Zemlje EU razgovaraju o zajedničkom fondu od 500 milijardi evra za zajedničke odbrambene projekte i nabavku oružja, koristeći tržišta obveznica kako bi povećali potrošnju u iščekivanju povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Trampova pretnja da će povući bezbednosne garancije SAD zbog nedovoljnog trošenja evropskih članica NATO na odbranu, podstakla je Brisel da istraži "radikalnije" opcije finansiranja odbrane, uključujući zajedničko zaduživanje koje su fiskalni jastrebovi u Nemačkoj, Holandiji i Danskoj tradicionalno odbacivali.
Visoki evropski zvaničnici koji razgovaraju o planu sada su fokusirani na uspostavljanje mehanizma finansiranja odbrane, koji bi izdavao obveznice podržane nacionalnim garancijama zemalja učesnica, a ne EU u celini.
Model finansiranja, koji bi bio otvoren za države koje nisu članice EU, kao što su Velika Britanija i Norveška, dobija na snazi među ključnom grupom država članica EU, izjavilo je za "Fajnenšel tajms" više osoba uključenih u razgovore. Dok precizan cilj zaduživanja tek treba da bude dogovoren, oni koji su uključeni u pregovore kažu da je suma o kojoj se razgovara viša od 500 milijardi evra.
Evropa već duže vreme pokušava da poveća ulaganja u odbranu, kako zbog Ukrajine tako i zbog povratka Trampa koji je ranije ove godine upozorio da SAD neće štititi NATO saveznike, ako oni ne budu ispunjavali svoje finansijske obaveze.
EU je istražila bezbroj načina za finansiranje dodatnih projekata, a međuvladin fond se pojavio kao najambicioznija opcija.
Planovi su pokrenuti sa Velikom Britanijom, ali London se tek treba da se obaveže na bilo kakvo učešće, kažu evropski zvaničnici uključenim u razgovore. Jedan visoki britanski zvaničnik pozdravio je inicijativu kao "ohrabrujući" znak rešenosti.
Evropska investiciona banka bi tražilo da pomaže u upravljanju posebnim namenskim entitetom i kasom.
Za razliku od prethodnih predloga za izdavanje "evroobveznica" za odbranu - zajedničkog zaduživanja kojem su se protivile fiskalno konzervativne zemlje EU - učešće u ovom fondu bi bilo dobrovoljno i otvoreno za države koje nisu članice EU.
Ograničenja EU o korišćenju zajedničkih fondova u vojne svrhe stoga se ne bi primenjivala, a vojno neutralne članice kao što su Austrija, Malta, Irska i Kipar mogle bi da odustanu od tog plana bez veta.
Holandija, Finska i Danska u velikoj meri podržavaju ovu ideju, rekli su ljudi upoznati sa diskusijama. Stav Nemačke je neizvestan i zavisiće od izbora u februaru.
Brisel se nada da će finansiranje za zajedničku kupovinu oružja podstaći odbrambene izvođače na dugoročna ulaganja. Ali ostaje mnogo toga da se reši oko toga kako će se sredstva koristiti.
"Ne protivimo se davanju više novca za odbranu", rekao je jedan visoki zvaničnik uključen u diskusiju. "Ali prioritet treba da bude definisanje tačno na šta će se ovo potrošiti."