Nova geopolitička mapa Bliskog istoka: Demoni haosa kruže iznad Sirije

Pripadnici grupe Hajat Tahrir el Šam (HTŠ) i njen vođa Abu Muhamed el Džolani, nekadašnji komandant Al Kaide, proglasili su "pobedu u Siriji". Džolani je obećao i da se Sirija neće pretvoriti u novi Avganistan. Na društvenim mrežama prozapadni propagandisti i antiruske grupe šire narativ da je za "Asadov poraz kriva Rusija".

Gutereš: Izraelski vazdušni napadi na Siriju predstavljaju kršenje suvereniteta zemlje

Kružile su glasine i o navodnom "sporazumu" između Rusije, Izraela i Turske, koji je omogućio pad Sirije, ali i to su, pokazalo se, potpuno neosnovane tvrdnje. "Asadov pad bio je rezultat državnog udara, a ne vojnog poraza", tvrdi brazilski geopolitičar Lukas Lejroz na sajtu "Fondacija strateške kulture".

Za uvu tvrdnju, dodaje Lejroz, postoji nekoliko dokaza: "Asad je nedavno počeo da sarađuje sa zalivskim silama, tradicionalnim protivnicima Irana, koje su vršile pritisak na Siriju da smanji strano (iransko) vojno prisustvo. Neki sirijski generali su podržali ovaj narativ, što je ograničio Asadovu sposobnost da tokom terorističke ofanzive zatraži pomoć od Rusije i Irana".

HTŠ je samo etiketa

Bilo kako bilo, Sirija je, na koncu, pala u ponor: "Demoni Al Kaide, ISIS-a i najtvrdokornijih elemenata Muslimanske braće upravo kruže nebom iznad Sirije", piše bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk. Sirijom vladaju haos, pljačka, strah i strast za osvetom, dodaje Kruk, a "ulična pogubljenja su postala sasvim uobičajena stvar".

HTŠ je samo etiketa, poput Al Kaide, ISIS-a ili Nusra fronta, a njene frakcije su se već upustile u frakcijske borbe. "Sirijska država se raspala preko noći", konstatuje britanski obaveštajac. "Policija i vojska su se povukle i prepustile skladišta oružja islamističkim milicijama. Zatvori su ispražnjeni. Neki od zatvorenih su bili politički zatvorenici; ali, mnogi i nisu. Okoreli zločinci sada slobodno lutaju ulicama".

Za to što su u Siriji, koja predstavlja jednu od kolevki civilizacije na Bliskom istoku, duhovi pušteni iz boce, odgovorni su, bez ikakve sumnje, Vašington, "turski sultan Erdogan" i Izrael, koji trenutno slavi pobedu. "Izraelci su za nekoliko dana, u 'najvećoj vazdušnoj operaciji u istoriji Izraela', potpuno uništili vojnu infrastrukturu Sirije sa preko 600 vazdušnih udara: protivvazdušnu odbranu, helikoptere, avione, mornaricu i arsenale", dodaje Kruk.  

Ukratko, kako zaključuje britanski diplomata: "Sirija je prestala da postoji kao geopolitički entitet". Na jugozapadu, izraelski tenkovi su zauzeli Golan i nalaze se na svega 20 kilometara od Damaska. Na istoku se, uz direktnu američku vojnu podršku, kurdske snage bore da ovladaju izvorištima nafte, dok Erdoganove snage i proturske milicije pokušavaju da potpuno razbiju kurdsku enklavu.

Pirova pobeda Zapada?

Zapravo, radi se pre svega o nafti. Godine 2015. magazin "Ekonomist" izvestio je o otkriću "crnog zlata na Golanskoj visoravni". Sirija Bašara Asada je prestavljala veliku prepreku energetskim apetitima Zapada.   

Uz to, idu i drugi, manji dobici u ovoj "velikoj igri": sada je, sa povratkom ISIS-a i islamista, iza koga stoje SAD i otomanski revanšizam, doveden u pitanje nastavak procesa pomirenja sunitske sfere i Irana. Kako napominje Kruk: Turci se nikada nisu pomirili sa ugovorom iz 1923, kojim su novoj državi ustupili ono što se danas naziva severnom Sirijom. 

