U strahu od Trampa: NATO povećava izdvajanja za odbranu

Evropske članice NATO-a vode razgovore o povećanju izdvajanja za odbranu sa 2 na 3 procenta BDP-a uoči povratka Donalda Trampa na mesto predsednika SAD.

Ovo bi trebalo da bude glavna tema na godišnjem samitu sledećeg juna, piše "Fajnenšel tajms".

Četiri osobe uključene u preliminarne razgovore rekle su za "Fajnenšel tajms" da razgovaraju o povećanju, potezu koji bi izvršio jak pritisak na već nategnute nacionalne budžete i koji je izazvao zabrinutost u mnogim prestonicama.

Od 32 članice NATO-a, 23 će ove godine dostići postojeći cilj od 2 odsto, prema proračunima Alijanse, u odnosu na samo šest koje su ispunile ovaj cilj u 2018. Međutim, to takođe znači da sedam evropskih članica, uključujući Italiju i Španiju, još uvek ne ispunjavaju standard dogovoren pre deceniju.

Međutim, Trampov zahtev da Evropa treba da plati više za sopstvenu odbranu i shvatanje da trenutni nivoi potrošnje nisu dovoljni da podrže Ukrajinu i da odvrate Rusiju, primorali su ih da uzmu u obzir razmere nedovoljnog izdvajanja u budžet.

Potemkinova vojska: Zašto je Evropa nespremna da se brani

Poverljivi razgovori, koji su počeli tokom sastanka ministara spoljnih poslova Alijanse prošle nedelje i koji bi mogli još da potraju dok se ne postigne dogovor, predviđaju kratkoročno obećanje da će se postići 2,5 odsto, a do 2030. cilj od 3 odsto, piše FT pozivajući se na tri izvora.

Nove obaveze će biti formalno dogovorene na samitu sledeće godine u Holandiji.

Generalni sekretar NATO Mark Rute odbio je da komentariše ovo pitanje, ali je rekao da će se zalagati da to bude "mnogo više" od postojećeg cilja.

"Imam broj na umu, ali neću ga sada spominjati. Ali jasno, kada pogledate ciljeve sposobnosti, kada pogledate praznine koje još uvek postoje, jasno je da sa 2 procenta ne možete doći dotle", rekao je on za FT ovog meseca.

Rute je rekao da bi bilo dobro da se dogovori novi cilj na samitu u Hagu, uprkos fiskalnim pritiscima u Evropi koji su srušili nemačku i francusku vladu u poslednja dva meseca.

"Politika donosi izbore u oskudici, uvek postoji nedostatak novca i uvek previše prioriteta", rekao je on, dodajući da bi očuvanje bezbedne zemlje trebalo da bude ključni prioritet za lidere.

Tramp je tokom prvog mandata iskoristio samit NATO-a 2018. da zahteva od Evrope veće izdatke ili rizikuju da SAD napuste Alijansu. Lideri, uključujući Rutea kao holandskog premijera, obećali su da će ubrzati povećanje izdavanja kako bi dostigli 2 procenta.

Pozivajući se na nemačkog zvaničnika, FT prenosi da je do izdvajanja ipak došlo samo zbog odgovora na sukob u Ukrajini. Evropske članice zajedno su povećale potrošnju za oko 100 milijardi dolara u poslednje dve godine.

Nemačka je ove godine prvi put ispunila cilj od 2 odsto BDP-a.

Dalje povećanje potrošnje biće veliki izazov za mnoge evropske zemlje, uključujući ekonomije kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija.

Velika Britanija će ove godine potrošiti oko 60 milijardi funti ili 2,3 odsto BDP-a na odbranu, a vlada je obećala da će povećati na 2,5 odsto.

Zvaničnici iz odbrane i analitičari otvoreno priznaju da čak ni izdavanje od 2,5 odsto ne bi bilo dovoljno da se britanska vojska modernizuje, nastavi da pruža svoj pun kapacitet, uključujući nuklearno odvraćanje i ispuni ažurirane planove NATO-a.

Italija, koja troši 1,49 odsto BDP-a na odbranu, već je podložna proceduri EU o prekomernom deficitu zbog kršenja pravila o budžetu Brisela. Vlada premijerke Đorđe Meloni obavezala se da će dostići trenutni cilj NATO-a od 2 procenta BDP-a do 2028.

Španija je na dnu liste po potrošnji za odbranu, i to sa 1,28 odsto BDP-a. Premijer Predro Sančez brani se da Španija izdvaja 20 odsto vojnog budžeta na istraživanje i razvoj, kao i da daje doprinos u vidu velikog broja vojnika koji učestvuju u NATO misijama.

SAD troše oko 3,4 odsto BDP-a na odbranu.