Mudrost iza osvajanja Nobelove nagrade? Biti čovek iz bogate porodice
Mnogo talenata je izgubljeno u svetu gde više od polovine laureata Nobelove nagrade dolazi iz domaćinstava koja spadaju u pet odsto najbogatijih, piše laburistički poslanik Torsten Bel u autorskom tekstu za "Gardijan".
Ubedljivi dokazi o tome dolaze iz nove studije o detinjstvu (mereno na osnovu zanimanja njihovog oca) veoma uspešnih naučnika: nobelovaca.
"Kada bi talenat i mogućnosti bili podjednako raspoređeni, prosečan pobednik bi dolazio iz srednjeg sloja. Stvarnost? Prosečan laureat je odrastao u domaćinstvu koje je malo ispod prvih 10 odsto. Više od 50 odsto dolazi iz prvih pet odsto. Tate laureata će verovatno biti vlasnici preduzeća, lekari ili inženjeri (ne i političari, izvinite deco)", piše Bel.
Dakle, ili je talenat veoma nejednako raspoređen, koncentrisan među bogatijim porodicama, ili se radi o prilikama. Ipak je ovo drugo u pitanju, konstatuje autor.
"Potvrđujući tvrdnju da bi ravnopravnija podela mogućnosti značila veći naučni napredak, autori pokazuju da gradovi koji imaju više međugeneracijske mobilnosti proizvode više laureata", navodi se u tekstu.
Želite da vaša deca dobiju Nobelovu nagradu i ne možete da promenite svoje zanimanje? Istraživanje nudi dva saveta. Imajte sina (morate biti iz posebno bogate porodice ako ste žena, što ukazuje na šire prepreke sa kojima se žene suočavaju u nauci) i živite u Americi.
Pristup naučnim mogućnostima se poboljšao tokom 125 godina dodele Nobelovih nagrada.
Tipični pobednik je bio u prvih 10 odsto 1900. godine u odnosu na sadašnjih 20 odsto. Ali evo jedne otrežnjujuće činjenice o veličini problema "izgubljenog Ajnštajna", kako su ga nazvali drugi akademici.
Oni koji su rođeni u bogatijim zemljama, a ne samo u bogatijim porodicama, imaju mnogo veće šanse da dobiju Nobelovu nagradu. Ovaj jaz jedva da se zatvorio za jedan vek. To znači da je mnogo talenata upropašćeno, kao i mnogo naučnih otkrića, zaključuje se u tekstu.