Pala francuska vlada: Mišel Barnije više nije premijer Francuske
Ujedinjeni tokom glasanja, levica i krajnja desnica, većinski su večeras oborili vladu prilikom provere poverenja. Protiv premijera Mišela Barnijea je glasalo 331 poslanika, a za većinu je bilo potrebno 288.
Barnije je na čelu Vlade Francuske proveo samo tri meseca i imao je najkraći staž među premijerima. Na način na koji je on srušen, sa premijerske pozicije sklonjen je i Žorž Pompidu 1962. godine.
Do krize u Francuskoj je došlo kada je premijer prethodno bez glasanja na osnovu posebnog člana francuskog Ustava proglasio budžet za sledeću godinu. Taj potez podrazumeva da se raspravlja o tome da li i dalje ima podršku većine i sada se ispostavilo da nema.
Padom Barnijea nastavlja se kriza u Francuskoj koja je počela posle julskih izbora. Oni su došli prevremeno, jer je francuski predsednik Emanuel Makron raspustio parlament nakon što je na izborima za Evropski parlament najviše glasova dobila desnica.
Posle parlamentarnih izbora, Makron je postavio Barnijea za mandatara i pored toga što je deo desničarskih republikanaca, tek četvrte po snazi stranke na glasanju.
Nacionalno okupljanje imalo je najviše glasova na izjašnjavanju za evropski parlament u junu, ali su vlasti iz centrističkog bloka oko predsednika Makrona zatim sa levičarima napravili blok protiv stranke Marin Le Pen, zbog čega je na opštim izborima najbolje prošla ujedinjena levica.
Očekuje se da predsednik Makron imenuje drugog kandidata za premijera, ali je jasno da u ovom trenutku niko nema apsolutnu većinu.
Lider Francuske je ranije odbacio ideju o svojoj eventualnoj ostavci ako padne vlada, uz komentar da pozivi na njegovu ostavku predstavljaju "politiku fikcije".