Kineski mediji preneli su da je vlada u Pekingu odbacila optužbe Demokratske progresivne partije (DPP), koja je vladajuća na Tajvanu, da matični deo Kine, navodno, koristi influensere sa ostrva za taktiku promovisanja jedinstva koju sprovodi "Ujedinjeni front", nazivajući ove tvrdnje pokušajem manipulacije javnim mnjenjem i podsticanja napetosti između dve obale Tajvanskog moreuza.
Optužbe su, kako kineski mediji navode, ponovo isplivale nakon nedavnog prikazivanja dokumentarnog filma u kojem lokalni reper Čen Po-juan tvrdi da matični deo Kine potajno utiče na javno mnjenje na Tajvanu, što je, kako se navodi, izazvalo burne debate na ostrvu.
Od influensera do ometanja proizvodnje medijskih sadržaja
Džu Fenglijan, portparolka Kancelarije za poslove Tajvana pri kineskoj vladi, izjavila je tim povodom da optužbe DPP-a služe za sprovođenje kognitivnog rata i stvaranje straha.
Dodala je da je ove godine zabeležen porast broja Tajvanaca koji dele svoja iskustva sa putovanja i interakciju sa matičnim delom Kine posredstvom onlajn platformi, što osporava tvrdnje DPP-a, zbog čega je ta stranka, kako tvrdi portparolka, pojačala napore u suzbijanju i zastrašivanju.
Džu je kao primere navela tvrdnje da novinari iz matičnog dela Kine, navodno, ometaju proizvodnju medijskih programa na Tajvanu, kao i optužbe da ti mediji pozivaju slavne ličnosti sa Tajvana da osnivaju političke stranke i regrutuju influensere da promovišu "kulturu kopnene Kine".
"Ove neosnovane optužbe naišle su na snažno protivljenje korisnika interneta sa obe strane moreuza", izjavila je Džu.
"Nastavićemo da promovišemo razmenu u svim oblastima i pozivamo još više građana sa Tajvana, naročito mladih ljudi, da posete kopnenu Kinu", rekla je Džu, dodajući da kineska vlada podstiče mlade Tajvance da lično vide kopnenu Kinu, prodube svoje razumevanje i razviju sopstvene perspektive.
Bitka za mlade?
Optužbe protiv matičnog dela Kine da posredstvom društvenih mreža, a naročito navodnim regrutovanjem influensera, pokušava da utiče na javnost na Tajvanu nisu od juče.
Vladajuća DPP je pre četiri godine optuživala matični deo zemlje za uticaj na izbore na ostrvu, iako je njihova kandidatkinja, Caj Ing-ven, tada prilično ubedljivo pobedila Han Kuo-jua, kandidata Kuomintanga.
Izvor nezadovoljstva vlasti na ostrvu zapravo je predstavljala činjenica da su na parlamentarnim izborima DPP i Kuomintang, partija koja se zalaže za nacionalno jedinstvo, postigli praktično izjednačen rezultat.
Vlada u Pekingu je tada optužena da koristi ubrzani razvoj interneta, a naročito internetskog tržišta, kako bi privukla uticajne pojedince sa ostrva, u cilju promocije strategije "Ujedinjenog fronta" za ponovno ujedinjenje obe obale Tajvanskog moreuza.
Sudeći prema podacima do kojih je došao istraživač Natan Bato, a koje je objavio Global institut sa Tajvana, vlasti pomenutog kineskog ostrva računale su da je čak 74 odsto mladih, između 20 i 29 godina, svoje poverenje na izborima održanim 2020. godine dalo predsednici Caj Ing-ven.
Otuda je problem lokalnih vlasti na Tajvanu, predvođenih DPP-om, zapravo dvostruk.
Sa jedne strane, sve više poznatih ličnosti sa ostrva, među kojima su glumci, akademici, pevači, pisci i naravno influenseri sa društvenih mreža, zalaže se za nacionalno jedinstvo Kine i protivi se separatističkoj politici DPP-a.
Njihov glas, koji se najbrže prenosi društvenim mrežama, postaje veliki problem za DPP, jer politici separatizma, naoružavanja ostrva i konfrontacije sa matičnim delom zemlje pretpostavlja mir, saradnju, trgovinu i svaku drugu razmenu.
Sa druge strane, zahvaljujući najnovijim koracima koje je Peking načinio na planu otvaranja, sve više mladih Tajvanaca radi u matičnom delu Kine ili ima priliku da tamo putuje. Tako mladi Tajvanci na licu mesta imaju priliku da se uvere da medijski narativi koji dominiraju ostrvom nisu baš uvek usklađeni sa stvarnošću i doprinosi formiranju objektivnije slike o odnosima između dve obale Tajvanskog moreuza.
Se to zajedno doprinosi da rezervoar mladih izbornih glasova DPP-a na ostrvu potencijalno počne da se polako prazni, prelivajući se u tabor pobornika ujedinjenja i saradnje, a naspram konfrontacije i podizanja tenzija.
Iz tog razloga vlada u Pekingu ponovo postaje meta napada i optužbi da se meša u političku volju Tajvanaca.
Ovaj koncept primenjen je pre samo koji dan u Rumuniji, s tim što o navodnim mrežnim uticajima Rusije na političke tokove u toj zemlji nije bilo toliko gromkih reči, kao što je to slučaj sa optužbama da se Peking posredstvom društvenih mreža meša u političke procese na ostrvu Tajvan.
Ipak, imajući u vidu najnoviji "rumunski scenario" poništavanja izbora, sasvim je moguće da na sledećim predsedničkim ili parlamentarnim izborima na Tajvanu, ukoliko centri moći koji tamo trenutno diktiraju političke uslove ne budu zadovoljni rezultatima, ti rezultati po rumunskom modelu jednostavno budu poništeni zbog "mešanja" sa strane posredstvom društvenih mreža.