Makron traži politički dogovor da imenuje novog premijera: Pred njim dve opcije
Francuski predsednik Emanuel Makron traži politički dogovor koji bi mu omogućio da imenuje novog premijera, i koji bi "garantovao stabilnost zemlje", nakon što je premijer Mišel Barnije podneo ostavku, saopšteno je danas iz francuske vlade.
Portparolka odlazeće Vlade, Mod Brežon je rekla da Makron insistira da u ovom trenutku ne postoji "širi" politički savez od sadašnjeg između njegovih centrističkih saveznika i konzervativaca iz Republikanske partije, koji nema većinu u parlamentu, preneo je AP.
Brežon je rekla da Makron i dalje razmatra dve opcije, od kojih je jedna da pronađe način da "proširi savez", čime je sugerisala da bi neki levičari mogli da se pridruže vladi, pored centrista i konzervativaca.
"Druga opcija bi bila da se sklopi dogovor sa opozicionim partijama levice kako bi se one obavezale da neće glasati o nepoverenju, iako one ne bi bile vladajuće stranke", rekla je Brežon.
Ona je istakla da Makron nije dao nikakav čvrsti rok za imenovanje novog premijera.
Od prošle nedelje, Makron je razgovarao sa političarima sa levice i desnice, uključujući lidere socijalista koji su se pojavili kao ključni u naporima da se formira stabilnija vlada.
Diskusije nisu uključivale krajnje desničarsku stranku Nacionalni skup na čelu sa Marin Le Pen, niti ultralevičarsku stranku Nepokorena Francuska Žan Lika Melanšona, jer je Makron rekao da će razgovarati samo sa umerenijim političkim snagama.
Barnijeova vlada dobila je zadatak da se bavi tekućim poslovima do imenovanja novog premijera.
Marin Le Pen favorit u aktuelnim anketama
Ukoliko bi predsednički izbori u Francuskoj bili održani ove nedelje, kandidatkinja krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen dobila bi najviše glasova u prvom krugu.
O tome svedoče rezultati ankete koju je agencija za istraživanje javnog mnjenja Ifop uradila za Figaro i radio Sud.
"Rejting Marin Le Pen porastao za dva poena u poređenju sa istom anketom u septembru, ona je skoro na nivou Fransoa Miterana iz 1974. godine", rekao je Frederik Dibi, generalni direktor Ifopa, preneo je Figaro.
Prema istraživanju, koje je danas objavljeno, vođa poslaničke grupe Nacionalno okupljanje Marin Le Pen dobila bi 38 odsto glasova, dok bi Gabrijel Atal, kao kandidat partija centra, osvojio 20 odsto glasova.
"U slučaju da Le Pen ukrsti koplja sa aktuelnim gradonačelnikom Avra Eduarom Filipom, koji je najavio da će se kandidovati za predsednika, jaz bi bio manji: Le Penova bi dobila 36 odsto glasova, a bivši premijer Filip 25 odsto glasova birača", navodi se u istraživanju.
Francuska vlada je pala 5. decembra nakon što je 331 od 577 poslanika Narodne skupštine glasalo za nepoverenje premijeru Mišelu Barnijeu.
Ovo je rezultat pokušaja da se progura restriktivni budžet radi rešavanja rastućeg deficita kroz mogućnost zaobilaženja glasanja u skladu sa članom 49.3 Ustava Francuske, koji omogućava vladi da usvoji zakon bez glasanja u Narodnoj skupštini.
Međutim, poslanici su odgovorili korišćenjem prava na predlog o nepoverenju vladi.
Jednu inicijativu podnela je levičarska koalicija Novi narodni front (NFP), a drugu krajnja desnica Nacionalno okupljanje (RN) čime je sudbina vlade bila zapečaćena.
Barnije je tako postao premijer sa najkraćim mandatom u istoriji Pete republike i prvi kojeg je parlament smenio od 1962. godine.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je nakon pada vlade da će ostati na funkciji do kraja svog mandata, koji traje do maja 2027. godine.