Svet
U vrtlogu trećeg svetskog rata: Šta povezuje operaciju u Kursku sa sirijskom epizodom
Glavni zadatak Rusije je da "otrezni" poludele zapadne elite. Odnosno, da protera NATO iz Ukrajine i vrati Alijansu na granice iz 1997, po mogućnosti bez upotrebe nuklearnog oružja, smatra ugledni ruski geopolitičar, direktor Fakulteta za ekonomiju i svetsku politiku, profesor Sergej Karaganov
Možda su se zapadni lideri, poput predsednika SAD Džozefa Bajdena, nemačkog kancelara Šolca, francuskog Makrona ili neizbežne Ursule fon der Lajen, prerano obradovali zbog državnog prevrata u Siriji.
Glavni zadatak Rusije je da "otrezni" poludele zapadne elite. Odnosno, da protera NATO iz Ukrajine i vrati Alijansu na granice iz 1997, po mogućnosti bez upotrebe nuklearnog oružja, smatra ugledni ruski geopolitičar, direktor Fakulteta za ekonomiju i svetsku politiku, profesor Sergej Karaganov.
Kada se otrezne američke i evropske političke elite sve će doći na svoje mesto. Ukrajina će se vratiti pod okrilje Rusije.
"Za 20 godina, ukoliko prođemo ovaj period i izbegnemo veliki rat, svet će imati mnogo stabilniji sistem, sa četiri velike sile. To su Rusija, Indija, Kina i SAD. I one će međusobno komunicirati. Sada gledamo bolne grčeve Evrope, koja korača ka svetskom ratu. Vidimo i da je Bajdenova administracija, u znak oproštaja, odlučila da napravi još jednu zbrku, izdajući naređenje da se pokrenu raketni udari naoružanjem dugog dometa po ruskoj teritoriji", izjavio je profesor Karaganov u intervjuu za sajt "Argumenti i fakti".
"Da situacija u američkoj unutrašnjoj politici još nije na prekretnici", dodao je Karaganov, "preporučio bih konvencionalni udar na ciljeve na teritoriji NATO-a i zapretio da će sledeći udar biti nuklearni. Ali, sada neću predlagati našem rukovodstvu da to uradi, jer je sasvim očigledno da Bajdenova administracija i svi evropski nitkovi, koji se vrte oko nje, žele da, po svaku cenu, izazovu eskaliraju i produže rat u Ukrajini".
Još jedan kotao u Siriji
Vratimo se sada Siriji. Situacija u ovoj zemlji ima očigledne analogije sa sada već famoznom invazijom ukrajinskih snaga na Kursku oblast.
"Međutim, tražiti da se sklopi dogovor o miru (između SAD i Rusije) samo o Ukrajini, znači lečiti simptom i ignorisati pravi lek", piše bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk na sajtu "Fondacija strateške kulture".
Kako primećuje veoma cenjeni ruski vojni analitičar i dopisnik agencije TASS Marat Hajrulin: "Mnogi vide događaje u Siriji ili Gruziji kao pokušaj otvaranja novih frontova protiv Rusije. Ali, u ovom slučaju prikladnije je povući direktne paralele sa napadom na Kursk, koji je ukrajinske oružane snage stavio u gotovo beznadežni položaj".
"Dumsters" je ruski izraz za komentatore koji vide "samo mračnu stranu događaja", dodaje Kruk, a to je porok koji je bio prilično rasprostranjen tokom sovjetske ere.
"Sada je mreža ruskih ratnih blogera", dodaje Hajrulin, "započela još jednu seriju žalopojki i jadikovki, ovog puta o Siriji, gde je, navodno, 'sve izgubljeno za Rusiju'".
Ključ je, dodaje Hajrulin, u sledećem: "Onaj ko kontroliše vazdušni prostor kontroliše čitavu zemlju. Prošle godine, Rusija je formirala Specijalni vazduhoplovni korpus, koji je namenjen za operacije u inostranstvu. Sastoji se od četiri puka, koji uključuje i puk aviona Su-35. Trenutno, samo dva Su-35 kontrolišu čitavu teritoriju Sirije. Zamislite kakve bi bile posledice da se rasporede 24 takve letelice iznad Sirije. A Rusija je za to potpuno sposobna".
Druga ključna tačka je, nastavlja Hajrulin, "zbližavanje Irana i Rusije": "Izrael i SAD, uz učešće Turske, izazvali su obnavljanje iranskog prisustva u Siriji".
Sirija je ključna zemlja u izraelsko-američkom planu za preuređenje Bliskog istoka. Sirija je ključna i u otporu projektu "Velikog Izraela". Anglosaksonska duboka država bezrezervno podržava ambiciju Izraela da uspostavi regionalnu hegemoniju. Zato je Zapad je odobrio Erdoganove akcije protiv sirijskog predsednika Asada.
