Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao bi da bude jedan od najvećih dobitnika od pada vlade Bašara el Asada u Siriji. Turski lider je u Gaziantepu, jednom od niza pograničnih gradova, proglasio "novu diplomatsku i političku realnost u Siriji" nakon više od decenije podrške sirijskim pobunjenicima.
Ostaje nejasno u kojoj meri je Ankara podržala munjevitu ofanzivu koja je nedelju rezultirala padom Sirije. Hajat Tahrir el-Šam, islamistička grupa koja je predvodila napad, ima komplikovane odnose sa Turskom.
Mnogi analitičari su uvereni da će Erdogan, koji je sirijskog predsednika svojevremeno nazvao "kasapinom", politički i ekonomski "profitirati" od svoje novostečene pozicije najuticajnijeg stranog aktera u zemlji nakon pada Asada, kojeg su podržavale Rusija i Iran.
"Posle Sirijaca, Turska je najveći pobednik ovde", rekao je "Fajnenšel tajmsu" Omer Ozkizildžik, viši saradnik u istraživačkom centru Atlantskog saveta. "Kada su svi ostali napustili Sirijce, kada nijedna druga država nije podržala opoziciju, Turska nije odustala od njih", dodao je on.
Erdogan je, tako, dočekao više od tri miliona sirijskih izbeglica kao "braću i sestre" i obezbedio oružje i obuku za grupe koje su se borile protiv sirijskog predsednika.
Kada je bilo jasno da Asad neće biti smenjen, Turska je preusmerila svoj fokus na borbu protiv kurdskih snaga - koje Ankara smatra teroristima - na severoistoku Sirije.
U skorije vreme, Erdogan je, navodno, pokušavao da "pruži ruku" Asadu, ali bez uspeha. Istovremeno, Turska je nastavila da podržava opozicione džihadiste na čelu sa HTŠ-om. Na severu, Ankara je pružala pomoć i podršku militantnim džihadistima koji se predstavljaju kao Sirijska narodna armija.
Ove veze sa pobunjenicima u nedelju su se "isplatile" sa padom Damaska, ostavivši Erdogana u boljem položaju od bilo kog drugog stranog lidera - čak i ako je situacija takođe veoma nestabilna i neizvesna.
Jedna velika nada za Erdogana je da će odlazak Asada omogućiti povratak sirijskih izbeglica čije je stalno prisustvo u Turskoj, nepopularno čak i među njegovim pristalicama.
Pad Sirije bi takođe mogao da promeni odnos snaga u složenim odnosima između Erdogana i Vladimira Putina, koji su podržavali suprotstavljene strane ne samo u Siriji već i u drugim sukobima, uključujući Libiju.
"Turska će verovatno zauzeti odlučniji stav u regionu", rekao je Volfango Pikoli, iz konsultantske kuće Teneo, u belešci klijentima, dodajući da će to takođe ojačati položaj Ankare u odnosu na Iran.
Turska, koja se već bori sa visokom inflacijom i recesijom, imala bi koristi od obnavljanja potpunih poslovnih i trgovinskih veza duž sirijsko-turske granice od 900 kilometara. Građevinski sektor, koji ima bliske veze sa Erdoganom, mogao bi da zaradi na obnovi zemlje koja se procenjuje na stotine milijardi dolara. "Ako se postigne mir, to je velika prilika", rekao je izvršni direktor jedne od najvećih turskih građevinskih firmi.
Ipak, uprkos potencijalu za Tursku, postoji i ogromna neizvesnost oko toga kakva će vlada popuniti vakuum stvoren padom Asada i kakav će odnos ta vlada imati sa svojim severnim susedom.