Ukoliko posetite stranicu američkog Ministarstva pravde, kao što je autor ovih redova učinio danas u 8 časova i 38 minuta, videćete da SAD i dalje nude nagradu od fantastičnih 10 miliona dolara za informacije o Abu Muhamedu al-Džolaniju, poznatom i kao Husein al-Šaraa, Abu Muhamed al-Golani, Abu Muhamed al-Džavlani…
Sudeći prema podacima američkog Ministarstva pravde, Abu Muhamed al-Džolani koristio je tuce različitih imena: 12, uključujući i njegovo "pravo" ime.
Sve to ne bi bilo neobično, da osvedočeni terorista Al Nusra frontra, ogranka Al Kaide u Siriji, koji je u međuvremenu Al Nusra front "pretvorio" u "demokratski" Hajat Tahrir al-Šam i lice sa finansijski obilne poternice američkog pravosuđa pre tri dana nije dao ekskluzivni intervju na Si-En-En-u, govoreći o planovima za stvaranje nove "demokratske" sirijske vlade.
Ovaj scenario neodoljivo podseća na naše iskustvo sa Kosova i Metohije, kada su SAD najpre takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) prepoznavale kao terorističku organizaciju, što ove i jeste bila, a potom su albanske teroriste, jednostavno, rebrendirale u "borce za slobodu".
Kameleon među teroristima
Abu Muhamedu al-Džolani nije izuzetak od ovog pravila. On je rebrendirani terorista.
Jedan od brojnih zapadnih medija, koji su u profesionalnom smislu ovih dana vrlo pošteno izveštavali o ovoj metamorfozi Abu Muhamedu al-Džolanija, konstatovao je da je pomenuti terorista Al Kaide i Al Nusra fronta mnogo puta do sada menjao svoj politički stav, kako bi stekao podršku, a ponekad je kršio naredbe kako bi eliminisao rivale.
"Sada, on naporno radi na ponovnom definisanju svog odnosa prema Siriji i svog javnog imidža, odričući se svojih veza sa Al Kaidom i predstavljajući se kao šampion pluralizma i tolerancije", konstatovano je u jednom od izveštaja.
Za početak, ratna imena Abu Muhameda al-Džolanija su izbrisana. On naprosto više "nije" terorista, kao što niko više Hašima Tačija ne naziva Zmijom, što je bilo njegovo kodno ime iz vremena kada je OVK iz zasede ubijala srpske i albanske civile, vojnike i policajce na jugu naše zemlje.
"Kakav metamorfozis", rekao bi verovatno Miloš Crnjanski, da je među nama.
Tačka loma
Zapadni mediji izneli su sve činjenice o Abu Muhamedu al-Džolaniju pred svoju javnost, ali nisu izbegli nešto što bismo mogli nazvati etičkom tačkom pucanja čitavog koncepta metamorfoze terorizma u demokratiju.
Oni, naime, nisu osporili legitimitet Abu Muhamedu al-Džolanija, što bi trebalo da bude značajna lekcija svima u Srbiji i takozvanom "regionu".
Izražavajući izvesnu zabrinutost, zbog predočene transformacije terorizma u "demokratiju", neki od njih su, poput Euronjuza, naveli da je transformacija džihadiste u graditelja države "pred velikim ispitom".
Pokazalo se, naime, da teroristi, ukoliko su podobni, i te kako mogu da grade državu, što je, da ponovimo, slučaj i na Kosovu i Metohiji.
Strah od širenja sunitskog ekstremizma
Režim Bašara el-Asada, kakav god da je bio, Siriju je tretirao kao multietničko i multikonfesionalno društvo. Nastavak rata u toj zemlji, započetog kod nas toliko puta viđenom političkom pobunom na trgovima, ali zarad interesa kapitala i ulaganja u gasovod, a ne zbog dobrobiti Sirijaca, danas je izvesnost, a prodor sunitskog terorizma ozbiljno upozorenje za Balkan i Evropu.
