Sloboda ili dobra prilika za biznis?: Američki proizvođači oružja sponzorišu ambasadu Ukrajine

Ukrajinske diplomate trebalo bi da razmisle kako u javnosti izgleda tolika bliskost sa kompanijama koje profitiraju od rata, savetuju analitičari

Imena američkih vojnih kompanija "Nortrop Gruman", "Rajteon", "Prat i Vitni" i "Lokid Martin"  nedavno su se pojavila na pozivnici za prijem ukrajinske ambasade, a tako otvoreno sponzorstvo, piše "Voks", ukazuje koliko su veliki vojni proizvođači postali intimni sa Ukrajinom i koliko mogu dobiti od rata.

Jer, to što su se uz zvanične ambleme Ukrajine i logotipi ovih kompanija našli na pozivu za 31.godišnjicu oružanih snaga te zemlje, kako dodaje medij, "jasan je dokaz koliko je rat bio dobar za biznis".

Portal koji inače podržava Ukrajinu morao je zato da prizna da je ovako otvoreno pokroviteljstvo prilično "loše za imidž".

"Podrška američkog naroda je apsolutno neophodna za kontinuiranu odbranu Ukrajine. Ukrajinske diplomate bi trebalo bolje da razmisle o tome kako u javnosti izgleda to što prave zabave sa proizvođačima oružja koji zarađuju od ovog užasnog rata", rekao je saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir Met Dus, inače nekadašnji savetnik senatora Bernija Sandersa.

Jer, među najvećim dobitnicima rusko-ukrajinskog sukoba "Lokid Martin", "Rajteon" i "Nortop Gruman"- toliko su profitirali da se faktički može reći i da je Ukrajina njihov sponzor. Nikad nisu imali više posla, a od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini vrtoglavo su im skočile akcije pa je tako samo "Lokid" zabeležio rast za čak oko 38 odsto.

Kompanija doslovce cveta ove godine, a samo njihova raketa "dževelin" je, na primer, toliko tražena će se umesto 2.100 komada godišnje ubuduće proizvoditi čak 4.000 ovih projektila.

U njenim pogonima je napravljeno i 20 visokotehnoloških odbrambenenih sistema HIMARS koji su isporučeni Ukrajini, ali radnici ni sad ne sede skrštenih ruku, jer prave još njih 18. A kako prenosi "Difenz njuz", od toga će zaraditi oko 1,1 milijardu dolara.

"Lokid" izrađuje se i još jedan precizni raketni sistem koji je poslat američkoj saveznici, a prošlog meseca od vojske je dobio i ugovore vredne 521 milion za dopunu zaliha koje- nećete verovati- idu isto Ukrajini.

"Uvereni smo da nas čeka dugoročni rast pošto je domaća i međunarodna potražnja za širokim spektrom naših proizvoda i usluga i dalje jaka", rekao je izvršni direktor Džejms Tajlet.

I "Rajteon" ima razloga da blagosilja zapadne potpirivače rata u Ukrajini jer je upravo dobio ugovor vredan 1,2 milijarde dolara za proizvodnju šest raketnih sistema zemlja-vazduh.

Firma je, osim što je koproizvođač za projektile "džavelin", uz to i proizvođač raketa "stinger", za koje su joj SAD u maju dodelile ugovor vredan 624 miliona dolara – prvi u dve decenije, kako navodi "Fajnenšel tajms".

"Tokom prvih 10 meseci rata, Ukrajina je potrošila onoliko protivvazdušnih projektila 'stinger' koliko 'Rejteon' napravi za 13 godina", navodi "Brejking defenz".

A problema sa ratom nema ni "Prat i Vitni", avio kompanija čije se ime takođe pojavilo na pozivnici ukrajinske ambasade, koja je jedna je od ispostava "Rajteona".

"Nortrop Gruman", vodeći proizvođač municije takođe je jedna od kompanija kojoj mir ni malo ne odgovara.

"Raste potražnje za municijom, i još više će zbog sukoba u Ukrajini", rekla je izvršna direktorka te firme Keti Vorden.

Bez obzira na to koliko profitiraju od sukoba u Ukrajini, presedan je toliko javno i otvoreno pokazivanje "bliskosti" sa tom zemljom.

Sponzorišu ove kompanije i neke druge događaje, ali nikada se do sada nije desilo da se njihova imena pojave na pozivnici za ukrajinski prijem- baš ispod imena ambasadora, maltene kao da su oni domaćini.

"Nikada do sad nisam video ovakvu vrstu 'javnog zagrljaja' jedne zemlje i proizvođača oružja. Ne mogu da zamislim drugu situaciju u kojoj bi prozvođači sponzorisali događaj zemlje koju naoružavaju usred rata. Jedna je stvar podržati Ukrajinu da se odbrani, što mislim da je legitimno. Ove kompanije žele da odu dalje od toga. Oni hoće da unovče ovo", rekao je istraživač na Kvinsijevom institutu za odgovornu državnu vlast Bil Hartung.