Sjedinjene Američke Države su 1812. godine pokušale da osvoje Kanadu. To je slabo poznata istorijska epizoda, koja je ponovo postala relevantna kada je novoizabrani predsednik Donald Tramp predložio da ova zemlja "postane 51. američka država". Inače, ova Trampova ideja bi SAD donela bi donela nove pozicije u "trci za Arktik".
SAD su se 1812, navodno, usprotivile britanskoj blokadi trgovine sa Napoleonovom Francuskom i optužile London da podstiče pobunu među Indijancima.
Američki predsednik Džejms Medison naredio je napad na Kanadu iz tri pravca. Ideja američkih generala bio je blickrig, munjeviti rat, jer je Britanija u to vreme bila zauzeta ratovima sa Napoleonom. Prvi korak u američkoj okupaciji Kanade trebalo je da bude zauzimanje Kvebeka – za početak, osvajanje Ontarija i Montreala. Ipak, tada Kanađani nisu dočekali Amerikance kao "oslobodioce".
"SAD su, jednostavno, bile nespremne za taj rat", konstatuje na sajtu "Fondacija strateške kulture" italijanski geopolitičar Lorenco Marija Paćini.
"Ipak, američka vojska, sastavljena od oko 12.000 nedovoljno obučenih ljudi, imala je generale koji se bili spremni da pokušaju nemoguće".
Trampov povratak u 19. vek
General Vilijam Hal je 12. jula 1812. prešao preko reke Detroit u Kanadu i odmah izdao proglas u kome je obećao Kanađanima da će biti "oslobođeni od tiranije i ugnjetavanja". Ali, Halove trupe je, nakon kratke opsade Fort Maldena, odbacio mali kontingent indijanskih ratnika, kojima je komandovao Šoni Tekumse.
Već u avgustu, Hal je morao da se preda, a Britanci zauzeli Fort Dirborn. Hal je kasnije izveden pred vojni sud i osuđen je za kukavičluk.
Na istoku, američki general Stiven Van Renseler je 11. oktobra 1812. je organizovao napad na Kvinston Hajts, ali su Indijanci ponovo desetkovali američke trupe.
U trećoj i poslednjoj fazi kratke kanadske avanture, Amerikanci su napredovali do Montreala. I taj napad se završio neuspehom; Amerikanci nisu uspeli da zauzmu Kanadu.
Kanadsku kampanju obeležio je čitav niz američkih poraza. Početkom 1813, Britanci su poslali nove trupe, koje su do nogu potukle Amerikance. "Otada, Amerikanci i Kanađani se nisu sukobljavali", kaže Paćini, "a Amerika i Kanada postale su saveznici".
Ipak, zanimljivo je da je Tramp, u okviru kampanje MAGA ("Učinimo Ameriku ponovo velikom"), ponovo pokrenuo kampanju protiv Kanade. "Kanada je, izgleda, ostala trn u oku Amerikancima", dodaje Paćini.
Ova činjenica je još interesantnija ako se posmatra iz ugla mogućnosti da se u Kanadi postave sistemi naoružanja oružja srednjeg dometa prema Rusiji i Kini. Sa "novom" Trampovom administracijom vraćamo se iznova na geopolitiku 19. i 20. veka.
Ovde treba imati na umu da Tramp želi da "kupi" i Grenland. "Ići sa severa, iz polarne zone, brže je nego obići ceo svet", zaključuje italijanski geopolitičar.
Jedina prepreka u tome je negostoljubivost geografije.
Ovo je, takođe, igra između liberalizma i globalizma: Trudo je bio "progresivni demokratski lider". Štaviše, Trudo je vezan za Evropu. "Zato ne bi bilo iznenađujuće ako vidimo destabilizaciju na američko-kanadskim pograničnim teritorijama, izvan uobičajenih migratornih napetosti," zaključuje Paćini.
"Sukobi na severnoameričkom kontinentu su deo igre za postizanje američkih strateških ciljeva na Severnoj ruti."
To je deo američke doktrine o Severozapadnom prolazu, pomorskom putu kroz kanadski arktički arhipelag, koji povezuje Atlantski i Pacifik.
Sve veća dostupnost Severozapadnog prolaza, zbog topljenja arktičkog leda, dodaje Paćini, otvorila je nove mogućnosti za pomorsku trgovinu i eksploataciju prirodnih resursa, kao i za vojne pozicije za „zatvaranje” Evroazije „odozgo“.
Jedna od glavnih tačaka sukoba između SAD i Kanade je kontrola ovog morskog puta. Kanada smatra da ima suverenitet nad vodama Severozapadnog prolaza, koje SAD smatraju svojim „unutrašnjim vodama“.
SAD smatraju prolaz da je prolaz ovim međunarodnim plovnim putem, koji treba da bude otvoren za globalnu plovidbu, u skladu sa pravilima međunarodnog prava. Tramp tvrdi da priznanje kanadskog suvereniteta ograničava „slobodu kretanja SAD".
Zašto SAD jednostavno ne kupe Kanadu, Grenland i Panamski kanal?
Za SAD to znači razvoj vojnih kapaciteta i infrastrukture u regionu, kako bi se sprečili "upadi rivala", poput Rusije i Kine, koje pokušavaju da prošire uticaj na Arktiku.
SAD su mogle da traže uravnoteženiji savez sa Kanadom, ali američka arogancija to očigledno ne primećuje. SAD planiraju oživaljanje starog sukoba sa Kanadom. "Ko zna da li će i ovaj završiti kao prethodni?", pita se Paćini.
Dmitrij Medvedev je ovaj sukob između SAD i Kanade prokomentarisao sledećim rečima: "Nije uopšte jasno zašto bi SAD trebalo da pripoje Kanadu, Grenland ili Britaniju i da vrate Panamski kanal, kada postoji civilizovaniji način: Tramp i Ilon Mask mogu da kupe zemljište i da ga učine svojim privatnim vlasništvom."
Svaka država, zaključio je Medvedev, ima predsednika kakvog zaslužuje.