Novoizabrani predsednik Donald Tramp veoma dobro shvata da je rat u Ukrajini izgubljen. Rusi su, kako je rekao u julu tokom telefonskog razgovora sa Vladimirom Zelenskim, pobedili Napoleona i Hitlera: "Rusi se bore. Oni imaju pravu ratnu mašinu."
Zbog toga je neophodno skrenuti pažnju američke i svetske javnosti sa sukoba u Ukrajini i okrenuti se novim ratovima, protiv Kine i Irana.
Reč je samo o "blagoj promeni fokusa 'večitih ratova'", primećuje brazilski analitičar Pepe Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture", a ne o nekom suštinskom zaokretu u američkoj spoljnoj politici.
Ovo potvrđuje i programski direktor Valdaj kluba i jedan od vodećih ruskih analitičara Andrej Sušencov, koji je u razgovoru za TASS izjavio: "Tramp razmišlja o okončanju ukrajinske krize, ne iz bilo kakve simpatije prema Rusiji, već zato što shvata da Ukrajina nema realne šanse za pobedu. Njegov cilj je da i ubuduće sačuva Ukrajinu kao oruđe u službi interesa SAD i da se fokusira na zamrzavanje sukoba, a ne na njegovo rešavanje. Pod Trampom će se bez sumnje nastaviti dugoročna strategija suprotstavljanja Rusiji. SAD imaju koristi od ukrajinske krize, bez obzira na to koja administracija je na vlasti."
Moskva ne gaji nikakve iluzije o Trampu 2.0, zaključuje brazilski analitičar. "Putinovi uslovi za rešavanje ukrajinske zagonetke su dobro poznati: potpuno povlačenje Kijeva iz Donbasa i Novorosije, bez članstva Ukrajine u NATO-u, kraj svih 15.000 i plus zapadnih sankcija, kao i nesvrstana Ukrajina, bez nuklearnog naoružanja", ističe Eskobar.
O svemu ostalom se može pregovarati, ali ne i o tome. U suprotnom, rat će se nastaviti, sve do potpune kapitulacije Ukrajine.
Rat protiv Irana i marginalizacija Evropske unije
Rat sa Iranom bio bi za Trampa "pravi rat izbora", zaključuje Eskobar, jer bi to bio istovremeno rat protiv tri članice BRIKS-a: protiv Rusije, Kine i Irana. "Uostalom, američka vladajuća klasa je već duboko uvučena u pravi hibridni rat protiv BRIKS-a", dodaje on.
Inače, Teheran izvozi većinu energenata u Kinu i predstavlja važno, zapravo suštinsko čvorište Međunarodnog transportnog koridora Sever-jug (INSTC) i Inicijative "Pojas i put" (BRI).
"To će biti uporište spoljne politike hegemona počev od 20. januara, jer praktično sva Trampova imenovanja počivaju na ubeđenju da je moguće raskinuti sveobuhvatno strateško partnerstvo Rusije i Kine i sprečiti Kinu da kupuje energente od Irana", zaključuje Eskobar.
To, ujedno, podrazumeva i dalju marginalizaciju Evrope. Kako uočava brazilski analitičar Lukas Lejros, sada je cilj Vašingtona da se teret izgubljenog rata u Ukrajini prebaci na leđa Evrope.
Svima je poznato da Evropa nije u stanju da povede, a kamoli dobije neki rat. Ovde je reč o "finansijskoj podršci" Evrope Vašingtonu, budući da SAD imaju veoma opipljive koristi od vojne pomoći Kijevu. Sada bi EU kupovala američko oružje za Ukrajinu.
"Ipak, povećanje izdataka za odbranu koje zahtevaju SAD, nije samo bezbednosno pitanje, već pre svega odraz rastućih ekonomskih i trgovinskih napetosti između dva bloka. Ovo pitanje je posebno osetljivo za evropske zemlje, od kojih mnoge imaju privredu koja je orijentisana na usluge i radije usmeravaju svoje budžete ka socijalnoj zaštiti i infrastrukturi umesto da ulažu u sredstva u odbranu", napominje Lejros.
Osim toga, dodaje on, pritisak da se povećaju "investicije u odbranu" dolazi u posebno delikatnom trenutku, jer se mnoge zemlje Evropske unije suočavaju sa fiskalnim poteškoćama, koje je pogoršala ekonomska kriza, izazvana sankcijama protiv Rusije.
Predstojeći brutalni rat protiv Kine
Suštinska stvar sa Trampom 2.0 biće predstojeći rat protiv Kine. Ovaj, za sada trgovinski rat, tvrdi pakistanski analitičar Salman Rafi Šeik na sajtu "Nju istern autluk", biće posebno brutalan.
Za Trampa 2.0, dodaje Rafi Šeik, "Kina je mnogo veći problem, koji zahteva poseban tretman". Na primer, predložene carine za "ostatak sveta" za američki uvoz iznosiće između 10 i 20 odsto. Međutim, kada je u pitanju Kina, Tramp predlaže povećanje carina za 60 odsto.
U čemu će se razlikovati novi od prethodnog trgovinskog rata sa Kinom, koji je započeo Tramp, a nastavio njegov naslednik Džozef Bajden?
"Kina je sada mnogo bolje opremljena alatima za odmazdu kojim će uzvratiti Vašingtonu i zaštititi sebe. Trampova administracija će doživeti nešto što nije doživela u periodu između 2016. i 2020. Ako Tramp povede ovaj rat, a on to sigurno želi, ostaje pitanje da li će SAD moći da podnesu neizbežne troškove. Neuspeh u pokrivanju troškova znači nanošenje terminalne štete američkoj ekonomiji", smatra Rafi Šeik.
A tu su, naravno, i američki potrošači, kojima će biti uskraćen pristup osetno jeftinijim kineskim robama.
"Kina je najvažnija ekonomija u današnjem svetu", dodaje pakistanski analitičar. U tom smislu, Tramp je već imenovao pravi "ratni kabinet", koji se sastoji od "antikineskih jastrebova", počev od Džona Retklifa, koji bi trebalo da preuzme CIA, do savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Volca.
A tu je, najzad, i Robert Lajthajzer, koji treba da postane Trampov predstavnik za trgovinu. Lajthajzer je već odigrao ključnu ulogu u Trampovom "trgovinskom ratu protiv Kine 1.0".
Godine 2023. Lajthajzer je objavio jednu antikinesku knjigu, a potom je, pred komisijom Predstavničkog doma, izjavio: "Verujem da je Kina najopasnija pretnja sa kojom se suočavamo kao nacija… Zaista, možda je to najopasniji protivnik kojeg smo ikada imali."
Nije mogao da bude rečitiji od toga.