Ukrajina užurbano pokušava da završi izgradnju više linija odbrane koje bi mogle da zaustave brzo napredovanje ruske vojske, ali su napori do sada bili ometeni kašnjenjima i nedostatkom koordinacije, piše "Fajnenšl tajms" pozivajući se na ukrajinske zvaničnike i komandante.
Britanski list podseća da su ruske trupe tokom ove godine ostvarile najbrži napredak na istoku Donjecke Narodne Republike, pomerajući liniju fronta na zapad, kao i da su na pojedinim delovima stigli na 15 km udaljenosti od granice sa susednom Dnjepropetrovskom oblasti.
Ako bi vojnici Vladimira Putina prešli tu liniju, to bi označilo prvi prodor u novu ukrajinsku oblast od 2022. i zadalo bi značajan udarac naporima Kijeva, navodi FT.
"Situacija sa utvrđenjima je još jedan faktor koji demorališe trupe", rekao je Dmitro Razumkov, bivši saveznik Vladimira Zelenskog koji je sada u parlamentarnom odboru koji istražuje kašnjenja i navodnu korupciju u naporima da se izgradi linija odbrane.
"Sredstva su podeljena po svim oblastima i svako gradi svoje. Ne postoji osoba koja je odgovorna za kvalitet, za planiranje, za to kako će ta utvrđenja biti prebačena i kome i ko će ih nadgledati", dodao je on.
Prema pisanju britanskog lista, administracija Dnjepropetrovske oblasti je potrošila 7,3 miliona dolara na utvrđenja od novembra 2023. do novembra 2024. godine. Međutim, dva zvaničnika uključena u izgradnju odbrambenih objekata u ovoj oblasti rekla su da se "malo šta može pokazati za novac koji je uložen" i da su napori oko izgradnje ubrzani tek pre oko dva meseca.
FT navodi i da je njihov novinar tokom posete Dnjepropetrovskoj oblasti, u blizini granice sa DNR video nekoliko pripremljenih položaja i protivtenkovski rov, ali i nekoliko položaja koji su još uvek u izgradnji ili napušteni, odnosno nedovršeni.
Britanski list podseća i da je fokus trenutne ruske ofanzive usmeren na gradove Kurahovo, Velika Novosjolka i Pokrovsk - koji važi za veliko logističko čvorište, kroz koji prolaze tri glavna autoputa koji vode do Dnjepropetrovske oblasti i njenog sedišta Dnjepropetrovska.
"Ako bi ruske trupe ušle u Dnjepropetrovsk, to bi značajno poremetilo ratne napore Kijeva, jer se u njemu nalazi vojna komanda, snage za podršku armiji, dobrovoljci, proizvođači dronova i ima jednu od najvećih populacija izvan glavnog grada", piše FT.
Prema rečima neimenovane osobe zadužene za izgradnju utvrđenja u DNR, tj. Donjeckoj oblasti, većina odbrambenih linija u na ovom delu fronta, uključujući oko velikih gradova, završena je krajem oktobra.
Kako dodaje, i dalje postoje praznine koje dovode Dnjepropetrovsku oblast u opasnost, između Velike Novosjolke i Kurahova, kao i Kurahova i Pokrovska — gde se još uvek gradi druga linija utvrđenja, a treća još nije ni u najavi.
"Borbe izgradnju čine neverovatno opasnom za građevinare, a pravac napada se stalno menja", navode izvori FT i dodaju:
"Radnike su pogađali dronovi i artiljerija, a njihov rad usporavaju i teški panciri koje moraju da nose. Ako počnu da napadaju prema Dnjepropetrovskoj oblasti, imaćemo pretnju iz drugog pravca".
Ruska inžinjerija u velikoj prednosti
Rob Li, vojni analitičar, rekao je za FT da je Inžinjerijska vojska Oružanih snaga RF dugo imala prednost u domenu brzine i kvaliteta izgradnje utvrđenja u odnosu na Ukrajinu.
Dodao je da je nakon zauzimanja Ugledara, Rusija mogla brzo da napreduje jer Ukrajina "očigledno nije imala dobro pripremljenu liniju odbrane iza sebe", što je primoralo ukrajinske trupe da se povuku.
