Dr Mengele iz Kalifornije: Tužba protiv lekara koji su naterali 12-godišnjakinju da promeni pol

Dvadesetogodišnja žena podnela je tužbu protiv kalifornijskih bolnica i lekara, optuživši ih da su požurili da zaključe da pati od rodne disforije i potom je "ubrzo bacili na pokretnu traku nepovratno štetnih medicinskih intervencija koje su uključivale blokatore puberteta, hormonalnu terapiju i dvostruku mastektomiju sa 14 godina".

U tužbi podnesenoj u Los Anđelesu, Kaja Klementin Brin je navela da je bila seksualno zlostavljana kao dete i da je, kada je imala 11 ili 12 godina imala problema da prihvati da izrasta u ženu i "počela da veruje da će život biti lakši da je dečak".

Deca često prerastu "transrodnost" pokazuje nova studija: Da li će to na Zapadu promeniti išta

Kada je svoje strahove podelila školskim savetnikom, rečeno joj je da je transrodna, a istu pretpostavku je školski psiholog izneo roditeljima Brinove kao činjenicu.

Roditelji Brinove konsultovali su "stručnjake" u Centru za zdravlje i razvoj mladih u Dečjoj bolnici u Los Anđelesu, među kojima je bila i dr Džoana Olson-Kenedi, jedna od najglasnijih svetskih zagovornika promene pola dece. 

"Prilikom prve posete, posle samo nekoliko minuta, dr Olson-Kenedi je dijagnostikovala Klementinu rodnu disforiju i preporučila hiruršku implantaciju blokatora puberteta", navodi se u žalbi i dodaje da je Olson-Kenedi zanemarila procenu mentalnog zdravlja, niti se raspitala o eventualnoj traumi ili preživljenom zlostavljanju.

U tužbi se navodi da je Olson-Kenedi rekla roditeljima Brinove da će njihova ćerka "počiniti samoubistvo ako ne počne da uzima testosteron". Naglašava se da "Klementina u to vreme nikada nije razmišljala o samoubistvu, niti je išta slično pomenula dr Olson-Kenediju."

List "Ekonomist" preneo je da beleške Olson-Kenedijeve ne pominju samoubilačke ideje. Ironično, tek nakon što je podvrgnuta tranzicionim procedurama i "terapiji", Brin je pokušala da izvrši samoubistvo jer je njeno mentalno zdravlje propalo i imala je problema sa ekstremnom depresijom i besom.

Sudbonosne konsultacije sa Olson-Kenedijem 27. decembra 2016. dovele su do godina drastičnih medicinskih promena na telu Brinove.

"Terapija" je uključivala blokatore puberteta u dobi od 12 godina, polne hormone od 13. do 19. godine i dvostruku mastektomiju sa samo 14 godina. Takođe joj je "snažno preporučeno" da uradi histerektomiju sa 17 godina, iako iz tužbe nije jasno da li je to uradila.

Hirurg koji je uradio mastektomiju je među optuženima, a optužen je za nemar u sprovođenju drastične procedure, jer se sa Brinovom sreo samo 30-ak minuta na samo jutro operacije koja joj je promenila život.

Tek kada je pred kraj srednje škole dobila adekvatnu negu za svoje mentalne probleme, Brin je zaključila da ona ipak nije "trans". Prestala je da se identifikuje kao muškarac po imenu "Fin" i počela je postupak "detranzicije" - u meri u kojoj je to moguće.

Rezimirajući iskustvo Brinove kao "odvratan, neuspeli medicinski eksperiment i svesno, namerno i grubo kršenje standarda nege", u tužbi se iznosi dugačka i uznemirujuća lista trajnih šteta:

Ona je patila fizički, društveno, neurološki i psihički. Njen glas se trajno produbio. Njeno žensko telo se nije razvilo, a ima veoma mušku građu. Njena plodnost je gotovo sigurno uništena kombinacijom godina na blokatorima puberteta i testosteronu.

A čak i ako bi mogla da zatrudni i rodi dete, ne bi mogla da ga doji jer su joj zdrave grudi uklonjene kada je imala samo 14 godina. A ona mora da gleda ožiljke od te nepotrebne operacije svaki dan. Imala je vaginalnu atrofiju, a njen seksualni život je značajno pogođen. Takođe je izložena riziku od problema vezanih za kosti kasnije u životu.

Olson-Kennedi se našla na udaru kritike ranije ove godine kada je priznala da namerno nije objavila nalaze istraživanja svog tima, koji je otkrio da blokatori puberteta nisu doveli do poboljšanja mentalnog zdravlja dece.

Ranije ove godine, britanska studija je zaključila da mnoga deca koja misle da su transrodna imaju probleme sa mentalnim zdravljem koji potiču iz zlostavljanja ili teških porodičnih situacija.