Svet
RT Balkan istražuje: Zašto je situacija u Siriji eskalirala i koja je uloga Turske (MAPA)
Turska sada nastoji da sklopi mir na postignutim linijama: uzet je Alepo, došli su do Hame i sada je cilj da se to zadrži pod kontrolom, da se sukob zamrzne, pa ponovo aktivira, ističe politički analitičar Dževad Galiješević
Plamen rata na Bliskom istoku još više se rasplamsava. Teroristička grupa Hajat Tahrir el Šam (HTŠ), ranije poznata kao Džabhat al-Nusra (ogranak Al Kaide), pre nedelju dana prekršila je sporazum o deeskalaciji, napadnuvši provincije Alepo i Idlib, a dva dana kasnije pod svoju kontrolu su stavili grad Alepo i okolinu, uključujući i međunarodni vojni aerodrom Kuvejres.
Nakon toga usledili su napadi na centralnu provinciju Hama i istoimeni grad.
Situacija nije dramatična, ali ciljevi jesu, ocenjuje politički analitičar Dževad Galiješević za RT Balkan, i dodaje da je nesumnjivo reč o antiruskom i antiiranskom činu.
Iako su izvođači radova na terenu pripadnici pomenute terorističke grupe HTŠ, naš sagovornik objašnjava da je ono što se naziva Sirijska nacionalna armija (SNA), a što su zapravo turske oružane snage, zaposeda prostor, tamo gde postoje slabosti, kao i da imaju podatke o rasporedu sirijskih vojnika.
"Oni (SNA) su imali te podatke, napravili su prodor, a za njima su došli predstavnici HTŠ, vojno-političke struktura Al Kaide. To je velika koalicija oružanih snaga pod kontrolom Al Nusre. Al Nusra je dobila mogućnost da organizuje HTŠ zbog toga što se nalazi na listi terorističkih organizacija kako bi skinuli tu stigmu", navodi Galiješević.
Ciljevi su, prema njegovim rečima, da se ruske vojne baze odseku od teritorije i kopna i da Rusija, za svoje logističke potrebe, ne može da koristi auto-put koji su džihadisti zauzeli, nego da mora morskim ili vazdušnim putem da dostavlja logistiku za svoje baze.
Plan je bio, kako navodi, i da se Damask odvoji od mediteranske obale, što nije ostvareno.
Dodaje da su prisutne i razne grupe koje kontroliše Isis, kao što su saudijska mreža, borci iz Bosne, na desetine tzv. muhadžerskih terorističkih organizacija koje su ratovale u Siriji pod pokroviteljstvom Turske.
"Do sada je 8.000 kvadratnih kilometara praktično okupirano, a 2.000 kvadratnih kilometara nalazi se u nekom nedefinisanom statusu. Svedočimo o prodoru diverzantskih snaga, a ne o klasičnom obračunu oklopno-mehanizovane tehnike. Turska ne želi da otkrije karte da učestvuje u tome, nego nudi svoje posredničke uloge", navodi Galijašević i precizira da SNA drži pod kontrolom pet odsto sirijske teritorije.
S druge strane, Sirijska arapska armija (SAA), odnosno oružane snage Sirije, zaustavile su SNA kod Hame, a postoje informacije da su jedinice šiitske milicije iz Iraka prešle granicu u nedelju da bi pomogli SAA.
Premijer Iraka Mohamed Šija al-Sudani tokom telefonskog razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom poručio je da se Irak neće ponašati kao puki posmatrač u Siriji.
O situaciji u Siriji, objavio je TV kanal A Haber, pozivajući se na administraciju turskog predsednika, razgovarali su telefonom predsednik Turske i predsednik Rusije.
U izveštaju se navodi da je Erdogan istakao da Turska, s jedne strane, nastavlja da podržava teritorijalni integritet Sirije, a sa druge da teži "pravednom rešavanju situacije".
Sagovornik RT Balkan objašnjava da Turska sada nastoji da sklopi mir na postignutim linijama: uzet je Alepo, došli su do Hame i sada je cilj da se to zadrži pod kontrolom, da se sukob zamrzne, pa ponovo aktivira.
"Već smo to videli u Azerbejdžanu: dođete do jedne tačke prostora, zamrznete sukob, ruske trupe dođu da garantuju mir, a onda ponovo azerbejdžanska vojska napravi prodor i očisti Nagorno-karabah. Dok je Rusija zauzeta sukobom u Ukrajini, Turska želi da završi ovaj posao", kaže Galijašević.
Sirijsku državnost, naglašava on, ne ruši udružena opozicija ni proturske snage, nego upravo turske snage.
Turska je članica NATO, podseća on, i upravo pokroviteljstvo NATO-a stvara taj manevarski prostor da prividno balansira, a okupira i jača svoju poziciju, tražeći način da reši ekonomsku krizu u kojoj se nalazi.
A Turska i Izrael su saveznici, ukazuje sagovornik RT Balkan, bez obzira na to što ponekad turski i izraelski predsednik vole da razmene "teške i velike reči".
"Oni stalno iznose neke teške optužbe, pa se stiče privid da su oni sukobljeni oko pitanja Palestinaca, Hamasa, Libana, međutim, Turska nikada nije povukla nijedan konkretni potez", zaključuje Galijašević.
