Tokom svog mandata, od 2021. godine, Džozef Bajden, 46. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, obećavao je mnogo toga. Između ostalog, reindustrijalizaciju SAD, strateški poraz i međunarodnu izolaciju Rusije, "obuzdavanje" Kine i njeno potčinjavanje Vašingtonu, poraz Irana i sigurnu budućnost za Izrael.
Ništa od toga nije uspeo da ostvari.
Rusija nije na kolenima, naprotiv, a Kina ostaje ekonomski kolos i najmoćnija privreda sveta, sudeći po paritetu kupovne moći. Iran nastavlja da se suprotstavlja dosadašnjem svetskom hegemonu i, nadasve, kolonijalnom projektu Zapada na Bliskom istoku – Izraelu.
Postojali su i ciljevi o kojima, razumljivo, Bajden nije mogao da govori javno mada su se podrazumevali, poput uništavanja nemačke ekonomije i ekonomije čitave Evropske unije, preuzimanja evropskog tržišta tečnog gasa (LNG) putem razaranja gasovoda Severni tok, i stavljanje pod punu kontrolu evropskog vojno-industrijskog kompleksa.
Osim toga, Bajden je pokušao i da trajno razdvoji američku ekonomiju od kineske, a to je započeo još njegov prethodnik Donald Tramp. A tu je i destabilizacija "neprijateljskih zemalja" i pokušaji uspostavljanja marionetskih režima, od kojih je samo poslednji slučaj Sirije. Ovi ciljevi su samo delimično ostvareni.
Šta je, u stvari, stvarno nasleđe koje je "svetskom hegemonu" ostavio Bajden? On je decenijama bio veoma aktivni učesnik u procesu koji je doveo do sadašnjeg stanja u kome se našla Amerika.
"On možda nije uzrok finansijalizacije američke ekonomije, koja je dovela do deindustrijalizacije, ali ona nosi njegov neizbrisiv trag", piše portugalski geopolitičar Hugo Dionisio za sajt "Fondacija strateške kulture".
Bajden je postao simbol bankrota američke demokratije
Ova politika je, doslovce, bankrotirala, a "Bajden se pretvorio u živi simbol bankrota onog što se nekad zvalo američkom demokratijom", primećuje ovaj geopolitičar.
"U svakom slučaju, on nije uspeo da zaustavi pad američke hegemonije", dodaje Dionisio.
Pacovi prvi napuštaju brod koji tone. Bajdenova politička karijera je završena i, očigledno, neće biti upamćena po bilo čemu dobrom. Na kraju su smešnu šaradu njegove ponovne kandidature odbacili i sami američki oligarsi. Američka "duboka država" je ponovo izabrala Trampa.
Tramp je obećao da će rat u Ukrajini zaustaviti za jedan dan, ali na to obećanje možemo zaboraviti. Među njegovim sloganima naročito se ističe MAGA (akronim od "Učinimo Ameriku ponovo velikom").
"Ali, nijedan od njih neće spasiti SAD od gubitka hegemonije i prevlasti na međunarodnoj sceni", zaključuje Dionisio.
U kakvom stanju Bajden ostavlja Ameriku? Najpre, tu je "debakl u Ukrajini, koji je sve teže sakriti", kaže portugalski geopolitičar. A tu su i "(za sada) neuspešni pokušaji 'obojenih revolucija' u Gruziji, Venecueli, Mozambiku i Srbiji, gde čak ni najveći poklonici NATO-a ne mogu da sakriju poraz".
U Siriji je, doduše, izveden "hrabar manevar" globalista, koji ponavlja šemu Arapskog proleća, uz pomoć umerenih pobunjeničkih pokreta, koji su, u stvari, terorističke grupe i radikalni islamisti, uključujući i Ujgure, piše geopolitičar.
"Izrael je sada suočen sa pretnjom uništenja. On ne može da preživi konfrontaciju sa novom osovinom otpora, koja povezuje šiitske narode, od Irana do Libana", nastavlja Dionisio.
Istovremeno, SAD ne mogu dozvoliti da Izrael padne.
"Ali, sada izgleda da i ovaj manevar propada", i to u živom blatu Bliskog istoka.
Bajden je pretvoren u simbol "stare Amerike", Tramp pokušava da se predstavi kao simbol "nove Amerike".
Ali, kako zaključuje Dionisio: "u pitanju je uvek ista, beskrajna američka arogancija, koja smatra da su Kinezi sposobni samo da kopiraju, ili, što je još važnije, da će postati žrtve kolapsa kineske ekonomije. I danas, posle više od 30 godina, mnogi najavljuju skori kolaps kineskog sistema, kao što se naslađuju i kolapsom Rusije, koji nikad ne dolazi".
Rastući jaz između bogatih i siromašnih preti da izazove nove kataklizme
Zapravo, problemi sa kojima se suočavaju SAD se neprekidno produbljuju, a Amerika je podeljena više nego ikad ranije: politički, na demokrate i republikance, etnički, rasno, pa čak i verski.
Sada je pitanje da li je "američka nacija uopšte ikad i postojala", primećuje ruski istoričar Venjamin Popov za sajt "Nju istern autluk", "a njene etničke i verske zajednice ne stavljaju uvek Ameriku na prvo mesto".
U osnovi dubokog raskola američkog društva je organska simbioza između krupnog kapitala i vlasti, dodaje ovaj autor. Ova simbioza nije u interesu američkog naroda i u stanju je da izazove kolosalne kataklizme.
"Sve veća moć korporacija dovodi do rastućeg jaza između bogatih i siromašnih", dodaje ruski istoričar.
Simbol te "nove Amerike" je savez između milijardera Ilona Maska i Donalda Trampa. Savez jednog od vodećih svetskih političara i najbogatijeg čoveka na planeti, nastavlja Popov, čije se bogatstvo se procenjuje na oko 400 milijardi dolara, stvara do sada neviđenu koncentraciju moći, koju obojica žele da iskoriste za "eksplozivan efekat: da smanje birokratiju i da povećaju liberalnu deregulaciju".
Tramp je u stalnoj vezi sa Maskom. Ali to je, zapravo, tradicija koja je duboko ukorenjena u SAD: u 19. veku američkom političkom scenom je dominirao Džon Rokfeler, a početkom 20. veka, kada još nije postojao sistem Federalnih rezervi, Džej Pi Morgan je delovao kao centralna banka.
Mask, koji će biti na čelu odeljenja koje treba da se fokusira na "poboljšanje efikasnosti vlade", već je najavio da će, u cilju deregulacije, ukinuti nekoliko vladinih agencija i da će oštro srezati federalni budžet.
Nema sumnje da su SAD potrebne duboke reforme ili "restrukturiranje", dodaje ruski istoričar, ali reforma pod vođstvom Maska, sa pojavom nove, korumpirane oligarhije, preti da stvori ogromne probleme za državu.
Uostalom, kako primećuje Popov: "mnogi analitičari smatraju da će fuzija moći i krupnog kapitala dovesti do akutnih problema ne samo u SAD, već i u čitavom svetu. Jaz između bogatih i siromašnih se stalno produbljuje, a koncentracija moći u rukama moćnih korporacija preti da izazove nove kataklizme".
Kako zaključuje ruski istoričar: SAD jeste neophodno restrukturiranje, ili nova američka revolucija, ali to bi se moglo lako pretvoriti u obračun između na smrt zavađenih grupa.