Najnovije, osmo izdanje "Tviter fajlova" koje je objavio istraživački novinar Li Fang, otkrilo je kako je ova platforma sprovodila tajnu operaciju ispiranja mozga korisnicima ne bi li u saradnji sa američkom vojskom proširili uticaj Pentagona.
Bio je to pravi onlajn psihološki rat čiji je cilj bio da se na Bliskom istoku oblikuje mišljenje koje je išlo u korist SAD.
A Fang je u svojim tvitovima detaljno objasnio kakva je bila uloga kompanije u tim manipulacijama i koliko je tvrdnja kompanije da se borila protiv dezinformacija na mreži- sve samo ne istina.
"Tviter je iza kulisa dao odobrenje i posebnu zaštitu operacijama američke vojske na mreži. Uprkos tome što je kompanija znala da su propagandni nalozi Pentagona koristili lažne identitete, Tviter neke od njih nije suspendovao ni po dve i više godina. A neki od tih profila i dalje aktivni", napisao je Fang.
Koje su bile razmere tog psihološkog poduhvata možda najbolje pokazuje činjenica da je američka Centralna komanda (Centkom) 2017.godine koristila čak 52 naloga na arapskom jeziku kako bi "pojačala određene poruke".
Tvitovalo se tada o vojnim prioritetima SAD na Bliskom istoku, a promovisane su antiiranske poruke, podržavao rat u Jemenu i naširoko pričalo o "preciznim" udarima američkih dronova za koje se tvrdilo da pogađaju samo teroriste.
A sve to uz saučesništvo ove društvene mreže koja je stranicama davala dodatnu vidljivost.
Nalozi, koji su tvitovali o "vojnim prioritetima SAD na Bliskom istoku", u početku su bili otvoreno povezani sa vladom, ali je taj odnos na kraju skriven od korisnika.
"Jedan Tviter zvaničnik koji je razgovarao sa mnom rekao je da oseća da je zbog te tajne promene prevaren. Ali mnogi mejlovi koji su kružili 2020. godine pokazuju da su visoki rukovodioci Tvitera itekako bili svesni ogromne mreže lažnih naloga, kao i tajne propagande koju je Ministarstvo odbrane sprovodilo, ali da uprkos tome nisu suspendovali naloge ", napisao je Fang.
On je naveo i da su mnogi od tajnih vojnih propagandnih naloga, uprkos tome što ih je Tviter otkrio još 2020.godine nastavili da tvituju i tokom ove godine. Neki su tako suspendovani tek u maju, ili čak i kasnije.
Fang podseća i da je izveštaj Stenfordske internet opservatorije još u avgustu razotkrio američku vojnu tajnu propagandnu mrežu na Fejsbuku, Telegramu, Tviteru i drugim aplikacijama.
Koristili su se portali za lažne vesti, lažne slike i "mimovi" usmereni protiv američkih inostranih rivala.
"Američka propagandna mreža je nemilosrdno gurala narativ protiv Rusije, Kine i drugih stranih zemalja. Optužili su Iran da "ugrožava vodosnabdevanje Iraka i da je preplavio zemlju kristal metom" i da vadi organe avganistanskih izbeglica", navodi ovaj novinar.
Svi smo čuli za borbu platforme protiv manipulacije činjenicama. Čini se, međutim, da to nije bila borba za činjenice, već za pomoć imidžu američke vojske.
"Tviter je kasnije prikazan kao nepristrasni heroj jer je uklonio 'mrežu lažnih korisničkih naloga koji promovišu prozapadne političke stavove.' Ali realnost je mnogo mutnija. Jer je platforma još od 2017. godine aktivno pomagala Centkomovoj mreži i još 2020.godine otkrila da je reč o lažnim nalozima koji obmanjuju i manipulišu diskursom", istakao je Fang.
Kompanija međutim nije bila tako "lenja" kad je reč o suzbijanju naloga iz inostranstva. Tako su joj bila puna usta samohvale što je od 2016.godine brzo identifikovala i uklonila stranice koje su širile uticaj Tajlanda, Rusije, Venecuele…
Niz tvitova u kojima je otkrio još jedan delić istine o Tviteru, Fang je zaključio linkujući svoj članak za "Intersept" u kome, kako je naveo, ima još detalja o odnosu platforme sa propagandnim kampanjama vlade.
U tom tekstu on je napisao da je Tviter "dao direktno odobrenje i internu zaštitu mreži naloga na društvenim mrežama, tako što je na zahtev vlade niz naloga stavio na belu listu", kao i da je Pentagon "koristio ovu mrežu, koja uključuje novinske portale i memove" kako oblikovao mišljenje u Jemenu, Siriji, Iraku, Kuvajtu i šire.
Iznošenje "Tviterovog" prljavog veša počelo je kada je novinar Mat Taibi početkom decembra objavio prvu seriju "Tviter fajlova" koja se fokusirala na interne diskusije zaposlenih na platformi, koji su tokom predsedničkih izbora 2020. godine doveli do cenzure priče o laptopu Hantera Bajdena.