Li je izjavio i da "superiorna ruska utvrđenja" obuhvataju betonske lavirinte, kao i dobro izgrađene odbrambene položaje u drvoredima, koji su joj omogućili da zaustavi "ukrajinsku kontraofanzivu" u leto 2023. godine.
Ukrajinske snage bi imale koristi od "izgradnje dovoljno dobrih (odbrambenih) položaja na koje trupe mogu da se povuku", rekao je Li, uključujući i položaje unutar gradova. Prema njegovim rečima, ovaj problem dodatno pogoršava nedostatak radne snage u Ukrajini.
"Sve dok se taj problem pogoršava, postoji rizik da jedinice neće biti u stanju da popune praznine", smatra on.
Jedan komandant iz sastava pešadijske jedinice, čija je građevinska kompanija gradila utvrđenja za vojsku pre nego što su on i njegovi zaposleni mobilisani rekao je da su "odbrambene linije i dalje nizak prioritet".
Njegova jedinica je 32 puta menjala položaj tokom sukoba i svaki put je bila primorana da izgradi sopstvene odbrambene linije i prikupi novac za to. U međuvremenu, druga i treća linija su se često gradile bez konsultacija sa trupama, bilo na pogrešnom mestu ili predaleko od prve linije.
Problem su predstavljali i zakoni o životnoj sredini, koji su, prema rečima komandanta, "ograničili broj stabala koja se mogu poseći".
"Rusi seku naše drveće na sve strane, a mi ne možemo da ga koristimo za izgradnju svojih rovova. Videli smo utvrđenja koja su Rusi podigli na našoj zemlji. Da smo i mi uradili isto, situacija u Pokrovsku se ne bi dogodila", rekao je on.
Konstantno odlaganje i korupcija
Izgradnja utvrđenja prvobitno bila odložena jer je predsednička administracija verovala da će Ukrajina povratiti mnogo više teritorije 2023. godine, rekao je Razumkov.
"Kada je ukrajinska kontraofanziva propala, u novembru te godine, došlo je do daljih odlaganja zbog nedostatka koordinacije i nekih slučajeva korupcije", dodao je on.
Ukrajinske agencije za sprovođenje zakona pokrenule su 30 krivičnih istraga o navodnim proneverama sa procenjenom ukupnom štetom od 483 miliona dolara, saopštio je portparol parlamentarnog odbora.
Stanislav Bunjatov, komandant jurišnog bataljona, rekao je za FT da su utvrđenja takođe važna za obezbeđivanje rezervnih položaja za iscrpljenu pešadiju.
"Borbeni potencijal pešadijskog borca biće sveden na nulu, ako mora da troši energiju na izgradnju položaja tokom dana, posebno u zimskom periodu", ocenio je on.
U idealnom slučaju, o utvrđenjima bi se brinula ukrajinska verzija Inžinjerijskog korpusa američke vojske, zajedno sa centralizovanim inspekcijskim vojnim organom koji bi mogao da putujepo liniji fronta da organizuje i kontroliše rad, dodaje ukrajinski komandant.
Međutim, navodi FT, ukrajinske inžinjerijske imaju toliki problem sa nedostatkom ljudstva da ovaj zadatak pada na lokalne vlasti koje koriste pešadijske brigade kao izvođače radova, sa malim brojem inžinjeraca koji nadgledaju rad na prvoj liniji odbrane.
Dodatan problem je i to što su mnogi vojni inžinjeci raspoređeni kako bi popunili praznine na frontu, jer su zvanično klasifikovani kao "pozadinske jedinice".
"Kada se vojni inžinjerci ne bi slali u jurišne operacije i kada bi im se dozvolilo da profesionalno rade svoj posao - kopaju rovove i pripremaju linije i granice - kako bismo mogli da se branimo, onda bi stvari funkcionisale", rekao je Bunjatov.
"Sada sistem (izgradnje) ili uopšte ne funkcioniše ili funkcioniše u maloj meri", zaključio je on.