Premalo i prekasno: Saveznici SAD kažu da je Bajdenova strategija koštala Ukrajinu šanse za "pobedu"

Iako je Džozef Bajden uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću odobrio Ukrajini upotrebu američkog oružja dugog dometa na ciljeve u Rusiji (opasno gurnuvši planetu ka trećem svetskom ratu), poslao još vojne i finansijske pomoći i podržao još sankcija protiv Moskve, njegovi "saveznici" sada kažu da to nije dovoljno i da će Ukrajina morati da odustane od delova "svoje teritorije" u zamenu za bezbednosne garancije.

Drugim rečima, kažu zvaničnici, ishod sukoba u Ukrajini biće u velikoj meri posledica odluka koje je Bajden doneo ili nije doneo u protekle dve godine.

Zataškavanje Bele kuće: Džo je bio senilan od prvog dana predsedavanja

"Blumberg" navodi da je Bajden tako "kriv" što u jesen 2022. godine, nije poslao Vladimiru Zelenskom još oružja koje je ovaj tražio iz straha od eskalacije.

"Srce mu je nesumnjivo bilo na pravom mestu - razumeo je važnost stajanja uz Ukrajinu protiv ruske agresije", rekao je bivši britanski ministar odbrane Grant Šaps. "Međutim, njegov pristup je često bio previše oprezan i neodlučan, uzdržavajući se od pružanja odlučujuće podrške koja je bila potrebna da se preokrene situacija" u korist Kijeva, pojasnio je.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, pak, kaže da nije bilo tako i da je američka operacija naoružavanja Ukrajine i pre i tokom sukoba bila "izuzetan podvig" i da je, samo zahvaljujući podršci SAD Ukrajina uspela da opstane.

Paradoks je, kažu neimenovani zvaničnici koje je "Blumberg" intervjuisao, da je ishod za Ukrajinu sada sličan, bez obzira da li su Bajden ili Donald Tramp glavni. Tramp je pozvao na hitan prekid vatre, a njegovi kandidati za nacionalnu bezbednost su nagovestili da bi svaki dogovor verovatno doveo do toga da Ukrajina mora da prihvati zamrzavanje sukoba duž trenutnih linija fronta i odustane od težnje da se uskoro pridruži NATO-u.

Iza igre okrivljavanja krije se dublja istina koja frustrira zvaničnike sa obe strane Atlantika: Uprkos svim pričama o evropskim prestonicama koje se predstavljaju kao sila, SAD su i dalje jedina zemlja NATO koja može da preokrene ravnotežu u velikom sukobu koji uključuje Rusiju. Dakle, ishod sukoba u Ukrajini će neizbežno biti oblikovan odlukama donetim u Beloj kući.

Novi izaslanik SAD za Ukrajinu: Tramp bi mogao da zaustavi sukob do kraja godine

Osnovni problem, prema dvojici visokih evropskih zvaničnika, bio je u tome što je Bajdenova strategija bila usmerena na to da spreči Ukrajinu da izgubi (odmah), bez postavljanja puta ka "pobedi". To je, kažu zvaničnici, ostavilo Ukrajinu zaključanu u dugotrajnom sukobu u kome su stradale desetine hiljada ljudi.

Interesantno je i da je manje od godinu dana nakon početka sukoba, tadašnji načelnik Združenog generalštaba Mark Mili ponudio je alternativni pristup koji ne bi nosio isti rizik od ruske eskalacije: naterati Zelenskog da pregovara sa Putinom. Međutim, u tom trenutku, mantra zapadnih zvaničnika, javno i privatno, bila je da će samo Zelenski i Ukrajinci odlučiti kada će pregovarati.

Prema jednom visokom evropskom zvaničniku, Bajden je imao dve strateške opcije: pojačati podršku kako bi Kijev mogao da "završi posao" ili podstaći mirovne pregovore. Nije izabrao ni jednu.

Zanimljiv je i raskol u stavovima EU i SAD oko direktnog sukoba nuklearnih sila. Dok Evropljani smatraju da Moskva samo preti, Vašington je stava da je Rusija "mrtva ozbiljna".

Potemkinova vojska: Zašto je Evropa nespremna da se brani

"Predsednik ima još jednu jedinstvenu odgovornost", rekao je državni sekretar Entoni Blinken na događaju u Vašingtonu ove nedelje. "Njegova je odgovornost da osigura da Ukrajina ima sve što možemo da pružimo da se izbori sa agresijom – ali i da izbegne direktan sukob sa Rusijom. Ne treba nam direktan sukob između nuklearnih sila."

Zvaničnici u Vašingtonu su rekli da su SAD na kraju poslale sve što su mogle, kada su zalihe dozvoljavale i kada su njihove sposobnosti procene imale smisla na bojnom polju. Ipak, ništa od te pomoći nije "srebrni metak" budući da Ukrajina ima manje ljudi nego oružja za razliku od Rusije koja je - dok je Bajden razmatrao da li da pošalje oružje dugog dometa, avione Kijevu - em napredovala na frontu, em svojim uspesima dramatično oslabila kako ekonomiju Kijeva, tako i odlučnost preostalih vojnika.

Da je bilo više pomoći poslate ranije, do bi bilo odlučujuće, smatra letonski ministar spoljnih poslova Baiba Braže. "Ali, tako je kako je."