Kada Euronjuz i ostali zapadni mediji navode kako je pomenuti terorista "odbacio svoj identitet kao radikalni islamski gerilac" tako što je "odlučio da nosi odela tokom intervjua", oni nas, zapravo, navode da zaboravimo da odelo ne čini čoveka.
Terorista može da govori o izgradnji državnih institucija ubedljivo kao Vojislav Koštunica svojevremeno, ali on i dalje ostaje samo terorista, ne postaje tim činom ni demokrata, ni legalista, ni državnik.
Kada Abu Muhamedu al-Džolani za Si-En-En kaže da Sirija "zaslužuje sistem upravljanja koji je institucionalizovan, a ne u kom jedan vladar donosi proizvoljne odluke", nudeći mogućnost da inkarnacija Al Kaide zvana Hajat Tahri al-Šam bude na kraju raspuštena, on nas, posredstvom Si-En-En-a navodi da pomislimo da su teroristi ti koji mogu da obezbede stabilnost i demokratiju u Siriji.
Vladavina prema islamskim zakonima
Iskustvo Kosova i Metohije, Libije, ali i Avganistana, navodi nas da to nije baš tako.
Abu Muhamedu al-Džolani je sa islamskom državo i Al kaidom povezan više od dve decenije, menjajući političke naslove prema geopolitičkoj potrebi.
On je najpre ratovao u Iraku, odakle ga je "čuveni" vođa Islamske države Al Bagdadi poslao da u Siriji potpomogne obojenu revoluciju koja je započinjala 2011. godine.
Metamorfoza Abu Muhamedu al-Džolanija, zapravo, počinje 2013. godine, kada on odbija naređenje Al Bagdadija da bude formirana Islamska država Iraka i Sirije, odnosno ISIS.
Tu počinje njegovo zaklanjanje na vernost Al Kaidi, distanciranje od ISIS-a i borba Nusra fronta protiv ISIS-a, što je koncept koji je, vrlo izvesno, budućnost Sirije, uključujući njenu kurdsku zajednicu i ostale igrače na terenu, sada zaključno sa Izraelom.
Ne treba zaboraviti da je Abu Muhamedu al-Džolani, pre samo koju godinu, kao cilj svoje borbe navodio uvođenje šerijata u Siriju, stavljajući do znanja, kako nas je i Euronjuz pre koji dan pošteno podsetio, da u Siriji neće biti mesta za alavite, druze, šiite i hrišćane, baš kao što na Kosovu i Metohiji sve manje mesta ima za Srbe.
Na koncu, Abu Muhamedu al-Džolani je "prekinuo" veze i sa Al Kaidom, nakon čega je Hajat Tahiri al-Šam postao teroristička grupa sa "pet zvezdica".
Ne treba smetnuti s uma ni da je Abu Muhamedu al-Džolani prvi intervju američkim medijima, odnosno mreži Pi-Bi-Es dao pre tri godine, tada već u blejzeru i sa kratkom kosom punom gela, kada je napomenuo da njegova "grupa" ne predstavlja pretnju Zapadu i da su sankcije uvedene protiv njegovih terorista "nepravedne".
Problem Sirije više nije vlast Bašara el Asada, već perspektiva oružanog i značajnim delom terorističkog "pluralizma".
Teroristi nigde, pa ni u Siriji, nisu doneli demokratiju i stabilnost društva. To je, valjda, aksiom.
Pitanje Sirije, njenih zavađenih terorističkih frakcija, verskih i etničkih grupa, uključujući ekonomske i geopolitičke interese regionalnih i svetskih igrača i izvesnost nastavka obračuna islamističkih i ostalih grupa, nije nešto što je baš tako daleko od Srbije i Balkana.
Ovo tim pre što smo godinama unazad i te kako, pored ostalog, osećali posledice pokušaja političkog prevrata i rata koji je usledio u toj zemlji, a pokušavaju da nas uvere kako je slomljenu kičmu moguće isceliti fotošopiranjem rendgenskog snimka.