Pahorova jadikovka otkriva: Evropska unija gura Srbiju na sporedni kolosek

Bivši slovenački predsednik Borut Pahor objavio je u petak na društvenoj mreži Iks da odustaje od kandidature za naslednika Miroslava Lajčaka.

U tekstu pod naslovom "Objašnjenje" (Pojasnilo), namenjenom slovenačkoj javnosti, Pahor u sedam tačaka opisuje zašto je u zadnji čas odustao od uloge posrednika u dijalogu Beograda i Prištine. Rok za prijavu istekao je dva sata kasnije, u petak kasno popodne.

Šta se tako drastično promenilo za manje od godinu dana, pa je Pahor digao ruke od role za koju se početkom 2024. borio iz petnih žila?

Podsetimo, Lajčak je prošle godine predložio Pahora za svog naslednika. Pahor se već video u cipelama prištinskog gubernatora kako vedri i oblači u Beogradu, ali je plan propao jer je tadašnji visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj produžio mandat Lajčaku do kraja januara 2025.

U međuvremenu je Tramp pobedio na predsedničkim izborima u Americi, a Evropska unija je previše zaokupljena sopstvenim problemima i Ukrajinom, pa je i ponuda za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine preko noći izgubila ne samo na težini, nego i glamuru.

"Za razliku od ostala tri mesta za specijalne izaslanike Evropske unije (za Centralnu Aziju, mirovni proces na Bliskom istoku i Zaliv), za koje je predviđeno da će im mandat trajati po dve godine, izaslaniku za dijalog (Beograda i Prištine) istekao bi već posle godinu dana. Ta činjenica i poruka koju takva odluka (EU) nosi - potpuno su pogrešni", jadikuje Pahor.

Dalje navodi kako mu je posle niza "neformalnih razgovora na kraju 'sinulo' da (Brisel) zapravo traži diplomatu, a ne političara" za mesto specijalnog izaslanika. Pahor nije diplomata, još od studentskih dana se bavi politikom, isprva u Savezu komunista, kasnije u naslednicama nekadašnje Partije. Lično smatra da bi bilo bolje da Lajčaka "odmeni političar jer je kucnuo čas za političku intervenciju, naravno, po instrukcijama visoke predstavnice" Kaje Kalas.

Na tom mestu nehotice otkriva da sa Kalasovom nije u najboljim odnosima, jer u istom dahu kaže da je "bojazan, da bi zbog svojih prethodnih visokih političkih funkcija mogao da bude svojeglav – bez osnova".

Teško je zamisliti volji Brisela i Vašingtona vazda podatnog Pahora da bi se iznenada odmetnuo od svojih političkih mentora i postao "samovoljan", zato glavni razlog njegovog odustajanja od dijaloga Beograda i Prištine leži u tački 3 "Objašnjenja" u kojoj otkriva da je "načuo da će izaslaniku za dijalog biti smanjen budžet, kao i njegov kabineta".

Poznato je da se za to zalaže Evropski parlament, što je Pahor prokomentarisao rečima da je "to još jedna loša poruka o stvarnoj posredničkoj ulozi izaslanika, i to za mandat od svega godinu dana".

Narcisodini slovenački političar kome je ljubljanska "Mladina" u njegovim mladim danima zbog preterane brige za lični izgled nadenula posprdan nadimak "Barbika", da bi mu tri decenije kasnije slovenački mediji prišili ništa manje podsmešljivu titulu "Kralja Instagrama", pokušao je pred domaćom publikom da spase bar nešto od reputacije "eksperta za Balkan" koju je decenijama gradio, pa je uzgred naglasio da "njegovi lični stavovi o proširenju EU odudaraju od zvanične politike Evropske unije".

Ukratko, utvrdio je, kaže, da (Kalasova) nema razumevanja za njegov stav da EU treba da primi u članstvo "svih šest zemalja, u paketu".

