Pripadnici grupe Hajat Tahrir el Šam (HTŠ) i takozvane Slobodne sirijske armije, koju podržavaju SAD, u subotu su ušli u Damask. Sirijska arapska armija se povukla, predsednik Asad je napustio zemlju i dobio azil u Rusiji.
Lider HTŠ Abu Mohamed el Džolani, nekadašnji komandant Al Kaide, u nedelju je proglasio pobedu u Siriji. Tako sada stoje stvari.
Međutim, događaji u Siriji imaju svoju predistoriju.
Kako navodi brazilski publicista Pepe Eskobar, 18. novembra šef izraelske tajne službe Šin bet sastao se sa šefovima turskih obaveštajnih službi. Dvadeset petog novembra, novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute susreo se sa Erdoganom.
A već 26. novembra, pod zastavom milicije HTŠ, koja je zapravo bivši Nusra front pokrenuli su munjevit napad na Alep.
Ofanziva je pokrenuta iz Idliba, gde su se sakrile desetine hiljada radikalnih islamista.
"Gomila iznajmljenih džihadista uključuje desetine plaćenika koji su prešli u Tursku: Ujgure, Uzbeke, Tadžike, Ukrajince, pa čak i pripadnike ISIS-a", dodaje Eskobar, a portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bageji potvrdio da su ofanzivu koordinirali SAD i Izrael.
Napad, koji je pokrenut iz Idliba, zaključuje brazilski analitičar, deo je složene, međunarodno povezane operacije.
Uloga hunte iz Kijeva
Ovaj munjeviti napad dogodio se odmah nakon što je Izrael prihvatio primirje sa Hezbolahom i nakon što je Netanjahu optužio sirijskog predsednika Bašara el Asada da se "igra vatrom" zato što dozvoljava tranzit savremenih iranskih projektila i vojne opreme za Hezbolah kroz Siriju.
"Neposredno pre prekida vatre sa Hezbolahom", nastavlja Eskobar. "Tel Aviv je uništio većinu puteva između Sirije i Libana, a Netanjahu je izjavio da je pažnja Izraela sada usmerena na 'iransku pretnju' koja predstavlja ključ za uništavanje nove 'Osovine otpora'."
Osim SAD, Izraela i Erdogana, postoji još jedan faktor ove "složene, međunarodno povezane operacije": to je hunta iz Kijeva. Neimenovani izvor iz sirijskih specijalnih službi je za RIA Novosti potvrdio da su ukrajinski savetnici odigrali važnu ulogu u zauzimanju Alepa tako što su koristili američke bespilotne letelice i sisteme za satelitsku navigaciju i elektronsko ratovanje i što su obučili sirijske saradnike i vojne operativce Turkestanske islamske partije kako da ih koristi.
Kao posledica toga, navodi Eskobar, komunikacije Sirijske arapske armije (SAA) bile su potpuno ometene sistemima za elektronsko ratovanje: "Kijev je sklopio direktan dogovor: dronovi, u zamenu za za naoružavanje protiv Rusije u proksi ratu SAD/NATO u Ukrajini".
Uloga Turske
Jedna od važnih posledica "mračne uloge Turske" u događaja u Siriji je da je Ankara praktično izdala svoje nove političke partnere – Rusiju i Iran.
Kako dodaje brazilski analitičar, Turska ne može da objasni Globalnom jugu kako su ovu sofisticiranu operaciju mogle da izvedu SAD i Izrael bez turske podrške.
Osim toga, ovom operacijom otvoren je novi front protiv Irana.
Strategija "zavadi i vladaj", na kojoj istrajavaju Izrael i SAD, zaključuje Eskobar, može da potpuno uništi sporazum Ankare i Teherana.
"Sultan Erdogan, koji je sada partner BRIKS-a, ponovo je u centru pažnje. Još gore: protiv dve ključne članice BRIKS-a, i Moskva i Teheran sada od Ankare očekuju detaljna objašnjenja. Ne postoji ništa čega se Putin više gnuša od izdaje", tvrdi Eskobar.
U svemu tome nema nikakve misterije: lider HTŠ Džolani, miljenik je turske obaveštajne službe i radi u interesu NATO-a i Izraela.
Uostalom, bivši pukovnik izraelske vojske Mordekaj Kedar otvoreno je priznao da Izrael podržava "pobunjenike", da "uklone trougao Hezbolah, Iran i Asad".
"Pobunjenici su", dodao je on, "izrazili želju da otvore izraelske ambasade u Damasku i Bejrutu".
Godine 2020, Iran i proiranske snage napustile su Siriju, posebno u provincijama Alep i Idlib. Međutim, Bašar el Asad je verovao u sporazum sa Turskom i arapskim zemljama.
"Sve u svemu, bila je to velika greška", zaključuje Eskobar.
Šta nakon odlaska Asada?
Sirija je fundamentalna raskrsnica drevnih "Puteva svile". Sirija je i ključna zemlja za rusku strategiju prema Zapadnoj Aziji i Africi. Kakva će biti sudbina Sirije?
Rat u Siriji, izvesno, nije završen. Kako navodi iranski list "Asr-e Iran", "Asad je postao žrtva inostrane zavere, a njegova najveća greška bila je ignorisanje zahteva sirijskog društva za promenama".
Međutim, glavni razlog je podrška Asada iranskoj "Osovini otpora", koja uključuje saveznike Teherana, čiji je cilj da oslobode Palestinu od izraelske okupacije, poput Hamasa, Hezbolaha, iračke milicije Islamski otpor Iraka ili jemenskih Huta.
Ranije je ova "Osovina otpora" pomagala Damasku protiv pristalica ISIS-a u Siriji.
Kako primećuje američki politički komentator i bivši analitičar CIA Lari Džonson na sajtu "Sonar 21", Asad je pao, ali to nije bio rezultat vojnog pritiska boraca iz HTŠ-a. "Umesto toga, dogodilo se nešto drugo. Dogovor je sklopljen i Asad je ubeđen da napusti zemlju i ode u Rusiju".
"Siguran sam da se sada otvara šampanjac u sedištu CIA i u sedištu MI-6 u Londonu. Ali, imajući u vidu događaje su se odigrali u Iraku 2003. i u Libiji 2011. godine trebalo bi da umesto slavlja na Zapadu zavlada strah", nastavlja Džonson.
Za razliku od sekularne Sirije, koju je vodio predsednik Asad, HTŠ će uvesti šerijatski zakon. Asad je poštovao sve religijske grupe u Siriji.
"Pri tome će i sam HTŠ će postati meta terorizma". Najverovatnija sudbina Sirije, zaključuje Džonson, barem u sledećoj deceniji, jeste haos. A to je upravo ono što žele i SAD i Izrael.
Sirijska Arapska Republika je samo deo mnogo veće i mnogo složenije slagalice na Bliskom istoku.
Kako primećuje politikolog Aleksandar Švaranc na sajtu "Nju istern autluk", upravo zahvaljujući vojnoj pomoći Rusije i Irana do 2020. godine u Siriji je bilo moguće uspostaviti "krhki mir" i suzbiti radikalni islamizam.
Sada se sirijska kriza može pretvoriti u novi rat velikih razmera na Bliskom istoku, previđa ovaj analitičar.
"Ulozi u igri oko pada Asada su jednostavno previsoki. Iran smatra da bi, zbog nedostatka želje za kompromisom, razvoj događaja mogao da dovede do novog velikog regionalnog rata, od koga niko neće imati koristi", zaključuje Švaranc.