Dešavanja na rumunskoj političkoj sceni, mogla bi se filmskim rečnikom svrstati u triler.
Uvod koji je doneo Kalin Đorđesku, neočekivani pobednik u prvom krugu izbora predsedničkih izbora nastavio je podjednako zanimljiv zaplet – Ustavni sud je najpre prihvatio, a onda poništio rezultate iz novembra prošle godine, potpao pod uticaj Zapada da je pobednik "ruski čovek" i da ga je Moskva pogurala ka pobedi, a na rasplet ove drame će se, po svemu sudeći, sačekati.
Prva verzija scenarija Zapada protiv "negativca" Đorđeskua koji je zasmetao jer ne misli u potpunosti kao Brisel, nije dobro prošla. Proevropske stranke su se ujedinile i rekle da će, kako bi se suprotstavili Kalinu, imenovati zajedničkog kandidata Krina Antoneskua iz Nacionalno liberalne partije, dugogodišnjeg poslanika, koji je već jednom išao u trku za predsednika, ali bezuspešno. Ali, on je odlučio da svoju kandidaturu, kako je rekao "samosuspenduje". Zanimljivo je da je odluku doneo u danu kada su istraživanja pokazala da Đorđesku, i pored svih pritisaka ima trenutno 40 odsto podrške birača (u prvom krugu pobedio sa 22,9 odsto). Brojke kažu da je Antonesku na oko 20 procenata.
On je naveo da se ne povlači definitivno, ali da traži da se odredi datum novih izbora i da ima nedvosmislenu podršku partija koje ga kandiduju. Situacija bi mogla biti jasnija večeras za kada je najavljen sastanak vladajućih partija.
U rumunskim medijima se pominjalo da će novi izbori u martu, ali se sada najavljuje da bi glasanje moglo biti i posle Uskrsa, a kao jedan od razloga se navodi i da je odlaganje zbog brojki iz istraživanja koje se ne sviđaju vlasti.
"Očekuje se diskusija oko datuma, ali i o zajedničkom kandidatu za predsedničke izbore nakon što je Antonesku, koga su lideri tri stranke prvobitno najavili kao koalicionog kandidata, izjavio da u ovom trenutku razmatra svoju kandidaturu, jer još nije određen datum izbora, a i nije bila jednoglasna odluka o njegovom izlasku na izbore", navodi se u rumunskim medijima uoči večerašnjeg sastanka.
Ovih dana se moglo pročitati da je Antonesku kandidat sa klupe za rezerve, da nema podršku naroda, a kritike su dolazile i iz partija koje su ga kandidovale. Pominjalo se čak da bi u izbornu trku, umesto Antoneskua, mogao da uđe socijaldemokrata premijer Marsel Čolaku, koji tek što je skrpio proevropsku vladu.
Iako je prvobitna ideja bila da na Kalina ide jedan "jak proevropski kandidat", ovu opciju ruši Elena Laskoni predsednica Stranke za spas Rumunije. Ona je bila druga u prvom krugu izbora (19,7 odsto), te se očekivalo da sada neće u novu trku. Ali, kaže da hoće.
"Imam veliku odgovornost iza sebe i kada to kažem mislim na više od 1,7 miliona glasova i ne mogu da se povučem. Bila sam u drugom krugu. Ankete su pokazale da ću pobediti na predsedničkim izborima. To je šesti pokušaj da me izvučete iz igre", poručila je Laskonijeva.
Kandidaturu je najavio i Nišikor Dan, gradonačelnik Bukurešta koji je nezavistan kandidat.
Bivši premijer Rumunije, a sada poslanik Viktor Ponta koji je, takođe, imao primedbe na kandidaturu Antoneskua, rekavši da je mnoge projekte započeo, a nijedan završio, kritikovao je i predsednika Francuske Emanuela Makrona, jer je govorio o mešanju Rusije u rumunski izborni proces.
"Ako gospodin Makron ima neke jasne dokaze u vezi sa ruskim mešanjem i manipulacijom na izborima 2024. godine, mislim da je i on dužan da nam kaže – da bismo mogli da preduzmemo zakonske mere i da se branimo! Ako nema dokaza, onda je on taj koji pokušava da promoviše izborno mešanje i manipulacije u Rumuniji – i mora odmah da prestane! Ne mogu stalno da nam govore iz drugih zemalja šta i kako da glasamo u Rumuniji – dosta je", rekao je Ponta.
Makron je ranije naveo da je "Rumunija morala da poništi predsedničke izbore zbog mešanja u izbore i manipulacija koje se jasno pripisuju Rusiji".
Istovremeno, Đorđesku nastavlja bitku da pokaže da je njegova pobeda bila čista kao suza. On će ove nedelje krenuti u prikupljanje potpisa za održavanje drugog kruga predsedničkih izbora, kako je bilo planirano pre poništavanja, i u kojem bi se takmičili on i Laskonijeva. I dalje se ne zna hoće li mu biti dozvoljeno da se opet kandiduje na novim izborima, kad god budu bili.
Politički protivnici ga porede sa Čaušeskuom, govoreći da je nekadašnji predsednik Rumunije koji je streljan posle rušenja vlasti, bio otvoreniji u stavovima od Đorđeskua, kako bi uplašili Rumune.
Nekadašnji ambasador Srbije u Rumuniji Branko Branković kaže za RT Balkan da se na rumunsku političku scenu vrše pritisci sa svih strana, ali najviše sa Zapada, počev od toga da priznaju tzv. Kosovo, pa da vlada bude proevropska...
"Đorđesku je u prvom krugu dobio većinu, ali je to poništeno. Oni koji su to uradili pod uticajem zahteva iz inostranstva, nisu bili zreli politički da shvate da takav potez može samo da ide u korist Đorđeskua i sadašnja situacija pokazuje da je to tako. Sada je veliki pritisak da se svi ujedine ne bi li dobili više glasova od njega. I zato su se u prvoj fazi i ujedinili, ali je to grupisanje snaga toliko vidljivo i providno da opet ide u korist Kalinu", analizira Branković i dodaje da je Rumunija bitna za Zapad zbog tri NATO baze.
Prema njegovim rečima, poređenje sa Čaušeskuom, u stvari, govori o beznađu druge strane – strahu i evidentnoj proceni da ne mogu ništa da urade.
"Po meni je Đorđesku dobio izbore kad god da budu. Etiketirali su ga kao proruskog, a to nije tačno, on hoće saradnju i sa Istokom i sa Zapadom. Sa Zapadom se podrazumeva, jer je Rumunija u EU i NATO, ali hoće da otvori i vrata saradnje sa Rusijom. Pokazalo se da je EU napravila istorijsku grešku kada je uvela sankcije Rusiji na zahtev SAD i sebe dovela na prosjački štap", tvrdi Branković.
Sve u svemu, danima se u Bukureštu polemiše ko je kome dao pare i doneo glasove, a jedina dokazana istina je da se u ovom trenutku ne zna "ni ko pije, ni ko plaća".