Danska povećava vojni budžet Grenlanda posle Trampovog komentara

Dronovi i timovi psećih zaprega biće raspoređeni na zaleđeno ostrvo, rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen

Danska će potrošiti više od 1,5 milijardi dolara na odbranu Grenlanda, izjavio je ministar odbrane Troels Lund Poulsen, nekoliko dana nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izjavio da želi teritoriju pod američkim "vlasništvom i kontrolom".

Poulsen je lokalnim medijima rekao da će Kopenhagen potrošiti najmanje 1,5 milijardi dolara na paket mera čiji je cilj povećanje danskog vojnog prisustva na Grenlandu. Paket uključuje dva patrolna čamca, dve bespilotne letelice dugog dometa, dve ekipe psećih zaprega i sredstva za nadogradnju jednog od civilnih aerodroma na teritoriji za smeštaj borbenih aviona F-35.

"Dugi niz godina nismo dovoljno ulagali u Arktik, sada planiramo jače prisustvo", rekao je on.

Dva dana ranije, Tramp je na društvenim mrežama objavio da "u svrhu nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, Sjedinjene Američke Države smatraju da su vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutna potreba".

Tramp je dao slične komentare tokom svog prvog mandata, nudeći da otkupi Grenland od Danske, što bi, kako je rekao, bio "u suštini... veliki posao sa nekretninama".

Poulsen je rekao da je odluka o povećanju vojne potrošnje na Grenlandu unapred planirana i da je "ironija sudbine" što je objavljena odmah nakon Trampovih komentara.

Premijer Grenlanda Mute Egede je ljutito odgovorio na Trampov post. "Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju. Ne smemo izgubiti našu dugu borbu za slobodu", rekao je on, pre nego što je dodao da pozdravlja povećanu trgovinu i saradnju sa SAD.

Grenland je dobio samostalne "kolonije" od Danske 1979. godine, iako se o njegovoj odbrani i spoljnoj politici i dalje odlučuje u Kopenhagenu. Oko 80 odsto ostrva je pokriveno debelim ledenim pokrivačem, a dve trećine njegove teritorije leži iznad Arktičkog kruga. Grenland je dom velike baze američkih svemirskih snaga, koja je najseverniji američki vojni objekat na svetu.

Sticanje kontrole nad Grenlandom bi dramatično proširilo američki pristup Arktičkom okeanu. Trenutno 50 odsto arktičke obale čini ruska teritorija, a region je od ključnog strateškog i suverenog značaja za Moskvu.

Tramp nije prvi predsednik SAD koji je predložio kupovinu Grenlanda. Ideju je prvi izneo Endru Džonson 1860-ih. Džonson je završio pregovore o kupovini Aljaske od Rusije za 7,2 miliona dolara 1867.