Rat u Siriji nije završen: Kakva je sudbina Bašara el Asada

Sirijski predsednik Bašar el Asad je 2009. godine odbio da potpiše sporazum o izgradnji gasovoda koji je trebalo da poveže bogato nalazište "Južni Fars" u Kataru sa Turskom i Evropom. Tada je Asad podržao suprotnu, rusku ideju o "Islamskom gasovodu", koji bi vodio od iranskih gasnih polja preko Sirije do luka u Libanu.

Ovaj tursko-katarski gasovod pružio bi sunitskim naftnim kraljevstvima potpunu dominaciju nad svetskim tržištem prirodnog gasa.

Danas čak i pojedini mediji na Zapadu smatraju da rat u Siriji uopšte nije "građanski" i da nije započeo "mirnim protestima tokom Arapskog proleća 2011", već barem deceniju ranije, kada je predstavljena ideja o katarskom gasovodu.

Nije to bio jedini put da je Asad "razgnevio Vašington". Zapravo, zapadna politika demonizacije Sirije počela je još u doba njegovog oca Hafeza el Asada, koji je vodio "prosovjetsku politiku".

Bašar el Asad je odbacivao i "zapadni model demokratije" kao neodgovarajući za Siriju. Tokom svoje vladavine ukinuo je ograničavanje slobode izražavanja i amnestirao nekoliko stotina političkih zatvorenika. Takve postupke su tada čak i zapadni mediji opisivali kao "proleće u Damasku".

Kako je Asad naljutio SAD i Izrael

Na spoljnopolitičkom planu, Asad je naljutio i Izrael, u sporu oko kontrole nad Golanskom visoravni, i podrškom palestinskim i libanskim organizacijama otpora cionistima iz Tel Aviva. Godine 2003. osudio je američku invaziju na Irak, što je dovelo do daljeg pogoršanja odnosa sa Vašingtonom i Evropskom unijom.

Sirija se, počev od marta 2011. suočava sa navodnim "protestima mirnih pobunjenika", koji nastoje da zbace legitimnu vlast u Damasku. Pobuna protiv sirijskih vlasti se prelila iz Afrike, tačnije iz Maroka, kada se, navodno, zapalio jedan dečak, siromašni prodavac voća iz Maroka u znak protesta. Posledice takozvanog Arapskog proleća osećamo sve do danas.

Godine 2012. tadašnji američki predsednik Barak Obama žestoko je kritikovao Bašara Asada.

Moskva: Asad napustio Siriju - dao uputstvo za prenos vlasti, ruske vojne baze u stanju pripravnosti

Inače, Bašar el Asad rođen je 11. septembra 1965. godine, kao treće dete Hafeza el Asada, oficira i člana BAAS partije (Arapska socijalistička partija), koji je 1971. godine, posle državnog udara, postao predsednik Sirije. Inače, Asadovi pripadaju Alavitima, šiitskoj manjini koja čini oko 10 odsto stanovništva u Siriji i još od 60-ih godina dominira tamošnjom političkom scenom.

Asad nije planirao da se bavi politikom već medicinom. Studirao je oftalmologiju u Damasku, gde je diplomirao 1988. i potom služio kao vojni lekar, pre nego što je u Londonu 1992. završio specijalizaciju. Ali, dve godine potom, Bašarov stariji brat Basil je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Potom je Bašar Asad od 2000, kada je jednoglasno izabran za predsednika, uspešno vodio Siriju u veoma složenim okolnostima. Iza svega, stajalo je trajno neprijateljstvo SAD, koje su finansirale i obučavale islamističke milicije, i Izraela, koji je kolonijalni projekat Zapada na Bliskom istoku. Cilj Izraela je da preuzme delove teritorije Sirije i da na taj način izgradi "Veliki Izrael".

Istorija rata u Siriji

U Siriji se 2012. razbuktao otvoreni rat, militanti su preuzeli kontrolu nad velikim delovima severa i istoka zemlje, a opozicionu Nacionalnu koaliciju je više od 100 zemalja priznalo kao "legitimnog predstavnika" sirijskog naroda. Asad je tada odbacio pregovore o miru.

Početkom 2013. provladine snage su, uz pomoć Hezbolaha, pokušale da povrate teritoriju u južnoj i zapadnoj Siriji. Tada je situacija delovala gotovo bezizlazno, jer je Islamska država (ID), finansirana od SAD, zauzimala velika područja zemlje, a ID je u Siriji i ratom razorenom Iraku proglasio kalifat.

Međutim, predsednik Rusije Vladimir Putin je u septembru 2015. godine pomogao Bašaru el Asadu. Pomoć Moskve preokrenula je ishod rata u korist legitimne vlade u Damasku. Sirijskoj vojsci je tada pomogao i Iran. Ruska vojska je izvela niz vazdušnih i raketnih napada na uporišta pobunjenika u Alepu 2016. i u Guti 2018. Provladine snage, potpomognute ruskom vojskom, usredsredile su se na zauzimanje Homsa, Dera i Idliba, poslednja tri opoziciona utvrđenja. Sukobi su se nastavili i tokom 2019. godine. U martu 2020. Asad je uspostavio kontrolu nad većim delom zemlje.

Bašar Asad se ubrzo nakon što je ponovno uspostavio kontrolu nad većim delom Sirije usredsredio na ekonomsku krizu izazvanu agresijom i na obnovu zemlje. Ubedljivo je pobedio na izborima za predsednika države 2021. godine, osvojivši više od 95 odsto glasova.

Šef turske diplomatije: Asad je možda van Sirije

Početak četvrtog mandata obeležili su sporadični sukobi sa nekoliko preostalih grupa islamista. Ipak, jedna grupa džihadista preuzela je krajem novembra 2024. deo teritorije koji je držala vojska lojalna vladi u Damasku.

Posle Idliba, islamisti su stigli su do Alepa. Po prvi put u poslednjih nekoliko godina, sirijski predsednik je nateran na povlačenje.

Ovakvom razvoju događaja doprineo je i rat koji Izrael vodi protiv Hamasa i Hezbolaha, kao i izraelski sukob sa Iranom. Rusija je trenutno zauzeta frontom u Ukrajini, a Asad se suočava sa novom krizom.

Rojters je danas objavio da je Bašar Asad, navodno, poginuo je u avionskoj nesreći, pod još nerazjašnjenim okolnostima u blizini Homsa. Ove vesti treba uzeti sa rezervom. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da je Asad posle pregovora sa brojnim učesnicima u sirijskom sukobu napustio predsedničku funkciju i Siriju i dao uputstva za miran prenos vlasti. 

Pobunjenici tvrde da su oslobodili Damask i, prema Rojtersu, "na ulicama traje slavlje". Prema Al Džaziri, džihadisti su oslobodili i sve zatvorenike iz zatvora Sajdnaj, a zauzeli su i zgradu javne radio-televizije u glavnom gradu Sirije. Ali, to sigurno nije kraj rata u Siriji.