G7 je "upravni odbor slobodnog sveta", kaže Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džozefa Bajdena. Ako je tako, slobodni svet ima problem. Većina vlada G7 sada je toliko opterećena domaćim političkim problemima da nisu u stanju da upravljaju sopstvenim zemljama - a kamoli slobodnim svetom.
Primera radi, u Francuskoj je vlada nedavno pala nakon što nije mogla da usvoji budžet. Novi premijer je postavljen ali ga čekaju isti problemi.
Nemačka ide na izbore nakon raspada semafor koalicije koju predvodi Olaf Šolc. Nedavni izbori u Japanu doveli su do toga da je vladajuća Liberalno-demokratska partija izgubila većinu prvi put od 2009. godine. U Kanadi se skoro decenija na vlasti Džastina Trudoa bliži kraju.
Izvan SAD, jedine dve zemlje G7 koje bi mogle da tvrde da imaju stabilnu vladu su Velika Britanija i Italija, s tim što je Kir Starmer posle pet meseci na funkciji nepopularniji od bilo kog premijera Velike Britanije u protekle četiri decenije.
Pa šta muči G7? Kao i uvek, lokalni problemi ali i dva velika sveobuhvatna faktora koji otežavaju skoro svim demokratijama G7 da održe stabilne vlade.
Prvi je odumiranje političkog centra i uspon populističkih partija. Drugi je fiskalni pritisak izazvan sporim rastom, starenjem društava, pandemijom, finansijskom krizom iz 2008. i zahtevima za povećanjem potrošnje na odbranu.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću verovatno će doprineti atmosferi političke nestabilnosti širom G7, ocenjuje "Fajnenšel tajms" i podseća da desničarske i populističke stranke širom G7 sada imaju prijatelja u Beloj kući