ruku bili neobični kod brojanja, u Rumuniji su prošli perfektno – nije prošao planiran kandidat", navodi naš sagovornik.
Svi slučajevi, kako ocenjuje Milivojević, čine jedan mozaik i ne mogu se odvojiti jedan od drugog, odnosno svet se se menja, multipolarizam je na sceni – uspešni BRIKS, promene u Vašingtonu.
