Svet

Tiranija "zapadnih demokratija": Da li se Evropska unija raspada iznutra?

Čitava EU postala je talac korumpiranih atlantističkih elita, koje pokušavaju da nametnu politiku koja služi samo interesima zapadne hegemonije, a ne interesima običnih građana. A to je definicija izdaje, piše politički analitičar Finijan Kaningem
Tiranija "zapadnih demokratija": Da li se Evropska unija raspada iznutra?© Philipp von Ditfurth/picture alliance via Getty Images

Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden uložio je nove milijarde dolara da podrži huntu u Kijevu pre nego što u januaru napusti Belu kuću. Takođe, Bajden je zloupotrebio predsednička ovlašćenja da pomiluje svog sina, koji je notorni narkoman i nasilnik, nakon što je obećao da to neće učiniti, piše politički analitičar Finijan Kaningem za sajt "Fondacija strateške kulture".

"Šarada zapadne demokratije se ubrzano raspada, jer lideri i poslušni zapadni mediji pokazuju otvoreni prezir prema sopstvenim građanima", dodaje Kaningem.

Na primer, zapadni mediji tvrde da je sukob u Siriji "građanski rat" i prećutkuju činjenicu da je u pitanju samo još jedan od proksi (posredničkih) ratova koje vodi Zapad.

Navodne sirijske "pobunjenike" obučavaju i finansiraju SAD i NATO. Zapad podržava i cionističkog vođu Benjamina Netanjahua u Izraelu, koji je počinio genocid u Pojasu Gaze u pokušaju da izbegne sudske procese za korupciju.

Zapad pruža "pomoć" neonacističkom režimu u Kijevu, što je samo još jedna koruptivna šema za pranje novca, a ovaj rat NATO-a protiv Rusije mogao bi da preraste u direktni nuklearni sukob između Rusije i SAD. Zapad sponzoriše i nasilne proteste u Gruziji nakon što su takozvane proevropske stranke izgubile izbore.

Lider Južne Koreje proglasio je vanredno stanje kako bi izbegao krivično gonjenje. Ali, to je samo mali deo sumorne slike sadašnjeg stanja "zapadnih demokratija".

Fijasko nemačke ministarke Berbok u Pekingu

Nedavno je nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok posetila Peking.

Poseta se, očekivano, pretvorila u još jedan zapadni fijasko. Berbokova nije posetila Kinu kako bi popravila trgovinske odnose sa najvećim globalnim partnerom Evropske unije. Naprotiv, ona je optužila Peking da pomaže Rusiji u sukobu u Ukrajini.

"Šta je važnije? Sačuvati trgovinske odnose sa Kinom, što znači očuvanje radnih mesta za milione Nemaca i Evropljana, ili se treba boriti za zapadni posrednički rat u Ukrajini", pita se Kaningem.

Berbokova je nemački diplomata koji će uskoro ostati bez posla, jer se njena "semafor koalicija" raspala, a Nemačku u februaru očekuju novi izbori. Ipak, ona se iz petnih žila trudi da pogorša odnose sa Kinom, čija godišnja trgovina sa EU iznosi preko 700 dolara milijardi evra.

Posao Berbokove i nije da služi nemačkim građanima, već samo interesima vašingtonske "močvare". Na konferenciji za novinare u Pekingu, Berbokova je optužila Kinu da ugrožava mir i bezbednost u Evropi. Putin, dodala je, "želi da uvuče čitavu Aziju u rat sa Ukrajinom".

Berbokova laže kada optužuje Rusiju da uvlači Aziju u rat u Ukrajini, dodaje Kaningem.

U stvari, SAD, NATO i evropski atlantistički lideri proširuju rat na druge regione, uključujući Bliski istok i Aziju. Takozvane zapadne demokratije i NATO podržavaju nasilje u Siriji, koje su izazvale organizacije pod vođstvom Hajat Tahrir el Šam. A to je samo još jedan znak da se rat u Ukrajini odvija loše po Zapad, da ruske snage neprestano napreduju, dok se režim u Kijevu raspada.

Zapravo, čitava EU postala je talac korumpiranih atlantističkih elita, koje pokušavaju da nametnu politiku koja "služi samo interesima zapadne hegemonije, a ne interesima običnih građana. A to je definicija izdaje", zaključuje ovaj autor.

Kriza se iz centra preliva na periferiju

Evropska unija zapala je u najtežu političku i ekonomsku krizu tokom istorije. Najpre, u centru, u onom što se sve donedavno smatralo njenom osovinom. U Francuskoj je 4. decembra izglasano nepoverenje vladi Mišela Barnijea, što je prvi slučaj još od 1962. godine.

