Predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol promenio je kurs južnokorejske diplomatije kao nijedan lider pre njega, jasno svrstavajući svoju zemlju uz Sjedinjene Američke Države, piše "Njujork tajms".
To je činio uvođenjem sankcija Severnoj Koreji, učešćem u zajedničkim vojnim vežbama, izmirenju s Japanom, što su SAD naročito pohvalile, kako bi se zajednički suprotstavljali Kini. Izgovarao je hvalospeve zapadnim vrednostima kao što je sloboda, a njegov savez sa Vašingtonom omogućio je uspon Južne Koreje kao globalne ekonomske i kulturne sile, navodi se u tekstu.
Kritikovao je "rusku invaziju na Ukrajinu" kao "kršenje međunarodnog prava" prodajući oružje i municiju zemljama koje su podržavale Kijev. Ustao je protiv Kine, koja je Južnoj Koreji potrebna kao trgovinski partner, suprotstavljajući se njenim "nezakonitim pomorskim potraživanjima" u Indo-pacifičkom regionu.
Sada, pošto je on ostao bez vlasti nakon opoziva, njegova spoljna politika — i mukotrpna izgradnja saveza sa Vašingtonom — suočava se sa mogućnošću raspada. Jun nije optužen zbog svoje spoljne politike. Ali njegova diplomatska agenda — njegovo najveće nasleđe — mogla bi da bude jedna od najvećih žrtava njegovog pada, piše "Njujork tajms".
Podseća se da je Jun suspendovan sa mesta predsednika, a Ustavni sud je u ponedeljak počeo preliminarne rasprave o tome da li da ga vrati na funkciju ili da ga formalno smeni.
Vašington nije mogao poželeti boljeg saveznika od Junove vlade, kaže saradnik Centra za novu američku bezbednost Dijeon Kim dodajući da je, dok se ne sazna ko je sledeći predsednik Južne Koreje, Amerika izgubila ključnog saveznika među liderima.
Jun je poništio svoje političko nasleđe odlukom da iznenada uvede ratno stanje u zemlji i prepusti vojsci upravljanje državom, ocenjuje se u tekstu.
Njegova odluka bacila je Južnu Koreju i američku politiku u regionu u duboku neizvesnost, u vreme kada Severna Koreja eskalira svoju nuklearnu pretnju i kada je administracija nepredvidivog Donalda Trampa spremna da uzdrma savez sa Seulom, ocenjuje "Njujork tajms".
Podseća se da je nakon politike njegovog prethodnika Mun Džae Ina, koji je "uporno vodio dijalog sa Severnom Korejom", što je izazivalo tenzije s Vašingtonom, Jun insistirao da Seul više ne bi trebalo da bude "dvosmislen" oko toga na čijoj je strani u rivalstvu između Vašingtona i Pekinga.
U svojoj najhrabrijoj spoljnopolitičkoj inicijativi, prekinuo je zastoj u odnosima sa Japanom obećavši da Seul više neće tražiti odštetu za žrtve prinudnog rada tokom japanske kolonijalne vladavine. Taj potez bio je nepopularan u Južnoj Koreji, a ljudi su izašli na ulice kako bi ga proglasili izdajnikom.
Progresivni lider iz glavne opozicione Demokratske partije verovatno će pobediti na sledećim izborima, a stranka se zalaže za održavanje delikatnijeg balansiranja između Vašingtona i Pekinga, kao i za dijalog sa Severnom Korejom.
"Ako, kao što se čini verovatnim, Demokratska partija povrati vlast, spoljna politika Južne Koreje izgleda spremna da se okrene ka smirivanju odnosa sa Severnom Korejom, poštovanju Kine, neprijateljstvu prema Japanu i skepticizmu prema Sjedinjenim Državama", rekao je potpredsednik Instituta za politiku azijskog društva sa sedištem u Njujorku Deni Rasel.
U intervjuu za "Njujork tajms" prošle nedelje, Li Džae Mjung, lider Demokratske stranke, pokušao je da ublaži takve zabrinutosti. On je Juna nazvao "nepotrebno pokornim" prema Japanu i "previše antagonističkim" prema Kini. Ali je rekao da podržava trilateralnu saradnju sa Vašingtonom i Tokijom.
"Potreban nam je odnos sa Kinom u kojem možemo da tražimo praktične interese u meri u kojoj smo i dalje u skladu sa politikom SAD o Kini i ne štetimo našim odnosima sa Vašingtonom", rekao je Li Džae Mjung.