Predsednik Rumunije: Nema dovoljno dokaza da se Rusija mešala u izbore

Znamo šta se desilo, ali je komplikovano direktno označiti Rusiju, rekao je Klaus Johanis

Rumunski predsednik Klaus Johanis rekao je da su predsednički izbori poništeni zbog "suptilne i složene" strane intervencije i priznao da "nema dovoljno direktnih dokaza koji bi dozvolili da imenuje Rusiju kao poreklo intervencije". 

Na pitanje rumunskih novinara zašto je odluka o poništavanju rezultata doneta izbora doneta kasno, predsednik Johanis je rekao da nikoga ne smatra odgovornim. 

"Mnogo toga je primećeno posle prvog kruga. Nešto je primećeno i ranije. Kampanje su česte na društvenim mrežama. Centralna izborna komisija je pozvala TikTok da prekine kampanju, ali je kampanja nastavljena za jednog kandidata (Kalin Đorđesku). Trebalo je nekoliko dana pre nego što je počela rasprava", rekao je Johanis, a prenose rumunski mediji. 

Što se tiče porekla uticaja, Johanis je "priznao da nema direktnih dokaza koji bi vodili do Rusije, zbog složenosti sajber prostora".

"Znamo šta se desilo, ali je komplikovano direktno označiti Rusiju. U sajber prostoru je veoma komplikovano pripisati krivicu za sajber napade Rusiji. Ali takvi napadi imaju takvu složenost, pa je jasno da samo državni akteri mogu da ih izvedu, a u ovom slučaju to je bila Rusija", sumnja Johanis.

Inače, u prvom krugu izbora u Rumuniji pobedio je nezavisni kandidat Kalin Đorđesku, čiji stavovi se ne poklapaju sa mišljenjima Zapada. Odmah je označen kao ruski čovek i krenuli su pritisci da se njegov uspeh poništi. Ustavni sud je najpre prihvatio, pa onda 6. decembra, dva dana pred drugi krug, poništio rezultate prvog prvog i ceo izborni proces će se ponoviti. Johanisu je produžen mandat, a čeka se datum novog glasanja. 

Ustavni sud je doneo odluku na osnovu dokumenata tajne službe koji su se odjednom pojavili, postali javni i ukazali na navodni uticaj Rusije. 

Spekuliše se da Kalin Đorđesku možda neće ni moći ponovo da se kandididuje, a on je, u međuvremenu, tužio institucije Rumunije.  Proevropske partije su formirale blok i nameravaju da imaju jedinstvenog, novog kandidata na ponovljenom glasanju.