Nemačka, ranije "najmoćnija ekonomska sila Evrope", doživljava najtežu krizu u celokupnoj posleratnoj istoriji. U središtu spora, koji je doveo do kolapsa "semafor koalicije", našao se Kristijan Lindner, ministar finansija, koga je kancelar Šolc razrešio dužnosti zbog odbijanja da prihvati budžet koji uključuje i novu (vojnu) pomoć za Ukrajinu.

Kako je ocenio slovački premijer Robert Fico, čitava EU može da se raspadne za šest meseci zbog "sebičnosti najvećih država članica, poput Francuske i Nemačke". On upozorava da "počinju strašna vremena" i da će "2025. biti posebno teška".

Kriza se iz centra EU preliva na periferiju. Sada je na redu Rumunija. U pitanju je, kako komentariše inače liberalni kolumnista "Gardijana" Sajmon Tisdal, "hranjenje besa, koga podstiče Rusija". Za pobednika na izborima Kelina Đorđeskua, u pitanju je nešto drugo: državni udar.

Za šta je, u stvari, kriv Đorđesku, čiju je pobedu poništio Ustavni sud? Zato što je rekao da se "divi ruskom predsedniku Putinu zbog njegove ljubavi prema svojoj zemlji".

Kako primećuje politički analitičar i stručnjak za Istočnu Evropu Fil Batler na sajtu "Nju istern autluk": "Biografija Đorđeskua svedoči o tome da on osluškuje puls Rumunije i da dobro razume šta su NATO i Zapad učinili da njegovu zemlju."

Upravo zbog toga, NATO je, dodaje Batler, užasnut zbog njegovog uspeha na izborima.

U Francuskoj, kako tvrdi sociolog Rikardo Martins, "kriza prerasta u dramatičan i sve složeniji proces, koji će imati značajne implikacije na vlast, evropsku stabilnost i globalnu diplomatiju".

Mali Napoleon koji je ostao bez konja

Previranja u Francuskoj dolaze u posebno kritičnom trenutku za EU. Kako nastavlja Martins: "Kriza u Francuskoj, koja predstavlja glavna vojnu silu bloka i drugu evropsku ekonomiju, odjeknula je širom kontinenta i oslabila političku koheziju unutar EU, razotkrivajući ranjivost čitave evrozone. EU jednostavno nije navikla da se suočava sa političkom krizom ovakvih razmera."

EU se dugo oslanjala na vođstvo francusko-nemačkog tandema. Ali, sada su obe zaokupljene dubokim unutrašnjim krizama: "Nemačka se nalazi na političkom i ekonomskom raskršću, a Francuska se bori sa političkim i fiskalnim teškoćama."

I, da stvar bude gora, dodaje Martins, na horizontu nema lidera poput Šarla de Gola, Vilija Branta, Fransoa Miterana ili Helmuta Kola. Odnosno: na čelu Francuske je mali Emanuel Makron, koga su evropski mediji nekad opisivali kao "novog Napoleona, samo bez konja", dok Nemačku, za sada, vodi "slabi kancelar Olaf Šolc".

Šta sada može da učini Makron? Brzo imenovanje novog premijera je imperativ. Makron bi, dodaje Martins, mogao ponovo da imenuje Barnijea, ali samo kako bi dobio na vremenu. U međuvremenu, opozicione frakcije i francuska javnost dovode u pitanje Makronovu sposobnost da vodi Francusku.

Zapadna demokratija je poput vampira

Zapravo, ne treba gajiti iluzije o krizi "zapadnih demokratija". Rastućom krizom u EU, a posebno u Nemačkoj, bavi se i španski geopolitičar Marselo Ramirez, u kolumni za sajt "Kontrainfo".

"Semafor koalicija" je sada već prošlost, kaže Ramirez, mada je u početku izgledala kao "vlažni san globalista, koja je trebalo da počiva na socijalnoj pravdi, ekstremnom očuvanju životne sredine i na slobodnoj ekonomiji." Međutim, predizborna obećanja u takozvanim demokratijama su jedno, a postizborna stvarnost je nešto sasvim drugo.

"Čitava Evropska unija je postala talac korumpiranih atlantističkih elita", zaključuje Finijan Kaningem. "One služe samo interesima interesima zapadne hegemonije, a ne interesima običnih građana. A to je definicija izdaje."

Sve zapadne države uzdrmane su u korenu, jer sve više ljudi prepoznaje korupciju koja se decenijama maskirala u "demokratiju". "Zapravo, zapadna demokratija je poput vampira", zaključuje Kaningem, "koji je isisao krv previše ljudi, da bi najzad počeo da se raspada iznutra."

image