"Razumem da je primamljivo zalaganje za što brži prijem Crne Gore i možda Albanije. Ali sa stanovišta geopolitičke stabilnosti regiona i dijaloga Prištine i Beograda, takav pristup može da postane prepreka, umesto podsticaj", ocenjuje Pahor.

Kao peti razlog za odustajanje od kandidature izaslanika navodi da je bio preneražen spoznajom da njegovi "sagovornici u Beogradu i Prištini smatraju da je za njih mnogo važnije i čak sudbonosnije kako će se rasplesti američki, ali ne i evropski izbori, što već samo za sebe govori o autoritetu procesa proširenja (EU) u regionu".

Najzad, kao poslednji, sedmi razlog za odustajanje od kandidature visokog izaslanika EU navodi izbor zemljakinje Marte Kos za komesarku za proširenje Evropske unije, što "nije išlo u prilog i mojoj kandidaturi", jer teško da bi Brisel izabrao za emisare za proširenje još jednog političara iz Slovenije.

Uz to je javna tajna da Marta Kos ne podnosi Pahora jer je poslednjih godina okrenuo ćurak i približio se Janezu Janši i slovenačkoj desnici, udaljivši se od Tanje Fajon i slovenačkih socijalnih demokrata.

Pahor na kraju, uprkos svemu napred navedenom, Srbiji i Evropskoj uniji nudi usluge svog zavoda "Prijatelji Zapadnog Balkana", čiji je osnivač i direktor.

Činjenica da je Pahor tako naprasno odustao nije loša vest za Srbiju jer se radi o političaru kojeg ne mare mnogo ni u Sloveniji, između ostalog jer je upropastio razgraničenje sa Hrvatskom koje ni dan danas nije rešeno ni u Piranskom zalivu ni na kopnu, i koji u karijeri, što se spoljne politike tiče, ima jednu konstantu: od početka 90-ih je vatreni pristalica "nezavisnog Kosova".

Tako se i nalogodavcima sa Zapada često nudio kao "profesionalni poznavalac" Balkana koji bi umeo da privoli Srbe da odustanu od svoje južne pokrajine i čak isposluje priznanje Beograda. Moglo bi se reći da je to bio Pahorov životni projekat, pa u tom svetlu nije teško naslutiti koliko mu je teško palo što je propao za Lajčakovog naslednika.

TV Slovenija je u petak uveče kratko javila da će Lajčaka zameniti "diplomata iz Danske", bez navođenja imena. Pahorova "objašnjenja" su, ma kako prozaična bila, ipak otkrila da EU gubi interes za posredovanje između Beograda i Prištine u tolikoj meri da čak reže finansije namenjene tom poduhvatu. A to je Pahora, naviknutog na život na "visokoj nozi", još naročito kosnulo.

I ponukalo da odustane jer se funkcija više nije činila ni lukrativnom, ni uopšte važnom. Ako je verovati Pahoru, Americi vazalna EU odustaje od frontalnog rešavanja "kosovskog pitanja" i prepušta ga novoj administraciji Bele kuće.

Pahorov poraz na međunarodnom parketu ujedno znači da će komesarka Marta Kos pokušati da što pre "ugura" bar jednu ili dve balkanske zemlje u EU. Nijedna od njih, sva je prilika - neće biti Srbija.

Ukoliko Albanija i Crna Gora zaista uđu u EU pre Srbije, jasno je da će zbog uslovljavanja Tirane ulazak Srbije biti umnogome otežan, iako razvojno zaslužuje bolji i brži tretman.

Pahorova objašnjenja su potvrdila i da EU gura Srbiju na sporedan kolosek, pa je logičan gubitak interesa i za rešavanje spora između Beograda i Prištine jer prepušta diplomatski vruć krompir Trampovoj administraciji.

Što nije dobra vest ni za Aljbina Kurtija, kome je Tramp manje naklonjen nego Bajden.