Američka novinarka i Si-En-Enova glavna međunarodna dopisnica Klarisa Vord, pored izveštavanja iz kriznih zona širom sveta, za najupečatljiviji trenutak svoje dvadesetogodišnje karijere izabrala je oslobađanje zatvorenika Asadovog režima iz užasa sirijskog zatvora.
Ona je, tragajući za otetim kolegom Ostinom Tajsijem, u pratnji pobunjeničkog borca, ušla u sedište sirijske vazduhoplovne obaveštajne službe u Damasku i zatekla zatvorenika sklupčanog ispod ćebeta. Tvrdio je da tri dana ništa nije ni jeo ni pio, a kamoli da je znao da je njegov tamničar napustio Siriju i predao vlast.
Neverovatan trenutak za robijaša. I za novinara. Možda previše dramatičan da bi bio autentičan.
Dok je Si-En-En na tacni svetu servirao sav užas Asadovog režima kroz priču o "zaboravljenom zatvoreniku", nisu ni sanjali da će reflektore javnosti usmeriti ka sebi. U istinitost zatvorenikove priče i Si-En-Enovog priloga prvi su posumnjali gledaoci. Naime, robijaš, koji se TV ekipi predstavio kao Adel Gurbal, tvrdio je kako je tri meseca trunuo u kazamatu bez prozora, ali nije izgledao kao neko koga sunce nije videlo 90 dana. Uz to, delovao je i prilično uredno. I prilično energično za nekog ko tri dana, kako je rekao, nije jeo niti pio vodu.
Definitivna potvrda da je američka televizija slagala svoje gledaoce stigla je od Verify Sy, sirijske organizacije osnovane sa idejom da se bori protiv širenja dezinformacija. Zatvorenik nije civil, već je bio poručnik u Asadovoj Direkciji vazduhoplovne obaveštajne službe. Ne zove se Adel Gurbal, već Salam Muhamed Salam. U društvu je poznat kao ozloglašeni i okrutni Abu Hamza koji je upravljao brojnim bezbednosnim punktovima u Homsu i bio uključen u krađu, iznudu i prisiljavanje civila da postanu doušnici.
Uprkos njegovom nevinom i staloženom držanju ispred kamera, Salam ima mračnu prošlost. Učestvovao je u vojnim operacijama u Homsu 2014. godine, ubijao civile i bio odgovoran za hapšenje brojnih mladića na osnovu lažnih optužbi. Na kraju, u zatvoru nije boravio tri meseca zbog Asadove samovolje, već manje od mesec dana zbog spora oko podele profita od iznuđenih sredstava sa višerangiranim oficirom.
Tako je priča kojom je američka televizija trebalo da prikaže svetu novoosvojenu slobodu sirijskog naroda upucana iz američkog oružja - organizacija osmišljenih da pod plaštom borbe za istinu progoni ona politička mišljenja koja nisu u skladu sa zapadnim narativom.
U ponedeljak se oglasio Si-En-En objašnjenjem dvojice novinara, ali ne i Vordove. Tvrde da nisu oni obmanuli javnost, već su sami obmanuti. I to od čoveka koji je preko njih želeo da stvori novu sliku o sebi i zavara međunarodnu javnost. Od novinarke javnost nije dobila ni toliko. A tamo gde izostane izvinjenje otvaraju se sumnja u poštene namere.
Si-En-Enova telenovela
Sada, kada je otkrivena istina, prilog najmoćnije američke televizije izgleda kao epizoda naivne turske serije sa elementima jeftine bondovske akcije. U devet minuta prikazana je Klarisa Vord kako ulazi u zatvor u pratnji pobunjeničkog borca koji dramatično puca u brave na vratima ćelija dok istražuju objekat. U jednoj od samica opremljenih samo dušekom, ispod ćebeta krije se on - Adel Gurbal, glavni junak sienenovske neuspele propagande. Zatvorenik, pošto mu je rečeno da je slobodan, dobija vodu i iz zatvora izlazi držeći novinarku za ruku. Oboje su emotivni - on jer je na slobodi, ona jer je okom kamere uspela da zabeleži strahotu asadovskog režima. Preplavljena emocijama Klarisa, uznemirujućim tonom, ponavlja - "dobro si, dobro si".
