Najnovije istraživanje Evrobarometra pokazalo je prilično nizak nivo poverenja u Evropsku uniju u Sloveniji, jer se samo 36 odsto ispitanih izjasnilo da veruje u Evropsku uniju, dok je 58 odsto ispitanika suprotnog mišljenja, javlja slovenačka agencija STA.
Rezultati istraživanja su Sloveniju doveli skoro u sam vrh bloka od 27 zemalja, a prema istraživanjima, u proseku 51 odsto Evropljana veruje u EU, naspram 43 odsto onih koji ne veruju u Uniju.
U isto vreme, 94 odsto Slovenaca se izjasnilo da je srećno i zadovoljno svojim životom uopšte, a samo šest odsto je izjavilo da je nesrećno, pokazalo je istraživanje sprovedeno u oktobru širom EU.
Stopa izjašnjavanja o zadovoljstvu životom u Sloveniji viša je od proseka u EU - u kojoj se 86 odsto ispitanih u proseku izjasnilo da su zadovoljni svojim životom.
Većina Slovenaca - 58 odsto takođe se izjasnila da je nezadovoljna stanjem demokratije u toj zemlji.
Poverenje u nacionalne medije se donekle poboljšalo od poslednjeg istraživanja kako u Sloveniji tako i širom Evrope.
Nešto više od polovine - 55 odsto Slovenaca veruje da nacionalni mediji pružaju pouzdane informacije, što je povećanje od sedam procentnih poena od jeseni 2023. godine.
Otprilike dva od tri ispitanika u Sloveniji - 65 odsto, ne misli da razvoj u zemlji ide u pravom smeru, četvrtina veruje da je obrnuto, a jedan od deset ispitanih je bio neodlučan.
Sličan je stav javnog mnjenja i kada su u pitanju dešavanja u EU, pri čemu je svaki četvrti Slovenac optimističan, a 61 odsto je nezadovoljno razvojem situacije u Uniji. Širom EU, 36 odsto ispitanih je odgovorilo da je zadovoljno zbog razvoja događaja unutar Unije, a 51 odsto je bilo pesimistično.
Slovenci i dalje vide zdravstvenu zaštitu kao najvažnije pitanje sa kojim se zemlja suočava - kako se izjasnilo 41 odsto ispitanih, praćeno rastom cena, inflacijom i troškovima života, kao i stanovanjem, za šta se u oba slučaja izjasnilo po 21 odsto ispitanih.
Slovenci i dalje vide rat u Ukrajini kao najveći izazov sa kojim se suočava EU - kako se izjasnilo 38 odsto ispitanih, a zatim imigraciju, što je navelo 32 odsto ispitanika.