Nova Francuska revolucija: Kako Makron može da se održi na vlasti?

Premijer Francuske sa najkraćim stažom Mišel Barnije "zatvorio" je vrata Jelisejske palate, pošto je danas predsedniku Emanuelu Makronu na sto spustio ostavku nakon što mu je parlament izglasao nepoverenje. Sledeći je na potezu Makron koji treba da saopšti ime novog kandidata koji bi se prihvatio "vrućeg krompira" i zadovoljio sve frakcije u parlamentu, s obzirom na to da su mu raspršene sve nade koje je polagao u Barnijea.

Makron će morati brzo da reaguje kako bi sprečio potpunu destabiliziciju, a mnogi mu savetuju da novog premijera izabere brzopotezno. Kako pravila političke igre u Francuskoj nalažu, u slučaju ozbiljnije krize, predsednik ima tri varijante, da rekonstruiše vladu, da raspusti parlament ili da podnese ostavku. Sudeći po njegovoj izjavi, on o ostavci ne razmišlja.

"Ako sam danas pred vama, to je zato što me je francuski narod dva puta izabrao. Izuzetno sam ponosan na to i čuvaću poverenje naroda svom svojom energijom, do poslednje sekunde mog mandata, da služim zemlji", rekao je Makron tokom obraćanja novinarima u Saudijskoj Arabiji, neposredno pre povratka u Pariz. 

Kakva je dalja sudbina političke scene u ovoj zemlji, ima li Makron zaista "keca u rukavu" koji bi "pomirio" i zadovoljio i levicu i desnicu, na koji način posle Barnijevog iznuđenog odlaska sa funkcije, može da se održi na vlasti?

Liderka krajnje desnice Marin Le Pen poručuje da raste pritisak na Makrona, ali da ga ona ne poziva na ostavku, navodeći da o tome može da odlučuje samo on lično. Makron se kako je preneo Rojters, sastajao danas sa političarima i saradnicima kako bi se konsultovao oko rešenja za novog premijera. Francuski mediji kao novo ime pominju Fransoa Bajru, centrističkog političara, bliskog saradnika Makronu, kao što je bio i Barnije. Kao još jedna opcija, pominje se i ministar odbrane Sebastijen Lekornu. Tri izvora Rojtersu su navela da Makron namerava da Barnijeu zamenu nađe pre subotnje ceremonije ponovnog otvaranja katedrale Notr Dam, a svoj izbor i potencijalno razrešenje krize bi mogao da saopšti i u večerašnjem obraćanju naciji.

Birači su kako stvari stoje, legitimitet Makronu dali do 2027. godine, ali ga mnogi vide kao glavnog krivca za ovu situaciju. Francuski predsednik ne može biti "istisnut" osim ako dve trećine poslanika ne odluči da je ozbiljno loše ispunjavao svoju ulogu, ali se na taj član Ustava još niko nije pozivao. Prema anketi rađenoj za RTL, kako je preneo Rojters, oko 64 odsto birača želi da Makron podnese ostavku, dok mala većina glasača odobrava rušenje Barnijea. Ipak, prema francuskim ustavnim pravilima, ne može biti novih parlamentarnih izbora pre jula.

Stanislav Sretenović naučni savetnik sa Instituta za savremenu istoriju, i profesor po pozivu na francuskim univerzitetima, ističe za RT Balkan da po njegovom mišljenju, Makron neće odstupiti i napustiti svoju poziciju i da će ostati na političkoj sceni, pokušavajući preostalih osam meseci do izbora da pronađe neko rešenje koje bi bilo najmanje bolno za Francuze.

"Pitanje budžeta je glavno pitanje kod Francuza jer su oni veoma osetljivi na stavljanje 'ruke u džep' pojedinca. Pitanje je šta ako budžet ne bude usvojen i ako dođe do političke blokade, može da se dogodi da cela zemlja stane. Ali, mislim da do toga ipak neće doći. Iako je ovaj pad vlade znak pritisaka koje i levica i desnica žele da izvrše na Makrona, čini mi se da će on pokušati da daljim političkim delovanjem, pronađe neko rešenje, pa makar morao da ide iz jednog izbora imena za premijera u drugi", navodi Sretenović.

