Možda je vreme da Evropska unija prestane da za svoje probleme okrivljuje Rusiju i predsednika Putina. Možda je vreme da se EU sama suoči sa svojim unutrašnjim krizama – pod uslovom da je za to sposobna. Putin se meša u američke izbore. On je odgovoran i zato što u istočnoevropskim zemljama pobeđuju nacionalisti. Putin je odgovorni za ekonomske i političke probleme EU, uključujući i pad nemačke ekonomije.
"Rusija je, jednostavno, zajednički imenitelj u svim ovim situacijama", piše Ijan Praud, bivši britanski diplomata za sajt "Fondacija strateške kulture". Čak i za bizarni pokušaj državnog udara u, navodno demokratskoj, Južnoj Koreji.
"Putinov uticaj je naprosto svuda", dodaje ovaj britanski diplomata. Da li je proces širenja EU", pita se Praud, "najzad dospeo do svog kraja". Sa Ukrajinom, u kojoj hunta iz Kijeva, predvođena Vladimirom Zelenskim, još samo mehanički, kao mantru, ponavlja da Ukrajina želi da bude 'primljena u EU' (u i NATO), ili u Gruziji, u kojoj su, posle pretnji evropskog komesara gruzijskom premijeru da će završiti kao slovački premijer Fico i neuspeha još jedne obojene revolucije, vlasti zamrzle proces pridruživanja? Ili u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana, gde 'proces pridruživanja' već godinama ili decenijama, uprkos svim "demokratskim reformama", tapka u mestu. Šta su pravi uzroci evropske krize "U Francuskoj se vlada premijera Mišela Barnijea upravo raspala jer je pokušala da nametne budžet koji zahteva povećanje poreza i smanjenje potrošnje", dodaje britanski diplomata.
"Ironično je, uostalom, da je očekivani neuspeh Barnijea, ima svoj uzrok u antidemokratskim tendencijama Evropske komisije (EK)".
Možda je najbolji primer Nemačke, čija se "semafor koalicija" raspala, jer se ministar finansija usprotivio nastavku finansiranja Ukrajine. Nemačka ne može da pomaže Kijev i da, u isto vreme, podržava svoju "posrnulu ekonomiju".
"Nemačka ekonomija je postala manje konkurentna od proseka SAD i evrozone", dodaje Praud. A tu je i omča koja se Nemačkoj steže oko vrata: poskupljenje energenata, što je, bez sumnje, najveća "ekonomska ludost". I za to je, jasno, kriva Rusija, iako je očigledno ko je digao gasovod Severni tok u vazduh.
Jednom rečju: EU se nalazi u najdubljoj krizi još od svog osnivanja. To je zapečatila sadašnja EK, na čijem čelu je Ursula Fon der Lajen, koja je samo poslušni vašingtonski đak. Kako zaključuje Praud:
"Uzrok ove krize nije što se dešava u Ukrajini ili Rusiji, već ono što se dešava u samoj Evropi. Nemačka je u industrijskom padu, suočena sa rastom desničarskih partije i sa nedostatkom političkog vođstva. To Nemačku vraća u 30-e godine prošlog veka. Evropski lideri su izgubili sposobnost da sagledavaju strateški pejzaž na jasan i nepristrasan način, koji stavlja interese Evrope na prvo mesto".
Još 2014. godine, evropske političke elite su prihvatile diktate iz Vašingtona: autodestruktivni prekid ekonomskih veza između Evrope i Rusije.
"A ovaj raskol je", smatra bivši britanski diplomata, "doprineo porastu nacionalizma i političkih napetosti širom Evrope, jer se građani bore da plate svoje račune i pitaju se zašto su uvučeni u proksi rat u Ukrajini".
Kako zaključuje Praud: "Evropa se raspada po šavovima i seje seme sopstvene implozije. Previše Evropljana je prihvatilo laž da će ih prekid ekonomskih odnosa učiniti bezbednim. U stvari, to nas vodi direktno ka trećem svetskom ratu".
Evropa srlja u katastrofu
Korene ove duboke evropske krize, koja Evropsku uniju vodi pravo u rat, italijanski geopolitičar Lorenco Maria Paćini vidi u američkoj okupaciji Evrope: "U današnjoj Evropi trijumfuje apsolutna poslušnost Vašingtonu".
SAD su pobedile u Drugom svetskom ratu i vojno, ekonomski i kulturno potčinile evropske narode.
"Amerikanci su nametnuli i ugovor iz Mastrihta 1992," dodaje Paćini, "kojim je stvorena Evropska unija. Zapravo, bio je to samo još jedan korak ka 'Sjedinjenim evropskim državama'. Posle više od 30 godina vidimo prave posledice ove politike. Reč je, pre svega, o nesposobnosti Evrope da se izvuče iz
smrtonosne zamke".
Evropa je postala politički i ekonomski vazal Vašingtona i za to sada plaća visoku cenu. Potom su usledile antiruske sankcije, koje su se pokazale kao "prava katastrofa":
"Nijedna od zemalja koje su uvele sankcije nije imala koristi od njih. Ostale zemlje u svetu, koje nisu prihvatile da protiv Rusije uvedu sankcije, počele su da traže nove trgovinske puteve, da razmišljaju o transakcijama u nacionalnim valutama, dedolarizaciji, multilateralnim sporazumima i multipolarnim perspektivama. To nije retorika, to je činjenica".
Takva, pokorena Evropa je najpre "pogođena inflacijom, bedom i siromaštvom". "Sada nam treba još samo rat", podvlači Paćini.
I tu ništa neće promeniti izbor Trampa za predsednika SAD.
NATO je, čak i pre EU, bio oružano krilo koje je držalo Evropu pod kontrolom", dodaje italijanski geopolitičar. "Pod maskom ovog vojnog saveza, koji se pretvarao da je zainteresovan za međunarodnu bezbednost, SAD su širile vojnu moć ka istoku, što je, u stvari, kampanja za osvajanje sveta". A to je i pravi uzrok sukoba u Ukrajini.
"Treba priznati da je američka politika u odnosu prema Evropi bila uspešna", dodaje Paćini.
Kako zaključuje italijanski geopolitičar:
"Evropska unija je najveći neprijatelj Evropske unije. Projekat Evrope naroda je uništen, do te mere da se pretvorio u nedostižnu utopiju. Sadašnje političke strukture EU mogu da odvedu Evropu samo u katastrofu".