Svet
Monroova doktrina 2.0: Povampirenje Amerike u stilu Donalda Trampa
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je na sledeći način komentarisao namere Trampa: "Postoji mnogo civilizovaniji način – da SAD kupe Grenland, Kanadu, Veliku Britaniju i Panamski kanal". Tako bi te teritorije, dodao je , postale njihovo privatno vlasništvo
Posle pretnje novoizabranog predsednika Donalda Trampa da bi SAD mogle da zatraže povratak kontrole nad Panamskim kanalom, usledio je odgovor predsednika Paname Hosea Raula Mulina, koji je poručio da ova vitalna saobraćajna arterija, koja povezuje Atlantik i Pacifik, pripada panamskoj državi i da oko toga ne može da bude pregovora.
"Svaki kvadratni metar Panamskog kanala i njegove okoline pripada Panami i tako će biti i u budućnosti. Svaki državljanin Paname, ovde ili bilo gde u svetu, nosi to u srcu i to je deo naše istorijske borbe", istakao je Mulina.
Posle toga, u Panami su usledili protesti, na kojima su demonstranti ispred američke ambasade u Panami uzvikivali "Trampe, životinjo, ostavi kanal na miru" i "Tramp, javni neprijatelj Paname".
Lider građevinskog sindikata i jedan od organizatora protesta je podsetio Trampa da je Panama suverena teritorija sa kojom ne može da se trguje:
"Donald Tramp i njegove imperijalne zablude ne mogu prisvojiti ni centimetar zemlje u Panami."
"Srećan Božić svima, uključujući i divne kineske vojnike, koji s ljubavlju, ali ilegalno, upravljaju Panamskim kanalom..."
Zapravo, američki apetiti su mnogo veći. Sin Donalda Trampa Erik je na društvenim mrežama objavio "Amazon korpu", gde njegov otac kupuje čitave oblasti, uključujući Kanadu, Grenland i Panamski kanal, koji je propratio mem natpisom: "Vratili smo se!".
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je na sledeći način komentarisao namere Trampa: "Postoji mnogo civilizovaniji način – da SAD kupe Grenland, Kanadu, Veliku Britaniju i Panamski kanal". Tako bi te teritorije, dodao je Medvedev, postale njihovo privatno vlasništvo.
"Amerika se vratila", u svom kaubojskom, razbojničkom stilu, i u tome nema ničeg šaljivog ni smešnog.
Uništenje suvereniteta jedne latinoameričke zemlje
Za razliku od Paname, nisu sve zemlje Latinske Amerike pokazale jednaku nespremnost da udovolje američkim imperijalnim apetitima. Prva među njima je Ekvador, koji je dozvolio SAD da na ostrvima Galapagos smeste još jednu vojnu bazu.
Desetog decembra ekvadorska vlada odobrila je "projekat integrisane bezbednosti u ostrvskom regionu" i "uputstvo za sprovođenje sporazuma o saradnji između Ekvadora i SAD".
To je, kako primećuje ruski geopolitičar Leonid Savin na sajtu "Geopolitika", samo potvrda o potpadanju Ekvadora pod hegemoniju Vašingtona i "stvarno uništenje suvereniteta ove latinoameričke države".
Ali, to je i potvrda da se politika jedne imperijalne sile ne menja preko noći i da o njoj uopšte ne odlučuju izbori. Pogotovo ne ako je u pitanju dosadašnji hegemon: SAD. Izbor Trampa za predsednika znači samo nastavljanje imperijalne politike Vašingtona.
Ekvador je, ukazom od 15. februara 2024. godine, ratifikovao Sporazum o statusu snaga sa SAD, potpisan još 6. oktobra 2023, za vreme vladavine Giljerma Lasa, prema kojem su vojnom i civilnom osoblju američkog Ministarstva odbrane dodeljene privilegije, zagarantovano izuzeće i imunitet.
