Nuklearna fuzija: Veza koju ni Zapad ni Rusija ne mogu da raskinu

Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini dovela je do prekida odnosa Moskve sa EU i SAD u skoro svim oblastima, od energetike preko trgovine do putovanja, ali postoji jedno partnerstvo od kog ne mogu da pobegnu.

Ušuškan u tihom i sunčanom kraju južne Francuske, nalazi se Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor (ITER) - pokušaj da se iskoristi moć nuklearne fuzije za oslobađanje ogromnih količina čiste energije, i na ovom projektu nastavljaju da rade rame uz rame evropski i ruski naučnici.

U projektu ITER učestvuje 35 zemalja i "nastao" je na sastanku predsednika SAD Ronalda Regana i sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova 1985. nakon decenija hladnoratovskih tenzija. ITER, piše "Politiko", nema načina da izbaci Rusiju iz eksperimenta bez rušenja cele šeme.

Projekat vredan 44 milijarde evra ima za cilj da testira nuklearnu fuziju - proces koji se odvija u centru zvezda - kao održiv izvor energije bez ugljenika koja je minimalno radioaktivna. Ubrizgavanjem vrele plazme koja dostiže 150 miliona stepeni Celzijusa u uređaj koji "obuzdavaju" magnetna polja, jezgra vodonika se spajaju u jezgro helijuma i dodatne neutrone, oslobađajući ogromne količine energije.

EU snosi oko polovinu troškova ITER-a i učestvuje u projektu preko agencije "Fjužn for Jurop" (F4E). Indija, Japan, Kina, Rusija, Južna Koreja i SAD imaju po oko devet odsto udela.

Kao aktivni učesnik u ITER-u, Rusija još ima oko 50 zaposlenih, uključujući inženjere, koji rade na licu mesta.

Neposredno nakon što je Moskva u februaru pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, projekat se našao u "procepu" budući da su predstavnici ruske vlade deo odbora za donošenje odluka na visokom nivou, Saveta ITER, zajedno sa svojim evropskim i američkim kolegama.

Iako je "sama organizacija apolitična, mnogi ljudi su se pitali" šta da rade, rekao je glavni inženjer ITER-a Alen Bekule i dodao da je bilo "mnogo tuge" među osobljem.

"Politička situacija za sada je stabilna, a svi članovi su poručili da žele da nastave da rade zajedno", rekao je on.

Eksperiment, koji je prekoračio i budžet i rok, i ranije je bio prilično kontroverzan. Francuska uprava za nuklearnu bezbednost u januaru je suspendovala montažu fuzionog reaktora iz straha za bezbednost. F4E optužuju da "neguje" kulturu pritisaka na zaposlene i nametanja previše posla, što je - kažu kritičari - rezultiralo najmanje jednim samoubistvom.

Za razliku od laboratorije za fiziku čestica sa sedištem u Ženevi CERN – istraživačkog centra za saradnju koji je prekinuo svoje veze sa Rusijom nakon što je počeo sukob, ITER je međunarodni sporazum kao što su Ujedinjene nacije, što otežava suspenziju Moskve, rekao je Bekule.

Uz to, treba imati na umu da 90 odsto finansiranja dolazi ne u obliku gotovine, već opreme, pri čemu svaka zemlja učesnica proizvodi jedinstveni deo celokupnog reaktora po meri koji se zatim sastavlja kao džinovska slagalica.

Iako je postavka osmišljena da stvori specijalizovanu ekspertizu za fuziju širom sveta i stimuliše domaću proizvodnju, to sada znači da ako jedan član ne isporuči deo, ceo projekat može da propadne, a šteta bi se merila u milijardama evra/dolara.

Čak i da su htele, zemlje ne bi mogle da izbace Rusiju iz projekta, jer u ustavu ITER-a ne postoji nijedna klauzula koja bi im to omogućila. Umesto toga, svaka druga zemlja bi morala da se povuče.

To ipak ne znači da Ukrajina nije uticala na čitav projekat. Zapadne sankcije uvedene Moskvi žestoko su otežale nabavku delova ruske proizvodnje.

"Ispostavilo se da je 2022. jedna veoma važna godina u pogledu ruskih isporuka" za projekat, rekao je Bekule. A Moskva proizvodi ključne delove, uključujući sabirnice — aluminijumske šipke koje napajaju reaktor ogromnom električnom strujom — i prsten od 200 tona magneta koji oblikuje plazmu i drži je suspendovanu u reaktoru, nazvan polidalni kalem.

Prevoz sabirnica kamionom i kalema iz Sankt Peterburga do Marsejana brodom, zahtevao je ogromnu količinu papirologije i pravdanja raznim evropskim zemljama da je ITER isključen iz sankcija. Sve to je, dodao je Bekule, odložilo isporuke do dva meseca.

Takođe je na cedilu ostavilo rusko osoblje, uključujući inžinjera montaže rođenog u Moskvi Vladimira Tronzu, koji je radi na ITERU od 2016.

"U početku su se svi pitali šta će se dogoditi? Da tražimo drugi posao? Da se spakujemo i vratimo?", rekao je on i dodao da su članovi ruskog osoblja u početku bili zabrinuti da će Moskva napustiti projekat.

Do toga nije došlo, a većina osoblja nije zainteresovana da se vrati, s obzirom da su se mnogi nastanili u jugoistočnoj Francuskoj.

"Saradnja je važna — važno je održavati veze i… razgovarati", rekao je on i dodao da je projekat "globalno dobro".