Potezi Maje Sandu guraju Moldaviju i Pridnjestrovlje u novi konflikt

Ranije ove godine, predsednica Moldavije Maja Sandu predložila je da parlament razmotri promenu ustava kako bi se državni jezik zvanično preimenovao iz moldavskog u rumunski.

Nedavno je predsednica Sandu izjavila je da se vlasti pripremaju za moguću obustavu isporuka gasa iz Rusije, što značajno pogoršava ekonomsku situaciju u zemlji.

"Svaki dan se održavaju sastanci i sednice u energetskom sektoru. Ako `Gasprom` obustavi isporuke, imamo rezerve u skladištima na teritoriji Rumunije. Osim toga, deo gasa možemo kupiti na tržištu. Gasa će biti, ako ne od `Gasproma`, onda iz drugih izvora, ali cena je veoma visoka", upozorila je moldavska predsednica.

Ubrzo nakon što je izabrana, Maja Sandu je postala poznata po svojim antiruskim izjavama. Jedna od njih je da "Rusija pokušava da destabilizuje situaciju u Moldaviji" i da Moskva zapravo "vodi hibridni rat protiv Moldavije".

"Jačanje veza" Moldavije sa Zapadom

Analitičar "Karnegi fondacije" pisao je u septemrbu: "Sada izgleda da invazija Moskve na Ukrajinu uništila sve šanse da se Kišinjev ikada ponovo okrene Rusiji. U junu ove godine, Moldavija je, pored Ukrajine, dobila status kandidata za članstvo u EU. Svaka buduća moldavska vlada biće proevropska."

U budžetu Stejt departmenta za 2023. godinu predviđeno je izdvajanje od 47,9 miliona dolara "za reforme koje su neophodne za Moldaviju" i za "suzbijanje malignog uticaja Kremlja". Sjedinjene Države će, takođe, "podržati integraciju Moldavije u evropska energetska tržišta", kao i "jačanje veza sa Zapadom".

Nemački "Špigl" piše o Moldaviji kao o "sledećoj zemlji na Putinovoj listi": "`Republika Moldavija`, kako se zvanično zove, jeste mladi entitet koji je izašao iz ruševina Sovjetskog Saveza 1991. godine, bez jasne ideje o tome kako dalje. Jedino oko čega su se Moldavci složili je da je sada sve drugačije nego ranije."

Povećano interesovanje Zapada i SAD za Moldaviju, malu i siromašnu zemlju na istoku Evrope, izaziva zabrinutost, ne samo u Moldaviji. Naglo pogoršanje odnosa Kišinjeva sa Moskvom, primetno posle izbora Sandu za predsednicu Moldavije, značajno pogoršava ekonomsku situaciju i izaziva snažne političke potrese u zemlji.

Inače, Maja Sandu je diplomirala 2010. godine na Harvardskom institutu "Kenedi".

Kišinjev kao Kijev 2013.

Na suprotnom kraju političkog spektra u Moldaviji je bivši predsednik Igor Dodon, koji je već jednom (2016) uspeo da pobedi Sandu. Ranije su se u Moldaviji redovno smenjivale "prozapadne" i "proruske" vlade. Dodon sebe smatra proruskim političarem, koji želi da federalizuje Moldaviju. Takva Moldavija obuhvatala bi i područje nepriznate Pridnjestrovske republike, koja ne priznaje vlast u Kišinjevu i u kojoj je smešteno više od 1.500 ruskih vojnika. U izbornoj kampanji Dodon je obećao da će obnoviti trgovinske veze sa Rusijom i Moldaviju približiti Evroazijskoj uniji.

Da li je zaključak analitičara "Karnegi fondacije" – da će "svaka buduća moldavska vlada biti proevropska" – ipak preuranjen? Od 18. septembra, svakog vikenda u prestonici održavaju se protesti, koji glavni grad Moldavije, Kišinjev, "pretvaraju u ukrajinski Majdan s kraja 2013".

Kako izveštava "Politika", uzroci za nezadovoljstvo leže u tome što se "prorusko stanovništvo suprotstavlja evroatlantskim potezima vlasti, koji se ubrzavaju kako se pogoršava sukob u Ukrajini. Pritom, u zemlji raste inflacija, kupovna moć stanovništva je sve manja, a opozicija traži mere vlade da se zaštite socijalno ugroženi građani."

