Svet
Novinarstvo istraživačko, interesi američki: Kako američka vlada kontroliše medijsku mrežu OCCRP
Svetska mreža istraživačkog novinarstva OCCRP, čiji su deo u Srbiji KRIK i CINS, polovinu svih sredstava dobija od američke vlade koja usmerava i medijski sadržaj u skladu sa svojom spoljnom i politikom sankcija, pokazalo je istraživanje koje je vodio "Medijapart"
Američka vlada kontroliše oko polovine sredstava za, kako sebe predstavljaju, najveću svetsku mrežu istraživačkog novinarstva, Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), otkrila je zajednička istraga "Medijaparta", "Drop sajt njuza", "Il fato kotidijano" i drugih.
Vašington ne samo da pruža značajnu finansijsku podršku organizaciji – 47 miliona dolara iz američkih državnih izvora od osnivanja – već ima moć da kontroliše imenovanja rukovodstva, otkrilo je istraživanje, koje je vodio "Medijapart", a koje je objavljeno u ponedeljak.
Uticaj SAD se proteže na usmeravanje medijskih istraživanja ove organizacije prema određenim zemljama kao što su Rusija i Venecuela, dodaje se u izveštaju, a prenosi RT Internešenel.
Pokrenut 2008. godine i prvobitno fokusiran na razotkrivanje korupcije i organizovanog kriminala na Balkanu, OCCRP sada radi sa budžetom od 20 miliona evra i timom od 200 novinara širom sveta, ima više od 70 medijskih partnera, među kojima su velika imena kao što je "Njujork tajms", "Gardijan" i "Špigl".
U izveštaju se navodi da su za osnivanje OCCRP-a ključne bile finansije koje je 2007. godine obezbedio Biro za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) američkog Stejt departmenta koji je izdvojio početnih 1,7 miliona dolara za uspostavljanje mreže. Ovo tajno finansiranje koje je išlo preko Grupe za razvoj novinarstva (JDG) bilo je ključno za stvaranje OCCRP-a.
Dru Salivan, suosnivač OCCRP-a, potvrdio je da vlada SAD ostaje njen najveći donator, a USAID i druge savezne agencije takođe doprinose milionima ovoj organizaciji tokom godina.
"Veoma sam zahvalan američkoj vladi", rekao je Salivan za nemačku državnu televiziju NDR u septembru 2023.
Novac, međutim, dolazi sa uslovima.
Američka vlada koristi nalaze OCCRP-a da podstakne veće sankcije pojedincima i entitetima za koje navodi da su povezani sa korupcijom, često ciljajući na zemlje kao što su Rusija i Venecuela. Kroz Globalni antikorupcijski konzorcijum (GACC), program koji sufinansira Stejt department SAD, istrage OCCRP-a su direktno povezane sa sudskim postupcima i procedurama sankcija.
OCCRP je dobio 2,2 miliona dolara za rad na "Uravnotežavanju ruske medijske sfere", projektu koji ima za cilj istraživanje ruskih medija, i 2,3 miliona dolara za istragu korupcije na Kipru i Malti, što bi moglo da se iskoristi protiv Moskve.
Vlada SAD utiče i na kadrovsku politiku ove "nezavisne i neprofitne novinarske organizacije".
U skladu sa sporazumima sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) i drugim vladinim telima, OCCRP mora američkoj vladi da dostavi biografije potencijalnih zaposlenih za više pozicije na odobrenje, piše RT Internešenel citirajući delove izveštaja.
Šenon Megvajer iz USAID-a je to potvrdila u saopštenju, rekavši da agencija ima "pravo da kaže svoje mišljenje" o kadrovskim odlukama. Sam Salivan je u jednom intervjuu priznao da SAD mogu da iskoriste pravo veta na imenovanja, iako je tvrdio da ono nikada nije upotrebljeno.
"Ako na nekoga stave veto, možemo reći da ne uzimamo novac", rekao je Salivan.
OCCRP objavio je kratko saopštenje povodom izveštaja "Medijaparta" i drugih medijskih organizacija o njihovoj povezanosti sa američkom vladom i direktnom uticaju koji ona vrši na njihov rad u kojem su naveli da "nijedan donator ne utiče" na njihovo izveštavanje. Navode u izveštaju nazvali su "insinuacijama", a iz samog izveštaja, u kojem se iznose konkretni podaci, budžeti i izjave, nisu demantovali - ništa.
Jedna od "insinuacija" iz izveštaja je citiranje izjave Majka Heninga iz USAID-a koji je rad OCCRP-a ocenio kao ključno oruđe za unapređenje spoljne politike SAD.
"Ponosni smo što je...američka vlada prvi javni donator OCCRP-a. Finansiranje mora biti usklađeno sa spoljnom politikom i ekonomskim interesima Sjedinjenih Država i unaprediti ih", rekao je Hening.
OCCRP ima svoje medijske članove u svim bivšim jugoslovenskim republikama, kako se navodi na sajtu organizacije i oni su među 71 medijskom organizacijom koja je deo OCCRP mreže. U Srbiji, konkretno, deo ove organizacije su Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Obe organizacije za sebe na svojim sajtovima navode da su "neprofitna, nevladina organizacija" posvećeni "istraživačkom novinarstvu".
KRIK sebe opisuje kao deo međunarodne novinarske mreže OCCRP-a i navode da se finansiraju iz donacija jer "ovakav način finansiranja sprečava uticaj pojedinih izvora novca, koji teže da kontrolišu medijske sadržaje". Spisak svojih donatora koji navode u nastavku treba da nas uveri da nikakvog interesa da kontroliše medijske sadržaje nema američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), ambasade SAD, Australije i Holandije ili Evropska unija.
Prvog na spisku donatora KRIK-a i njegovog suosnivača, OCCRP, visoki zvaničnici Saveta za nacionalnu bezbednost SAD na brifingu za novinare 3. juna 2021. u Beloj kući opisali su kao saradnika američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) na raznim poslovima u inostranstvu. Drugog na listi donatora, američki NED "Njujork tajms" i "Vašington post" direktno su povezivali sa delovanjem CIA.
Još samo da se nađu oni koji veruju u računicu da je državni novac iz inostranstva, plus obaveštajna agencija jednako nezavisno novinarstvo i nekontrolisani medijski sadržaj.
I CINS se pohvalio da se finansira iz donacija "kako bi izbegao uticaj poslovnih i političkih izvora novca, koji uglavnom uspešno kontrolišu sadržaj komercijalnih medija u Srbiji i obesmišljavaju njihovu društvenu ulogu".
Nepolitički izvori novca, kako ih vidi CINS, su ambasade SAD, Holandije, Norveške, Delegacija EU u Srbiji, NED - da navedemo samo one direktne državne izvore donacija koje su izlistali na svom sajtu. A tu je i OCCRP koji je kroz dva projekta pružio "tehničku podršku" CINS-u.
Uz podršku zapadnih država i najvećih zapadnih nevladinih organizacija, poput Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša ili Fondacije braće Rokfeler, nema nikakve sumnje da i CINS, poput KRIK-a, ima zaista osmišljenu društvenu ulogu, da iskoristimo njihovu formulaciju.