"Međutim, Hajrulinova poenta je u tome", kaže Kruk, "što ovaj sirijski 'trik', veoma liči na ukrajinski u najmanju ruku nepromišljeni plan o napadu na Kursk.
U napadu na Kursk su angažovane ukrajinske elitne jedinice sa linija u Donbasu.
"Umesto da oslabi Moskvu, što je bila namera NATO-a, Kursk je dao priliku Rusima za uništavanje elitnih snaga Kijeva".
Sirijom su zavladale islamisti iz milicije Hajat Tahrir el Šam (HTŠ) i takozvane Slobodne sirijske armije. Obe grupe su "pačvork organizacije" (pačvork – ćebe od krpica), sa raznim frakcijama, koje se bore oko novca, graničnih prelaza, droge i šverca.
"U suštini, to je samo još jedan kotao", zaključuje Hajrulin, "koji nije preterano efikasan u borbi, ali je veoma pohlepan".
"Osim toga, ruske Vazdušno-kosmičke snage su uništile sve komandne centre HTŠ-a i postoji velika verovatnoća da je rukovodstvo grupe obezglavljeno", dodaje Hajrulin.
Da li je Erdogan pogrešio u kockarskoj igri?
U međuvremenu, i šefovi izraelskih obaveštajnih službi počeli su da osećaju probleme u vezi sa ovom "pametnom inicijativom" Zapada, koja koincidira sa pauzom Izraela u borbama u Libanu. Teorijski, presecanjem ruta snabdevanja iz Sirije, Izrael bi bio u poziciji da započne drugi deo napada na Hezbolah.
Sve u svemu: umesto slabljenja Hezbolaha, Izrael je dobio nove vojne obaveze. Dakle, kako zaključuje bivši britanski obaveštajac, Erdogan je možda pogrešio u ovoj kockarskoj igri: razbesneo je Moskvu i Teheran, a u Turskoj ga napadaju što je stao na stranu SAD protiv Palestinaca. Uz to, on nije zadobio nikakvu podršku arapskih zemalja.
Osim toga, kako primećuje analitičar Fil Martins na sajtu "Geopolitika": "Hiljade ljudi u Siriji, hrišćana, Druza, sekularnih, Alavita, sunita ili šiita, biće ubijeno iz verskih ili političkih razloga. Još stotine hiljada će pobeći, uglavnom u Evropu. Haos u Siriji ponovo postaje veliki problem za Zapad".
Rusija je velika sila koja može sebi da priušti tvrdoglavu igru sa Erdoganom, dodaje Kruk. Trenutno, neki kontakti između Trampovog tima i Kremlja već izvesno postoje. Ali, kako zaključuje Kruk: "Tramp je poznat po tome što maše velikom batinom, galami i preti. Kada završi predstavu, on pristaje na dogovor".
Trampovi sledbenici su ubeđeni da će Tramp uspeti da nametne svoju volju Kremlju i da će tako okončati rat u Ukrajini. Međutim, oni ne vide koliko se svet promenio.
"Amerika, jednostavno, nije ono što je bila", dodaje Kruk.
Putin je, 29. novembra u Astani, ponovio ranija upozorenja: "Dozvolite mi da istaknem ključnu stvar: želja Rusije nije da privremeno stvori primirje ili prekid vatre, što bi Zapad više voleo – da dozvolimo kijevskom režimu da se oporavi, ponovo naoruža i pripremi za novu ofanzivu. Ponavljam: mi ne želimo da razgovaramo o zamrzavanju sukoba, već o njegovom konačnom rešavanju".
Putin je bio krajnje jasan: rešenje je, u terminologiji engleskog gepolitičara Helforda Madindera, u povlačenju jasnih granica između atlantističkih "interesa" i interesa "Svetskog ostrva".
Karaganov to formuliše na sledeći način: "Naš cilj je da olakšamo povlačenje SAD, što je moguće mirnije, sa pozicije globalnog hegemona, koju Amerika više nema. "I da izbacimo Evropu kao bilo kakvog međunarodnog aktera. Neka se polako kuva u sopstvenim sokovima", dodaje Karaganov.
Odnosno: sada i SAD shvataju da ne mogu da pobede u ovom ratu. Amerika će sigurno, u doglednoj budućnosti, ostati nepouzdan partner, budući da je prekršila čitav niz međunarodnih sporazuma. Ali, najvažniji cilj ovog rata je, smatra Karaganov, da u njemu bude poražen revanšizam Evrope: "Početna pregovaračka pozicija je očigledna i ne treba je menjati: povratak NATO-a na svoje granice iz 1997. godine".
To će, očigledno, biti veoma gorka pilula za drugu Trampovu administraciju. Ostaje nada da se Tramp neće odlučiti da zapali čitav svet zbog ovog "ogromnog poniženja", dodaje profesor Karaganov.