Pridnjestrovlje, samo jedan od problema sa kojim se suočava Moldavija

Pitanje otcepljene Republike Pridnjestrovlje je samo jedan u nizu problema sa kojim se suočava Moldavija, koja ostaje jedna od najsiromašnijih država u Evropi. U Moldaviji se ubrzano pogoršava politička, ekonomska i bezbednosna situacija. Dok opozicija traži ostavku vlade i predsednice, optužujući ih da državu i građane vode u propast pomažući Ukrajini, Maja Sandu tvrdi da Moskva želi da "zapali" državu, tako što se "grupa lopova iz Moldavije udružila sa proruskim partijama".

U zapadnim medijima vlada narativ da iza protesta u Moldaviji stoji Ruska Federacija i da je njen cilj svrgavanje predsednice. "Vašington post" je pisao da ruski FSB priprema državni udar u Moldaviji i da će on "verovatno" uslediti na zimu. Rusi su, navodno, poslali i političke eksperte u Moldaviju koji savetuju opoziciju i vuku stvarne poteze.

"Ali u Moldaviji živi mnogo proruskog stanovništva, koje nije koncentrisano samo u otcepljenom Pridnjestrovlju i koje ne želi da bude uvedeno u rat na obećanom putu za EU i NATO", zaključuje "Politika". "Najveća strepnja saveznika Maje Sandu je da socijalni i politički nemiri zaista mogu da dovedu do promene vlasti."

Režim na to reaguje hapšenjima, zatvaranjima i progonima političkih protivnika. Bivši predsednik Dodon je od maja do novembra držan u kućnom pritvoru, navodno zbog optužbi za "izdaju i korupciju". Ipak, Dodon nastavlja da "redovno poziva na masovne proteste", koji bi mogli dovesti do vanrednih predsedničkih izbora. Zahteve Dodona podržava i opozicija, između ostalih, Komunistička partija Moldavije koju predvodi Vladimir Voronjin.

Moldavija, nova članica NATO-a?  

Iako je, prema ustavu, vojno neutralna zemlja, Moldavija je, posle svega dve nedelje od početka sukoba u Ukrajini, zatražila prijem u NATO, a sada, prema rečima Maje Sandu, "ozbiljno razmatra i mobilizaciju". Sandu je već najavila da će mobilizacija uslediti "ukoliko ruske snage krenu ka Odesi".

U novembru je Ilan Šor, lider opozicione partije "Šor", zahtevao da se američki ambasador u Moldaviji Kent Logsdon proglasi za "personu non grata", zbog mešanja u unutrašnja pitanja zemlje.

Šor je, kao žrtva progona, prisiljen da se Moldavcima obraća iz inostranstva. Američki ambasador u Kišinjevu Logsdon nedavno je obelodanio listu na kojoj se našlo "devet osoba i 12 pravnih subjekata u Moldaviji", koji su optuženi za korupciju i širenje "zlonamernog uticaja Rusije". U poruci upućenoj zemljacima, Šor je izjavio: "Poštovani gospodine ambasadore, vi ste prekršili sve norme i okvire diplomatskih odnosa. Ne možete sebi dozvoliti da se ovako ponašate u stranoj državi".

Inače, u američkom saopštenju se pominju i mnogi drugi političari, osim Igora Dodona, ili partije gradonačelnika Kišinjeva Ivana Čebana Nacionalni alternativni pokret. Pored Šora, na listi su i njegova supruga, ruska pevačica Jasmin i bivši lider Demokratske partije Vladimir Plahotnjuk. Ubrzo posle objavljivanja ove liste, moldavska Komisija za vanredne mere je najavila da će protiv navedenih lica "primeniti sankcije".

"Ubica Moldavije, bezdušni robot"

Bivši predsednik Dodon je ranije izjavio: "Ako je neko, pre samo nekoliko meseci, još verovao da Maja Sandu ima dobre namere, ali ih ne može ostvariti, sada sve više ljudi shvata da Maja ne samo da je nesposobna da efikasno upravlja državom, već da je uništava. Ona uništava ekonomiju, društvenu koheziju, intelektualni ravnotežu, poverenje ljudi u sutra, uništava demokratiju."

Maja Sandu, tvrdi Dodon, "nije samo diktator, već i ubica Republike Moldavije. Ona sistematski razara sve što je normalno u ovoj zemlji. Ona mrzi ove narode, seje mržnju i podele u društvu."

Zvanični Kišinjev je do sada odbijao sve pozive na pregovore sa opozicionim vođama. "Sa njom se ne može civilizovano sarađivati," kaže Dodon, "ne mogu se voditi racionalni pregovori, jer ona radi protiv Moldavaca i protiv nacionalnih interesa Republike Moldavije. Ona je bezdušni robot, koji u glavi ima program koji su joj uneli stranci, i samo tuđe interese."

