Posle odlaska kancelarke Angele Merkel Nemačka je okrenula list prema Srbiji, piše "Blic" i potom analizira zašto je Berlin "ljut" na Srbiju dok Vašington (na prvi pogled) pokazuje "znatno više razumevanja" pre svega za prilike na Kosovu i Metohiji.
"Instalirali su ambasadora Kristofera Hila, koji je koautor Dejtonskog sporazuma, gde niko od tri strane nije apsolutni pobednik ili gubitnik, dok sada imamo francusko-nemački sporazum koji traži od Srbije da se odrekne Kosova i tako puca sebi u nogu. Teško da to može da urodi plodom", kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević za "Blic".
Iako je spoljna politika Berlina ista kao u vreme Merkelove, drastična razlika je u tome što sadašnja politička garnitura u Berlinu često koristi eksplozivne izjave na koje Beograd mora da reaguje, što zatim usložnjava situaciju oko Kosova.
"Pozicija CDU je bila suverenistička i Nemačka je tada bila važnija od EU, privredno stabilna, a ova ekipa liberalno-zelenih snaga koja je došla posle njih ima drugačiju politiku. A to je politika indiferencije, mire se s tim da više nisu lideri EU, prihvatili su ono čemu se Merkelova odupirala, a to je da politikom gospodari Vašington. Merkelova se trudila da bude suprotno, a sada se Nemačka ne razlikuje od ostalih 26 članica EU i dovela je sebe u poziciju da gleda i čeka mig Vašingtona", pojašnjava Milivojević.
Komentarišući izuzetno oštru izjavu nemačkog ambasadora Jana Rodea da "barikade treba ukloniti pre Božića" i da je zahtev Beograda o povratku srpskih snaga na KIM "apsurdan i besmislen", Milivojević kaže da su se "nemački ambasadori trudili da u rukavicama kažu ono što sad aktuelne diplomate govore bez uvijanja. A to je brutalno povređivanje teritorijalnog integriteta zemlje u kojoj su".
"Nije Angela Merkel bila za to da Kosovo bude deo Srbije, niti za njen brži ulazak u EU, ali ona nije činila ono što radi aktuelna vlast već suprotno. Nudila je šargarepu i paralelno pritiskala Srbiju da se udalji od Kosova", dodaje Milivojević.
Bivši ambasador Milan Božinović ističe da sve ranije izjave nemačkih zvaničnika karakteriše jedna vrsta pritiska koji pogoršava situaciju.
"Nemačka nudi sporazum, ali mora da zna da će pod ovim okolnostima Srbija teško moći da ga prihvati, pogotovo ako je uvređena načinom na koji joj se obraćaju. A naročito kada su ta obraćanja notorna neistina, poput izjave ambasadorke Konrad da u Rezoluciji 1244 nema opcije o slanju naših snaga na Kosovo. To crno na belo stoji u pomenutom dokumentu, i vrlo je čudna ta njena izjava", kaže Božinović.
"Taj neobičan i neprimeren grub jezik kojim oni govore o prilikama na Kosovu i o temama koje su u vezi sa Srbijom je još jedan primer zaokreta koji se dogodio u nemačkoj spoljnoj politici. On nije drugačiji po osnovnim spoljnopolitičkim opredeljenjima, ali je nova vlada sa strankom Zelenih na čelu uvela rečnik političkog nasilja koji je često uvredljiv. To je neprimereno komunikaciji jedne države", zaključuje Božinović za "Blic".