Panika sa Baltika: Bez Amerike nemamo šanse protiv Rusije

Vlasti Finske, Letonije i Estonije priznale su da evropske članice NATO-a nisu spremne da se suprotstave Rusiji bez učešća SAD i nalaze se na granicama svojih mogućnosti u pružanju vojne pomoći Kijevu, naveo je britanski list "Independent".

U intervjuu za britanski list predsednik Letonije Edgar Rinkevič, predsednik Finske Aleksandar Stub i premijer Estonije Kristen Mihal su se saglasili da NATO nije spreman da nastavi sa pomaganjem Kijevu bez SAD.

"NATO nije spreman da se bori protiv Rusije bez SAD izjavili su lideri tri zemlje, pozivajući saveznike da značajno uvećaju rashode na odbranu", piše "Independent".

Potemkinova vojska: Zašto je Evropa nespremna da se brani

"Nismo spremni. To je sasvim očigledno", rekao je u intervjuu lider Letonije, naglasivši da nije dovoljno samo se nadati da će SAD ulagati u Evropu kao ranije.

Kako se navodi u tekstu, nesposobnost Evrope da samu sebe zaštiti, samo ističe njene poteškoće sa nastavkom pružanja vojne pomoći Kijevu.

"Trenutni problem nije samo taj što mnoge zemlje nisu spremne da dostave Ukrajini oružje, već i to što odbrambena industrija nije u stanju da ga proizvodi da odgovarajućem nivou. Mi pomažemo Ukrajini čime možemo, ali često se nalazimo na granici svojih mogućnosti", navodi Rinkevič u intervjuu.

Prethodno je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izrazio nezadovoljstvo radom NATO-a i pretio izlaskom iz Alijanse, ako evropski partneri ne budu snosili veću finansijsku odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Zemlje NATO-a su se na samitu u Vilnjusu 2023. godine dogovorile da troše najmanje dva odsto BDP-a na odbranu. U ovom trenutku, prema podacima Alijanse, 23 zemlje od 32 članice NATO-a troše dva odsto BDP-a. Prema izveštajima zapadnih medija, Tramp, koji je kritikovao Evropu zbog njenog malog doprinosa odbrambenim sposobnostima NATO-a, namerava da zahteva od zemalja članica organizacije da povećaju potrošnju za odbranu na tri odsto BDP-a.