Kako objašnjava Sretenović, za razliku od pada vlade 1962. godine, danas predsednik republike ne može da raspiše izbore do jula 2025. i da na taj način reši krizu. 

"Kako će Makron da reaguje, ostaje da se vidi u njegovom obraćanju. Ali kakvo god rešenje da pronađe, on će s jedne strane, u parlamentu podeljenom na tri bloka, biti osporavan. Jedna ličnost koja se pominje za novog premijera je Fransoa Bajru, iskusan političar koji je govorio o tome da će uzeti najbolje od levice i desnice. Drugi je Sebastijan Lekornu, ali je on isuviše blizak Makronu, pa je veliko pitanje da li će moći da bude prihvaćen. Zatim se pominje Bruno Retaju koje je trenutno ministar unutrašnjih poslova, i liberal i konzervativac u isto vreme. Ipak, koliko god nezadovoljstvo bilo, Makron ima veliki legitimitet koji su mu dali birači i ne verujem u njegovu ostavku. Pretpostavljam da će se ipak, apelovati na političku odgovornost u ovoj situaciji", navodi Sretenović za RT Balkan. 

Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić objašnjava da je Makron prvu opciju rekonstrukcije već iskoristio i da je sva prilika da će je samo ponoviti, ali je pitanje da li će uspeti da nađe ličnost odgovarajućeg profila.

"Makronova sposobnost da izabere kompetentnog premijera, koji će moći da osigura većinsku podršku u podeljenom parlamentu, biće ključni test njegove političke veštine i liderstva. Scenario bez presedana bila bi Makronova ostavka. Dok Makron odbacuje mogućnost ostavke, ona bi mogla postati realna ukoliko se pritisci budu nastavili, a institucionalna blokada postane nepremostiva", navodi Surlić za Tanjug.

A ukoliko bi se takav scenario dogodio, Surlić smatra da bi to predstavljalo tektonsku promenu za Francusku, budući da predsednički mandat traje još dve i po godine i da "nijedan predsednik savremene republike nije podneo ostavku osim Šarla de Gola 1968. godine". Ključna dimenzija trenutne francuske krize dodaje Surlić je gubitak političkog autoriteta Makrona i spoznaja da njegov poziv na prevremene izbore bio kocka koja nije donela željene rezultate već je suočen sa parlamentom u kojem je on faktički "predsednik bez većine".

"To slabi njegovu sposobnost da sprovede ključne reforme do kraja svog mandata 2027. godine. Sada se čini da je upravo predsednički model pred testom izdržljivosti usled razorne moći centrifugalnih političkih snaga. Međutim, iako trenutno deluje da nema mnogo izbora, Makron možda ima dugoročniji cilj i još jedan pokušaj da prebrodi duboku podeljenost francuskog društva", navodi Surlić.

Diplomata Zoran Milivojević objašnjava da je Makron u veoma delikatnoj situaciji i da će biti u poziciji da formira neku tehničku vladu, da premosti trenutnu krizu kako sve ne bi palo na predsednika i kako bi sistem funkcionisao.

"On će pokušati da drži konce preko spoljne politike gde bolje stoji nego na unutrašnjem planu. Ipak je ovo polupredsednički sistem i on ima jednu stabilnost. Jedino ukoliko bi došlo do većih nereda na unutrašnjoj sceni koji bi doveli pitanje njega kao ličnost, ali on nije spreman da odstupi. Mislim da bi na tom planu dobio spoljnu podršku jer bi njegovo odstupanje otvara mnogo ozbiljnije probleme za Evropu", navodi Milivojević za RT Balkan.

Makronu ističe Milivojević, ne odgovara vetar u leđa desnici i podseća da na otvaranje Notr Dama dolazi novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp koji, kako napominje, iako nije "seo", već je simbol promene koja se uklapa u politiku desnice u Francuskoj i vraćanje na nacionalnu politiku, koju zagovara Tramp. 

"Sama činjenica da će Tramp biti u Parizu daje novi impuls, čak i da ništa ne kaže, odraziće se na licu mesta", smatra Milivojević.