Svet
Gujaničić i Gajić za "Dan uveče": Ukrajinska kriza ogolila vazalsko stanje Evropske unije
Dr Stevan Gajić, naučni saradnik sa Instituta za evropske studije je rekao u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan da je budućnost EU krajnje neizvesna
Sa ekonomskim rastom od svega 0,9 odsto Evropska unija kaska za drugim silama, kao što su SAD i Kina. Kriza je produbljena nakon izborne pobede Donalda Trampa, koji je u više navrata ponovio da Evropa od njega ne može da očekuje zaštitu za džabe, odnosno da će Evropljani morati da troše više novca na odbranu.
Podele unutar Unije postaju sve vidljivije, a najnovije seme razdora zasejano je nakon što je ukrajinski lider Vladimir Zelenski najavio da neće nastaviti tranzit ruskog gasa od danas. Ta odluka je naišla na oštre reakcije u Mađarskoj i Slovačkoj, a slovački premijer Robert Fico je iznenadio mnoge kada je, samo nekoliko dana kasnije, otišao u Moskvu, kako bi o tom problemu razgovarao direktno sa Vladimirom Putinom.
Politička kriza u kojoj se nalazi EU najjasnije se vidi na primerima Nemačke i Francuske.
Dr Stevan Gajić, naučni saradnik sa Instituta za evropske studije je rekao u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan da je budućnost EU krajnje neizvesna i da ljudi očekuju neku vrstu krešenda i da će neki veliki događaj da se desi, koji će da odredi njenu sudbinu, ali da Evropa postepeno već godinama propada. On je napomenuo da bi moglo doći do značajnih promena do 20. januara, kada Donald Tramp drugi put dolazi u Belu kuću.
"Da li će do tada da se desi eskalacija rata na Bliskom Istoku, odnosno napad Izraela na Iran koji je više puta najavljivan, da li će da se desi neka dodatna eskalacija u evropskom ratu, između NATO-a i Rusije, videćemo. To je nešto što može da odredi sudbinu čitavog čovečanstva, ne samo Evrope", ukazao je Stevan Gajić.
On je istakao da budućnost Evropske unije ne izgleda svetlo.
"Ta distopija u kojoj se Evropa već nalazi, može da potraje jako dugo, čak i decenijama", kazao je Gajić.
On je napomenuo da smo i proteklih godina bili svedoci dugoročnog procesa propadanja Evrope i da je i na početku ukrajinskog sukoba, onaj ko je imao oči da vidi, mogao da shvati da će Evropa biti najveći gubitnik.
"Eskalacija ovog rata ogolila je prirodu vazalnog statusa u kojem se nalazi EU. Čak Nemačka, koja je smatrana za motor EU je u suštini u najpodređenijem položaju", rekao je Stevan Gajić.
Politička, ekonomska ili ideološka kriza je zapljusnula Evropu, a Dušan Gujaničić, sa Instituta za političke studije smatra da postoji "koloplet kriza", ali da za građane ekonomska, odnosno socijalna kriza predstavlja najveći problem, ali da ne smemo zaboraviti ni demografski aspekt krize, kao ni duhovnu krizu, koja se ogleda kroz dugogodišnju dehristijanizaciju.
"Evropska unija je projekat koji se stvara godinama posle Drugog svetskog rata i to su, kako istoričari vole da kažu, procesi dugog trajanja, oni mogu krenuti u jednom i u drugom pravcu i ne postoji jedan događaj, ma koliko bio bitan, koji može biti okidač za konačnu propast ipak jedne velike tvorevine kakva je EU, koja ima i vrline i mane", rekao je Gujaničić.
On je rekao da neizvesnost reč koja oslikava stanje duha u EU, pogotovo sa aktuelnom političkom krizom u 2024. godini, u dve najmoćnije evropske zemlje, Francuskoj i Nemačkoj, koje bi trebalo da budu noseći stubovi.
"Uporno se EU pokušava pogrešno predstaviti kao organizam koji ima jedinstvene interese, što je zaista teško zamisliti. Teško je ubediti bilo koga, ako smo realni, da jedan Portugal i jedna Estonija, mogu imati isti interes, pogotovo kada je reč o ratu u Ukrajini. Jednim nasilnim utrpavanjem svih Evropljana u jedinstveni interes, zaboravlja se ona fundamentalna pretpostavka, da su to sve suverene države, ili bi trebalo da budu. Ne možete na silu stvarati jednu celinu sa nekim apstraktnim interesima, kako se pokušava predstaviti EU. I to mislim da je ključni problem", rekao je, između ostalog, Gujaničić za RT Balkan.
Kolumna
