Izraelska armija je saopštila da je njen glavni zadatak u Siriji da uništi vojnu strukturu ove zemlje.
Za samo 48 sati, izraelska vojska je izvela oko 480 udara na stratešku vojnu infrastrukturu u Siriji.
"Izraelske odbrambene snage (IDF) uništile su većinu skladišta strateškog naoružanja u Siriji", navodi se u saopštenju izraelske vojske i dodaje da su "mete bile i ratni brodovi, protivavionske baterije i fabrike naoružanja".
Ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da vojska uništava strateško oružje širom Sirije, uključujući i sisteme protivvazdušne odbrane, zemlja-vazduh, zemlja-zemlja, krstareće i dalekometne rakete.
Ovi vazdušni napadi, dodao je izraelski zvaničnik, nastaviće se i ubuduće.
Sirijska opservatorija za ljudska prava je potvrdila da je Izrael uništio kritičnu vojnu infrastrukturu u Siriji, uključujući sirijske aerodrome i skladišta, eskadrile aviona, radare, vojne radarske stanice, skladišta oružja i municije na različitim lokacijama u većini sirijskih provincija.
Sada je sasvim jasno da Izrael nastoji da uništi vojne kapacitete Sirije i da "zauvek" učvrsti vojno prisustvo na Golanskoj visoravni. Ali, to nije sve.
Početak stvaranja "Velikog Izraela"
Reč je o početku realizacije plana stvaranja "Velikog Izraela", komadanja i aneksije teritorija susednih zemalja, uključujući i zemlje poput Saudijske Arabije ili Jordana, čije su prve žrtve Pojas Gaze, Liban i Sirija.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je nedavno, na pres konferenciji u Jerusalimu, izjavio da će Golanska visoravan, koju je Izrael okupirao pre skoro 60 godina, ostati "zauvek izraelska".
Netanjahu se ovom prilikom zahvalio novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu zato što je tokom prvog mandata priznao izraelsku aneksiju Golanske visoravni.
Izrael je okupirao Golansku visoravan, koja pripada Siriji, posle Šestodnevnog rata 1967. godine, a potom ju je 1981. i anektirao, što su osudile Ujedinjene nacije i sve susedne zemlje. Na primedbu predstavnika UN, da su akcije Izraela kršenje sporazuma iz 1974. o razdvajanju snaga Izraela i Sirije, Netanjahu je odgovorio krajnjim cinizmom: da su kolaps Asadove vlade i povlačenje sirijske vojske sa položaja "poništili ovaj sporazum".
Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler izrazio je razumevanje za postupke Izraela, koji, prema njegovim očekivanjima, navodno "nisu trajni". SAD, dodao je, "žele dugoročnu stabilnost u odnosima između Izraela i Sirije".
Ipak, sada su izraelske trupe udaljene samo 20 kilometara od Damaska.
Sistem u američko-izraelskom ludilu
U ovom američko-izraelskom ludilu ipak ima sistema. Za to vreme, istiha, gotovo u potaji, odvija se brutalna likvidacija sirijskih naučnika koji su radili za sirijsko Ministarstvo odbrane.
Kako izveštava ruski ekspert za arapske zemlje Viktor Mihin za sajt "Nju istern autluk", doktor Hamdi Ismail Nadi, naučnik i bivši šef istraživačkog centra sirijskog Ministarstva odbrane, koji se nalazi u blizini Damaska, pronađen je mrtav u svojoj kući.
"Doktor Nadi je bio hemičar i učestvovao je u programima razvoja hemijskog oružja", dodaje Mihin, "a ubijena je i Zahra Hemsija, mikrobiolog uključen u programe nuklearnih istraživanja, koja je pronađena u svojoj kući sa nekoliko prostrelnih rana.
Ubijena je doktor Šadija Habal, fizičarka koja je učestvovala u međunarodnim programima. Zajedno sa njom, ubijen je i njen suprug, a sva istraživanja doktor Habala su ukradena.
Smrt Nadi, Zahre Hemsije i Šadije Habal, smatra ruski ekspert, podseća na ubistva iračkih naučnika koja je, pre više od dve decenije, nakon svrgavanja predsednika Sadama Huseina, počinila izraelska obaveštajna služba.
"Nakon svrgavanja Sadama Huseina, stotine iračkih naučnika, akademika i intelektualaca bilo je kidnapovano ili ubijeno u haosu koji su izazvale SAD invazijom na Irak", dodaje Mihin.
Sva ta ubistva predstavljala su sistematski pokušaj da se eliminišu naučnici koji su bili ključni za rekonstrukciju Iraka.
Tada je, prema izveštajima, izraelski Mosad, u saradnji sa SAD, ubio preko 500 iračkih naučnika i profesora. Palestinski informativni centar je 14. juna 2005. izvestio da su izraelski agenti u Iraku, u saradnji sa CIA, ubili preko 350 iračkih naučnika i više od 200 univerzitetskih profesora i akademika.
Sada se sve to danas ponavlja i u Siriji. O tadašnjim aktivnostima Mosada u Iraku, svedoči i izveštaj Stejt departmenta upućen tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu, koji potvrđuje da su agenti Mosada sistematski eliminisali iračke iračke naučnike i univerzitetske profesore.
"Izraelske specijalne snage deluju u Iraku više od godinu dana, a glavni cilj njihovih aktivnosti je bio da pobiju iračke naučnike i intelektualce. Nakon neuspeha Amerikanaca, cionisti su pribegli masovnim atentatima. Ova kampanja je, takođe, imala za cilj da prinudi jedan broj iračkih naučnika da sarađuju sa SAD", saopštio je Palestinski informativni centar.
Politika "spaljene zemlje"
Sada je očigledno je da Izrael na identičan način postupa i u Siriji. Politika Izraela prema Siriji je politika "spaljene zemlje", a njoj nema ko da se suprotstavi.
Vlast u zemlji preuzela je šarena koalicija islamističkih bandi, pod zastavom Hajat Tahrir el Šam (HTŠ). Vođa ove grupe Abu Muhamed el Džolani nazvao je pad Asada "pobedom islamske nacije". Međutim, on ćuti o nastavljanju izraelske agresije na Siriju.
I druge zapadne zemlje mudro ćute, jer znaju da su Vašington i Tel Aviv inscenirale pad Damaska. U stvari, zapadne zemlje su sponzori svih terorističkih organizacija u Siriji. Doduše, nekoliko arapskih zemalja se usprotivilo izraelskim napadima na Siriju, ali one nisu preduzele nikakve konkretne mere protiv Izraela.
Sada je sasvim očigledno da su sadašnji vladari Sirije, kao i zemalja regiona, dali Izraelu "kart blanš" da nastavi sa strategijom "spaljene zemlje" u Siriji, zaključuje Mihin, a to je sasvim u skladu sa ekspanzionističkim ambicijama Izraela.
Zato je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar mogao da, povodom napada Izrael na Siriju, mirne duše mogao da izjavi u intervjuu za list "Tajms ov Izrael", da je "jedino što nas zanima je bezbednost Izraela i njegovih građana. Zato smo uništili sisteme strateškog naoružanja i vojnu strukturu Sirije".
Izraelski ministar nije ni morao da odgovara na pitanja u likvidacijama sirijskih naučnika. Podrazumeva se da ga za to, ni u Izraelu ni na Zapadu, niko ne bi ni pitao.
Međutim, ova izjava je, zaključuje ruski ekspert, sama po sebi jasna kao dan.