"Zaboravljenom zatvoreniku", prikazano je dalje u prilogu, ispred kazamata pritekli su u pomoć predstavnici Sirijskog arapskog Crvenog polumeseca. Organizacija je 13. decembra objavila na društvenoj mreži Iks da je čovek pronađen bez identifikacije i da je ponovo spojen sa rođakom u Damasku. Klarisa prilog završava rečima:
"Ovo je kraj jednog veoma mračnog poglavlja za njega i celu Siriju".
Pošto su ih raskrinkali sirijski fektčekeri, redakcija je anketirala redom stanovnike Homsa. Jedan Sirijac im je čak dostavio fotografiju za koju je tvrdio da prikazuje njihovog zatvorenika dok je bio na dužnosti u Asadovoj direkciji. Softver za prepoznavanje lica potvrdio je podudaranje od 99 odsto sa Si-En-Enovim zatvorenikom. Dakle, nije tačno da redakcija Si-En-Ena nije uradila sve ono što jedna ozbiljna redakcija treba da uradi. Osim jedne sitnice - tajminga. Sve te provere trebalo je da obave pre emitovanja priloga.
Laži nemačkih i srpskih novinara
Ali nije Si-En-En jedini mediji koji se okliznuo objavljujući laži koje su se uklapale sa predrasudama svojih urednika i publike. Nemac Klas Relocijus u uglednom "Špiglu" objavljivao je testove u kojim su mu sagovornici bili ljudi sienenovskog klišea o Trampovom glasaču. Recimo, u koji god ćošak Amerike da je kročila Relocijusova noga stigla bi do nekog prostačine i fašiste kome je Tramp u srcu. Ispostaviće, se da je Relocijus izmišljao svoje sagovornike, uklapao ih u teze koje bi našao na društvenim mrežama i kombinovao sa izveštajima drugih medija. Pre nego što je u njega posumnjao kolega, za svoje laži dobio je Si-En-Enovu nagradu za novinara godine.
I nisu ovakvi novinari samo specijalitet Zapada. U preleće 2000. novinar iz Kraljeva Miroslav Filipović je londonskom sajtu Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR), nešto nalik današnjem BIRN-u, otkrio užasne srpske zločine na Kosovu. U "istraživačkom" tekstu Filipović se poziva na anonimne izvore koji su mu rekli da je Vojska Jugoslavije na Kosovu ubila najmanje 800 albanske dece mlađe od pet godina. Ne samo da se Filipovićevi izvori nikada nisu pojavili, već im u trag nije ušla ni albanska strana. Njegov istraživački poduhvat nije postao čak ni deo neke od brojnih haških optužnica protiv srpskih političara i generala.
Pod Miloševićem Filipović je završio u zatvoru zbog špijunaže, a petooktobarska revolucija ga je amnestirala i unapredila u sekretara za informisanje u vladi Zorana Đinđića, u ime čije Demokratske stranke je i nastupao. Posle pisanja NIN-a iznenada se povukao tvrdeći da je nezadovoljan organizacijom resora. Dobio je i prestižnu međunarodnu nagradu, doduše ne Si-En-Enovu, "Evropski internet novinar godine".
Kako urednici i američkog i nemačkog novinara nisu posumnjali u neverovatnu sreću njihovih dopisnika? Kako urednik srpskog novinara nije zatražio dokaze za monstruozne optužbe pretočene u istraživački tekst?
Zato što nikome ne pada na pamet da posumnja u ono što se uklapa u njihove davno usvojene predrasude i stereotipe.
Da Trampa vole zatucani. Da je Asad Hitler. I da su Srbi koljači. A i da je rusko novinarstvo maligno.