Svet
Dobro došli u 2025, godinu multipolarnosti!
Ruski predsednik Vladimir Putin je u svom, sada već čuvenom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, izjavio da je "unipolarni model za nas ne samo neprihvatljiv, nego i nemoguć"
Godine 1990, američki neokonzervativac i kolumnista "Vašington posta" Čarls Krauthamer je tvrdio da je stari bipolarni svet, koji se srušio na kraju Hladnog rata, konačno postao unipolaran, "američki". Neupitni centar svetske moći postale su Sjedinjene Američke Države.
"Sa američkom moći je sve u redu", pisao je Krauthamer.
Irak je Krauthameru poslužio kao dokaz: "Novi unilateralizam je eksplicitno i neskriveno usmeren na očuvanje unipolarnosti kako bi se održala (američka) dominacija bez presedana..."
Međutim, u februaru 2007. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je u svom, sada već čuvenom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, izjavio da je "unipolarni model za nas ne samo neprihvatljiv, nego i nemoguć".
Tokom avgusta 2008. godine, u ratu protiv Gruzije, Rusija je pokazala da će odlučno štititi svoje interese. SAD su tada, putem "obojenih revolucija", rasplamsavale sukobe na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, a to pokušavaju i danas.
Svet od juče
To je bila klica, zametak predstojećeg sukoba u Ukrajini. Kako piše ruski geopolitičar Leonid Savin na sajtu "Geopolitika": "Državni udar u Ukrajini iz 2014. demonstrirao je pobedu atlantizma u istorijski ruskim zemljama, ali je smesta usledila reakcija, koja je rezultirala je povratkom Krima Rusiji."
Ko je bio u pravu, američki neokonzervativac Čarls Krauthamer, ili predsednik Rusije Vladimir Putin?
Da Zapad nije razumeo, ili da nije želeo da razume Putinove reči iz 2007, pokazao je tadašnji ministar odbrane SAD Robert Gejts, koji je njegov govor u Minhenu nazvao "drskim". Američki senator Džo Liberman je ovaj govor ocenio kao "provokativan". Bivši sekretar NATO-a Jap de Hop Šefer nazvao je Putinov govor "razočaravajućim i beskorisnim".
Za razliku od Zapada, naglasio je tada Putin, Rusija je duboko svesna da se svet neprekidno menja i da će se i dalje menjati. U tako promenjenom svetu, dodao je, Rusija želi da "ostvaruje veze sa svim odgovornim i nezavisnim partnerima, sa kojima ćemo zajedno moći da gradimo pravedniji i demokratski svetski poredak, koji će obezbediti sigurnost i prosperitet za sve, a ne samo za nekoliko odabranih zemalja".
To je istina: svet ne prestaje da se menja. Ponekad se ove promene odvijaju polako, gotovo neprimetno savremenicima, ponekad se zgušnjavaju i dostižu vrtoglav tempo.
Na stare pojmove, koje smo nekad poznavali i smatrali ih utvrđenim i jasnim, možemo zaboraviti, jer oni više ne mogu da opišu realnost. To je, kako bi rekao nemački pisac Štefan Cvajg, samo "svet od juče".
Epohalni neuspeh SAD
Kako je 2021. primetio Džastin Logan iz Instituta Kejto u članku "Sumrak unipolarnosti", Amerika je sama kriva za takav ishod. SAD su od kraja Hladnog rata nepromišljeno koristile svoju ogromnu moć, pisao je tada Logan, iako su u treći milenijum ušle kao jedna od najmoćnijih država u svetskoj istoriji.
"Između 2001. i 2021. SAD su uništile politički poredak u Iraku i Libiji, nastavile građanske ratove u Avganistanu i Siriji i našle su se na ivici rata sa Iranom", dodao je Logan. Tokom ovog perioda, američka trgovinska politika je nepromišljeno pomogla i ekonomski uspon Narodne Republike Kine. Ipak, kako zaključuje ovaj autor: "Ratovi su otrovali Ameriku, uključujući njenu spoljnu politiku, policiju ili način na koji vlada kontroliše svoje građane, i niko nije odgovarao za ove epohalne neuspehe."
Posledice "unipolarnog trenutka" su danas očigledne. Zapravo, SAD nisu ni mogle da postupe drugačije. Amerika je, kako je za RT Balkan primetio italijanski političar Lorenco Marija Paćini, obolela od kolektivne šizofrenije, a poreklo ove bolesti nije teško pronaći u američkoj istoriji: SAD su nastale kao društvo kriminalnih izopštenika, otpadnika, koji su proterani iz engleskih zatvora.
Kako piše Savin: "Već u prvoj deceniji 21. veka došlo je do ekonomskog uspona zemalja BRIKS-a – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike – što je stvorilo novi kontrapunkt moći SAD. Ovo je predvideo Vladimir Putin u svom govoru 2007. na Minhenskom samitu."
"BDP zemalja BRIK – Brazila, Rusije, Indije i Kine – premašuje kombinovani BDP EU. Prema mišljenju stručnjaka, ovaj jaz će se u budućnosti samo povećavati. Nema razloga za sumnju da će se ekonomski potencijal novih centara globalnog ekonomskog rasta neminovno transformisati u politički uticaj i ojačati multipolarnost", dodao je.
Vredi napomenuti da sve zemlje BRIKS-a nisu osudile Rusiju zbog akcija u Ukrajini. Takođe, kako uočava ruski geopolitičar, dok su geoekonomske napetosti izmeću SAD i Kine eskalirale, kineski Huavej je 2018. zauzeo dominantnu poziciju u petoj generaciji (5G) telekomunikacijske tehnologije.
Ostatak je dobro poznat. SAD su upropastile sopstvenu ekonomiju, vodile "beskrajne ratove" i zapostavile svoju infrastrukturu. Sada je, sa ogromnim spoljnim i budžetskim deficitom, na pomolu bankrot "svetske supersile", koji prati nedostatak unutrašnje društvene kohezije.
Ptico, jedi ili umri
Godina 2025. je tek počela, zaključuje geopolitičar Muhamed Lamine Kaba sa Panafričkog univerziteta, a već sada je jasno da ona označava istorijsku prekretnicu.
Tokom 2025, kako predviđa afrički geopolitičar, globalni geopolitički pejzaž će nastaviti da prolazi kroz proces ubrzane transformacije. Tokom 2024, bili smo svedoci spektakularnog ekonomskog i vojnog uspona sila, kao što su Kina, Rusija i Indija. S druge strane, imamo opadajuću moć "zapadne manjine", koju predvode SAD.
Kina je, primećuje Kaba, već sada postala vodeća ekonomska sila, zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama, poput veštačke inteligencije, Rusija jača svoje strateške pozicije u Ukrajini, dok Indija sklapa ključne saveze sa Kinom i Rusijom.
Ova geopolitička promena, zaključuje afrički geopolitičar, praćena opadanjem zapadne dominacije, zahteva od SAD i Zapadne Evrope da se prilagode novom svetskom poretku, koji se brzo menja, ili da nestanu. Kako kaže stara izreka: "Ptico, jedi ili umri".