"U politici", zaključuje Dodon, "a pogotovo u moldavskoj politici, sve može da se promeni za vrlo kratko vreme, ništa nije večno i uvek oni na vlasti završe u opoziciji ili van skupštine."

Poseban problem je naoružavanje Moldavije, koje se intenziviralo od početka ukrajinskog konflikta. Nemačka je u septembru najavila isporuku bespilotnih letelica Moldaviji. "Glavni partneri Kišinjeva su danas SAD, NATO, Velika Britanija i EU, a njihov uticaj je sve očigledniji."

Kako ukazuje Dodon: "Svi vidimo da se Moldavija počela da se naoružava. Smanjena je potrošnja za poljoprivredu i infrastrukturu, a povećana za odbranu. Razumem da je na ovo teraju Amerikanci, ali moramo imati svoju glavu na ramenima. Da li sada vreme da kupujemo municiju, mitraljeze i topove, ili da nahranimo narod?"

Za Moldaviju je danas najvažniji mir, koji je moguće sačuvati jedino ako Moldavija vodi politiku u sopstvenom interesu: "Moldavija mora da sačuva državnost i neutralnost, svoju tradiciju i veru, da vodi spoljnu politiku u sopstvenom interesu i da postigne mirno rešenje pitanja Pridnjestrovlja. Neću odstupiti od ovih principa, šta god da se desi."

Nesposobnost da se upravlja ozbiljnim krizama

Aspurdno je, ili je to sasvim nemoguće, ruski uticaj u Moldaviji nazivati "malignim", posebno ako imamo u vidu da se ruske snage, raspoređene u Pridnjestrovlju, nalaze na osnovu sporazuma koji su 21. jula 1992. potpisali tadašnji predsednici Rusije i Moldavije, Boris Jeljcin i Mirča Snegur. Oružani Sukob je izbio nakon što je Snegur naredio da se pridnjestrovska policija "likvidira i razoruža".

Na protestima u Kišinjevu danas se mogu videti transparenti na kojima piše "Gubi se, Sandu!", "Dole diktatura" ili "Ostavka". Demonstranti su usvojili deklaraciju o uspostavljanju "narodne vlade, suda i odbrane" u Moldaviji.

Da li, međutim, danas u planu obnavljanje oružanog konflikta u Pridnjestrovlju i Moldaviji, za račun Zapada i pretvaranje ovih područja u novu Ukrajinu? "Sva je prilika da će destabilizacija u Moldaviji navesti Kijev i njegove saveznike da jednom zauvek liše Moskvu svih njenih poluga tako što će samoproglašenu Pridnjestrovsku republiku očistiti od tamošnjeg vojnog prisustva", previđa, nimalo dobronamerno, zazivajući nove etničke konflikte u zemlji, već citirani analitičar "Karnegi fondacije".

Odnosno, kako je moguće da se državama upravlja sa toliko lakomislenosti, kao što to radi predsednica Moldavije Maja Sandu? Svaki njen potez vodi ka daljoj eskalaciji i podiže međunacionalne tenzije u zemlji. Kako primećuje bivši švajcarski obaveštajac Žak Bo: "Odluke koje donese zapadne vlade otkrivaju generaciju lidera koji su (u najmanju ruku) isuviše mladi i neiskusni, kao što je finska premijerka Sara Marin; koji su neznalice, a ipak smatraju sebe za pametne, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona; koji su doktrinari, poput Ursule fon der Lajen, ili fanatici, kao što su lideri baltičkih država." Ovom spisku sada mirne duše možemo priključiti i Maju Sandu. Svi oni dele istu nesposobnost: da upravljaju složenim krizama.

"Kada glava nije u stanju da razume svu složenost krize, odgovaramo dogmatizmom. To je ono što vidimo da se dešava svuda u Evropi." Istočnoevropske zemlje, posebno baltičke države i Poljska, pokazale su se kao lojalne sluge američke politike. Takođe su pokazale nezrelo, konfrontirajuće i kratkovido upravljanje."

Isto danas možemo da zaključimo i za Moldaviju.

"Gubitak uticaja Zapada", daje Bo, tesno je povezan sa činjenicom da on nastavlja da „tretira ’ostatak sveta’ kao malu decu i da zanemaruje korist od dobre diplomatije." Ove pojave nisu započele sa Ukrajinom, mada je i više nego izvesno da nam ukrajinska kriza "otvara oči i da ubrzava ove promene".