Praktično, to znači da je SAD dozvoljeno da izgradi novu vojnu bazu u Ekvadoru, uprkos Ustavu iz 2008, koji zabranjuje prisustvo stranih vojnih snaga. Uostalom, kako primećuje Savin:
"Više je nego očigledno da je pokušaj puča u Ekvadoru u oktobru 2010, kada su pobunjenici, obučavani u SAD, pucali na legalno izabranog predsednika Rafaela Koreu, povezan sa temeljnom promenom spoljne politike ove zemlje."
Nedavno je u parlamentu Ekvadora predloženo i da se iz ustava izbriše zabrana prisustva stranih vojnih baza. Amandman je predložio sadašnji predsednik Danijel Noboa, ali on još nije stigao na dnevni red.
Kako dodaje ruski geopolitičar: "Žalosna je činjenica da će se vojna baza biti smeštena u jedinstvenom prirodnom rezervatu. UNESKO je 1978. godine proglasio ovaj arhipelag prirodnom baštinom čovečanstva. Njegov ekosistem je prilično osetljiv".
Da li će ekosistem Galapagosa podneti zagađenje koje će neizbežno doneti američka vojska, koja je najveći zagađivač na planeti? Drugim rečima, Ekvadoru preti ekološka katastrofa. Posebna ironija je u tome što se sve dešava u doba takozvane "zelene tranzicije".
Koja je, međutim, prava svrha američkog vojnog prisustva u ovoj latinameričkoj zemlji? Možemo zaboraviti na službena obrazloženja sporazuma potpisanih između SAD i Ekvadora, prema kojima je reč o "borbi protiv trgovine drogom i ilegalnog ribolova".
Ekvador i ostrva Galapagos su veoma daleko od puteva za transport kokaina iz Južne Amerike.
Pokušaj državnog udara u Ekvadoru
Zapravo, reč je o preorijentaciji politike Ekvadora ka SAD i Izraelu. Ovde nije reč o borbi protiv trgovine drogom, već o proširenju vojnog prisustva SAD, pre svega, radi suprotstavljanja Kini i njenom projektu "Pojas i put" (BRI).
Uspostavljanje nove vojne baze SAD predstavlja i direktnu pretnju "neposlušnim" latinoameričkom zemljama, koje sprovode politiku bolivarskog socijalizma, poput Venecule i Nikaragve, i koje veoma iritiraju Vašington i njegove klijente. Kako zaključuje ruski geopolitičar:
"Nova američka baza očigledno će služiti kao sredstvo pritiska na neposlušne države."
Inače, sve ovo u Ekvadoru se dešava u doba oštre političke krize, u čijem centru je "slučaj" potpredsednice Ekvadora Veronika Abad.
Pokušaj da se ukloni sa funkcije potpredsednice, Abadova je označila kao "pokušaj državnog udara". Sud je presudio u njenu korist, ali, uprkos tome, Abadova se nije vratila na radno mesto, jer je njenu kancelariju okupirala vojska, a predsednik Noboa je potpisao dekret o njenom hitnom premeštanju u Tursku. Prema Abadovoj, pokušaj da se ona deportuje u Tursku je "nova uvreda za Ekvadorce".
Izbori u Ekvadori su zakazani za 9. februar 2025. godine. To, verovatno, znači da se na izborima sprema nova izborna prevara, koja je samo jedna u dugom nizu, što bi omogućilo izglasavanje spornog amandmana i uspostavljanje nove američke baze na Galapagosu.
U tom svetlu, zaključuje Savin, akcije Pentagona izgledaju kao "promišljena i dugoročna strategija, u stilu Monroove doktrine 2.0", koja, u prevodu, znači: čitava Latinska Amerika je "unutrašnje dvorište SAD", u kome je "neprihvatljivo prisustvo stranih sila".
Za razliku od Ukrajine, u kojoj je prisustvo snaga SAD/NATO-a za Vašington apsolutno prihvatljivo, i na koju je Rusija, kako tvrdi Zapad, izvršila "ničim izazvanu agresiju".