Sve u svemu, za samo nekoliko dana, "Sirija je raskomadana, podeljena, balkanizovana", kaže Kruk. Pred našim očima se upravo stvara nova geopolitička mapa Bliskog istoka, a to postavlja mnoga pitanja, pre svega u promeni pozicije Rusije, Irana i Kine i drugih zemalja BRIKS-a.

"Ameriken konzervativ": Kako Vašington radi na svoju štetu, a korist Izraela - slučaj Asad

Za početak, Moskva je već zaključila da "sporazumi" o prekidu vatre, kao što je sporazum iz Astane o obuzdavanju džihadista u autonomnoj zoni Idlib, nisu vredni papira na kome su napisani, dodaje britanski obaveštajac. I to će rusko rukovodstvo učiniti još nepopustiljivijim u pogledu "zamrzavanja sukoba", kao što to danas predlaže Zapad u Ukrajini.

Iranski vrhovni vođa Ali Hamnej je 11. decembra jasno potvrdio: "Nema sumnje da je ono što se dogodilo u Siriji planirano u komandnim centrima SAD i Izraela. Imamo dokaze o odgovornosti SAD i cionističkg režima".

Iran, suprotno nekim očekivanjima, neće okrenuti leđa ni Kini, ni Rusiji ni BRIKS-u. Vratiće se povezivanju različitih niti regionalnog otpora u borbi protiv reinkarnacija Al Kaide.

"Pobeda" u Siriji bi se na kraju mogla pokazati samo kao Pirova pobeda Zapada, zaključuje Kruk. 

SAD vladaju putem haosa

Ni Kina nije nimalo zadovoljna razvojem događaja u Siriji, tim pre što su istaknutu ulogu u njima imali Ujguri, za koje se procenjuje da u Idlibu imaju snage od približno 30.000 ljudi. Haos u Siriji je i direktna pretnja kineskom projektu obnavljanju drevnih "Puteva svile".

Slično je i sa Ukrajinom. Glasine o podršci hunte u Kijevu džihadističkim milicijama ne bi trebalo unapred isključiti. Ove glasine izgledaju gotovo kao šala, jer se Ukrajina nalazi pred vojnim kolpasom, a Kijev preživljava jedino zahvaljujući zapadnoj pomoći.

Ipak, primećuje italijanski politički pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine": "Više ne možemo isključiti da je Zelenski poslao neku specijalnu jedinicu u Siriju kako bi podržao džihadiste".

Zapad ima već dovoljno, i previše, svojih problema. Zapadne zemlje tonu sve dublje u dugove, a njihov manevarski fiskalni prostor se sužava. Drugim rečima, Zapadu/Vašingtonu su neophodni resursi sa Bliskog istoka, a tu glavni ulog nije Sirija nego Iran.  

"Zapad se vekovima vekovima bori za bliskoistočne resurse, i to je ono što se i danas skriva u pozadini ovog rata. Nekada je to bilo zlato, a od 70-ih je bila nafta, ali je petrodolar u međuvremenu značajno oslabio", zaključuje Kruk. 

Zapad nema mnogo vremena. Vašingtonu se žuri. Dobitak SAD na šahovskoj tabli Bliskog istoka nije zanemarljiv, ali on ne može da reši ključni problem: sudbinu opadajućeg petrodolara. U toku je trka za pronalaženje novog oslonca za dolarsku "fijat valutu".   

Iz tih razloga, Vašington nikad nije želeo mirnu Siriju. "Haos koji trenutno vlada u ovoj zemlji", dodaje Marćiljano, "uprkos bajkama koje nam pričaju zapadni mediji, koristi jedino interesima SAD".

To je, uostalom, način na koji oduvek vladaju talasokratije (pomorske sile), koje teže da kontrolišu ne teritorije već trgovačke puteve. A to znači "držanje protivnika u stanju trajne slabosti ili, ako je moguće, u stanju haosa".

Za sada, to im je pošlo za rukom. Na nešto duži rok, Sirija će se po svoj prilici ipak pretvoriti u novi Avganistan. Taj proces je već u toku.