RT analiza: Kakvu opasnost predstavljaju nove američke rakete srednjeg dometa u Evropi (FOTO)

Predsednici Rusije i Belorusije Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko potpisali su Sporazum o garancijama bezbednosti unutar Savezne države Rusije i Belorusije.

Na zasedanju Višeg saveta Savezne države 6. decembra u Minsku, Lukašenko je od Putina zatražio da im dostave rakete "orešnik", na šta je Putin odgovorio da će to biti moguće u drugoj polovini 2025. godine.

Generalštab Oružanih snaga Belorusije naveo je da je Rusija ranije testirala rakete "orešnik" u borbenim uslovima, a da će upravo te rakete biti raspoređene u Belorusiji, kao odgovor na korake SAD i Nemačke za razmeštanje raketa srednjeg dometa u Evropi.

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Koje američke rakete stižu u Nemačku i kakav odgovor priprema Rusija

Koje sisteme su SAD rasporedile i planiraju da rasporede u Evropi?

SAD najviše rade na stvaranju INF (raketa srednjeg i manjeg dometa) među svim zapadnim zemljama, pa tako od 2023. godine sprovode eksperimentalnu borbenu upotrebu operativno-taktičkih raketa PEM (PrSM) sa dometom gađanja od 500 km koje lansira višecevni lanser HIMARS i MLRS M270.

Planirani rok za usvajanje je 2025, a Pentagon namerava da kupi približno 4.000 tih projektila za buduću zamenu ATACMS raketa.

U narednih pet godina, do 2030. godine, SAD očekuju da će dizajnirati varijantu sa povećanim dometom do 800 km.

Osim ovog kompleksa, Sjedinjene Države razvijaju i druga oružja koja mogu da budu raspoređena u Evropi.

Tu je i mobilni RK "Lrf" sa krstarećim raketama "tomahavk" (2400 km) za mornaricu, čiji je razvoj završen, a u upotrebu biće uvedena 2027. godine. Do 2030. godine planirano je da se rasporedi pet raketnih sistema sa 148 raketa.

Jedan od ključnih koraka SAD jeste razmeštanje u Nemačkoj, posebno u blizini Vizbadena i u Poljskoj, prvih baterija raketnih sistema srednjeg dometa "dark igl" (LRHV), kao i višenamenski raketni sistemi "tifon" sa kombinovanom municijom.

Karakteristike američkih sistema i koliko su opasni za Rusiju?

Jedan od najopasnijih je sistem "dark igl" sa raketom LRHV AUR. Pretpostavlja se da će biti opremljen hipersoničnom bojevom glavom C-HGB ("glajd bodi blok 1"), čija je brzina leta u aktivnoj fazi 15-17 maha na visini leta većoj od 100 km.

Trenutno jedino 53T6M rakete za egzoatmosfersko presretanje protivraketnog sistema A-235 mogu poslužiti za presretanje raketa LRHV.

Nakon ulaska u silazni krak putanje i ulaska u mezosferu, brzina rakete počinje da opada i na visini od 50 km više ne prelazi 3500 m/s (12 maha).

Lavrov: I ruski i zapadni stručnjaci znaju šta znači ''orešnik'' u Belorusiji

Počevši od tih visina, presretanje klizećih bojevih glava C-HGB može se izvršiti sistemima S-500 pomoću raketa presretača 77N6-N1.

Baterije "dark igl" raspoređene u blizini Vizbadena u  Nemačkoj mogu predstavljati maksimalnu pretnju objektima širom evropskog dela Rusije, sve do Urala.

Još se, navodno, ne zna precizno gde će oružje biti lagerovano, ali su iz dostupnih američkih dokumenata i stručnih časopisa, procurili neki podaci. Britanski tabloid "San" je još krajem 2021. objavio simulaciju na lansiranja američke supersonične rakete "dark igl"iz Vizbadena, koja je u stanju da za samo 21 i po minut stigne do Moskve, udaljene 2.000 kilometara. U tim dokumentima se, takođe, navodi da će raketa biti spremna 2023. godine.

Još jedan potencijalni kandidat za raspoređivanje u Evropi je raketni sistem "tifon" sa kombinovanim arsenalom – strateškim krstarećim raketama "tomahavk" dometa 1600-2400 km i višenamenske modifikacije protivvazdušnih raketa SM-6 "blok IB".

U slučaju njihovog raspoređivanja u Nemačkoj, u stanju su da stignu do Penzenske, Orlovske, Vladimirske i Jaroslavljske oblasti u Ruskoj Federaciji.

Ipak, niska podzvučna brzina leta (čak i u slučaju leta na malim visinama) čini "tomahavke" lakšim za presretanje u odnosu na balističke rakete.

Naš izbor

Posle Srba na meti "tomahavka" mogli bi se naći i Rusi: Da li SAD imaju dovoljno raketa za Ukrajinu?

Što se tiče unapređenih raketa SM-6 "Blok IB" sa snažnijim pojačivačima i brzinama do 5,5 maha, one će verovatno služiti kao operativno-taktičke balističke rakete sa dometom od oko 550 km (prema nekim izvorima i do 700 km).

Takođe, ove rakete se mogu svrstati u balističke protivradarske i protivbrodske rakete, za koje će biti opremljene aktivno-pasivnim radarskim tragačima.

Ako budu raspoređene u istočnim regionima Nemačke, rakete SM-6 "blok IB" mogle bi da stignu do Kalinjingradske oblasti.