Postoji manjina u Gruziji, prilično aktivnih ljudi, koji evropsku budućnost ili integraciju u Evropsku uniju ne smatra spoljnom politikom već nekakvom doktrinom ili istorijskim determinizmom, i ako se neko ne slaže sa tim – onda je odmah izdajnik i proruski agent, kaže za RT Balkan Arčil Siharulidze, politikolog, osnivač fondacije SIKHA istraživačkog instituta u Tbilisiju.
Kako ocenjuje, ukrajinska strana ovde ne igra stvarnu ulogu, jer Ukrajina nema uticaja u Gruziji.
"Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili, zapravo je imigrant i dolazi iz imigrantske porodice, koja je pobegla od sovjetskog režima. U Gruziju je došla sa vrlo posebnim osvrtom na budućnost naše zemlje, a ono što smo videli i saznali jeste da se ona u potpunosti uklapa u tu radikalnu evropsku, proevropsku formulu", navodi naš sagovornik.
Demonstranti u gruzijskoj prestonici, Tbilisiju, okupljaju se od četvrtka u znak protesta zbog odluke vlade da obustavi proces pristupanja EU.
Naime, premijer Iraklij Kobahidze objavio je odluku da suspenduje razmatranje početka pregovora o članstvu zemlje u Evropskoj uniji do 2028. godine.
Kako dodaje naš sagovornik, za Zurabišvili Gruzija može da postoji samo sa Zapadom, posebno sa EU ili Gruzije uopšte neće biti.
Prema njegovim rečima, situacija je sada prilično komplikovana i prvi put u poslednjih 25 godina, vidi se da postoje neke male grupe ekstremista od 100-500 ljudi koji namerno napadaju zgradu parlamenta i pokušavaju da upadnu u nju kako bi pokrenuli revoluciju.
"Iako je predsednica rekla da nikada nije pozivala na revoluciju, ona posredno i direktno promoviše te grupe, jer upravo nije rekla ništa o njima. Gruzijski san nije proruski orijentisan. Gruzijski san je uvek bio prozapadni. Ljudi u Gruziji, zaista bi voleli da budu deo evropske budućnosti, ali ne žele da budu sledbenici radikalne proevropske ideologije", ukazuje naš sagovornik.
Siharulidze ukazuje da je za njih EU spoljnopolitički pristup i želeli bi da ga zadrže prateći politiku ravnoteže, stoga se trude da sačuvaju državu i da ne ponavljaju greške koje su napravljene nekoliko puta ranije kada je Gruzija stavila neku ideologiju ili neku spoljnopolitičku doktrinu iznad svojih nacionalnih interesa.
Odgovarajući na pitanje naše redakcije da li možda postoji grupa koja bi stala uz vlast i organizovala kontramiting, gruzijski politikolog navodi da većina Gruzijaca podržava uravnoteženu politiku Gruzijskog sna, kao i da su vlada i njene pristalice za sada mirni.
"Vlada se svim silama trudi da izbegne konfrontaciju, koju je, nažalost, izazvala predsednica Zurabišvili. Osim ako se nešto nepredviđeno desi, mislim da opozicija neće moći da sruši ili promeni vlast u Gruziji, jer za to je potrebna podrška službi bezbednosti i vojske. U Gruziji su te institucije na strani suverenista i verne vlasti godinama, tako da ne mislim da će se sada predomisliti", zaključio je gruzijski politikolog.
Revoluciji su potrebne žrtve
Demonstranti protiv aktuelne vlasti u Gruziji, ogorčeni napuštanjem kursa ka evropskim integracijama, "nepokolebljivo" su odolevali pritisku vodenih topova, sukobljavali se sa policijom i gađali je Molotovljevim koktelima, skupštinu kamenicama, a specijalno obučeni momci su se vešto nosili sa dimnim bombama koje je koristila policija.
Fotografije i video-snimci brutalnog obračuna na telegram kanalima bili su "ispresecani" romantičnim snimcima mladih Gruzijki koje su, pod pljuskom vodenih topova, umotane u zastave, pozivale da se drže barikada.
Sve se to dešavalo na teritoriji Ukrajine, gde su pre deset godina na barikadama stajale Ukrajinke, kojima su pričane i bajke o slobodi, nezavisnosti i jednakosti koje čekaju njihovu zemlju ako revolucija pobedi.
A sada isti ljudi, koji su pričali te priče, zahtevaju da Ukrajinci smanje starosnu dob za mobilizaciju na 18 godina.
Usred povika o "ruskom mešanju", gruzijska predsednica poziva da se školarci šalju na proteste. Očigledno je da ih jedna 72-godišnjakinja ne žali – revoluciji su potrebne žrtve.
Ali, kada govori o ruskom mešanju, setimo se da je Zurabišvilijeva u Gruziju stigla sa pedeset godina, a pre toga je "tiho" radila u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Pobeda liberalne demokratije transformisala je osrednjeg francuskog diplomatu u punopravnog gruzijskog predsednika, koji "svim srcem brine za slobodu svog naroda".
SAD i Evropa učinile su sve da obezvrede koncepte slobode, suvereniteta i pravde. Oni su sami sebe postavili za sudije koje određuju ko se smatra demokratskim, a ko ne. Po pravilu postoji samo jedan kriterijum – spremnost da se slepo izvršava volja gospodara iz Vašingtona, Londona i drugih evropskih prestonica, a sloboda nema veze sa tim.